Гамзиградит
Гамзиградит је минерал из групе амфибола, варијетет хорнбленде. Нађен је у стени тимациту (по реци Тимоку) код Гамзиграда. Први га је описао немачки минеролог Аугуст Брајтхаупт (Johann Friedrich August Breithaupt) 1861, и дао му назив, објавивши рад под насловом: Timazit, eine neue Gesteinart, und Gamsigradit, ein neuer Amphibol у немачком часопису Berg- und hüttenmännische Zeitung.
То је минерал стакластог сјаја, баршунастоцрн и непрозиран . Хемијски га је испитао Р. Милер и нашао да је героалумо калцијумскомагнезијски силикат. Његова оптичка својства проучио је француски минеролог Лакруа. Каснија кристалографска и друга испитивања показала су да је стена тимацит, исто што и андезит, а да је минерал гамзиградит исто што и еденит, тј. врста хорнбленде, (K,Na)(Ca,Fe)2(Mg,Fe,Cr,Ti,Al)5(Si,Al)8O22(OH)2.
Гамзиградит је добио име по Гамзиграду, градићу недалеко од Зајечара, чувеном по археолошком налазишту античке римске царске палате Felix Romuliana. У близини палате откривен је древни каменолом у коме је експлоатисан тимацит да би се у њему клесале бројне декорације у римској палати.
Литература
уреди- Јовић, В. (1985): Тимацит и Гамзиградит (Историјат проучавања и употребе назива). Геолошки анали Балканскога полуострва Vol 49, pp 435-445 ; ref : 3 p
- Станојевић, Станоје (1928): Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка. I књига, Библиографски завод Д. Д. Загреб.
- Ana Ј. Momčilović-Petronijević, Gordana A. Topličić-Ćurčić, Dragan M. Đorđević, Dušan Z. Grdić, Zoran J. Grdić, Nenad S. Ristić (2018): Characteristics of mortar from the archeological site Romuliana – Gamzigrad. Romanian Journal of Materials 48 (4), 442-449.
- Карановић, Љ. (2014): Кристалографија у Србији XXI Конференција Српског Кристалографског Друштва. Изводи радова. Ужице.