Отворите главни мени
Распрострањеност хришћанских храмова у средњовековној Босни и Захумљу, са назначеним положајем Брхбосне
Продор Турака кроз Рашку према Босни средином 15. века

Врхбосна је назив за место и жупу у средњовековној Босни. Само место Врхбосна налазило се на месту данашњег Сарајева, а истоимена жупа приближно је обухватала подручје Сарајевског поља. Као насеље, Врхбосна се сматра претечом Сарајева.

ИсторијаУреди

Врхбосна се помиње средином 13. века као једно ог главних места у тадашњој Босанској бановини. Значај места и жупе проистицао је из њиховог средишњег положаја у црцу средњовековне Боисне. Најзначајнија места на подручју жупе Врхбосне била су: чувени град Ходидјед, стари Градац (Которац), као и Торник и Булог.

Жупа Врхбосна се простирала око горњег, изворишног тока реке Босне, односно у сливовима њених притока Миљацке и Жељезнице. Са готово свих страна била је омеђена плнинским венцима Романије, Јахорине, Требевића, Бјелашнице и Игмана, пружајући се до превоја Кобиљаче и реке Вогошће. Поменуте међе одвајале су жупу Врхбосну од суседних жупа: Вогошће, Босне, Лепенице, Криваје, Неретве, Комске, Загорја, Праче и Бистрице.

Почетком 15. века, жупу Врхбосну држали су великаши Павловићи. У то време започињу стални упади Турака у средишње босанске области. Након од 1416. године, Врхбосна је била изложена сталном турском притиску са циљем успостављања трајних упоришта у самом средишту Босне.[1] Средином 15. века, поменути циљ је коначно остварен. На подручју жупе Врхбосне Турци створили најзападнију испоставу Босанског крајишта, створивши вилајет Ходидјед.

Коначним падом Босне (1463) и оснивањем Босанског санџака, започело је ново раздобље у историји Врхбосне, око које се развило ново место - Сарајево. Изворни назив места и жупе наставио је да живи још неко време и његова употреба је потврђена изворима из 16. века.[2] У каснијим раздобљима, појам Врхбосне су неговали углавном босански летописци и он је као књижевна старина дочекао 1878. годину и успостављање аустроугарске управе, након чега је покренут поступак за стварање Врхбосанске надбискупије, чиме је појам Врхбосне поново оживео усред Сарајева.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk. Naučno društvo Bosne i Hercegovine. стр. 27—31. 
  2. ^ Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk. Naučno društvo Bosne i Hercegovine. стр. 147. 

ЛитератураУреди