Отворите главни мени

Хорнбленда (Ca2Na(Mg,Fe2+)4(Al,Fe3+)(Si,Al)8O22(OH,F)2) један је од најзначајнијих амфибола у природи.[1] Кристалише моноклинично.[1]Кристали су доста чест начин појављивања овог минерала у природи. Агрегати хорнбленде су претежно призматични, приткасти или игличасти.[1]

Хорнбленда
Хорнбленда.jpg
Хорнбленда у андезиту
Опште информације
КатегоријаАмфибол
ФормулаCa2Na(Mg,Fe2+)4(Al,Fe3+)(Si,Al)8O22(OH,F)2
Идентификација
Бојазелене до мркозелене и тамнозелене до црне
Цепљивостсавршена
Тврдоћа по Мосу6
Специфична тежина3,10- 3,30 у зависности од састава
Густина3,0-3,4 г/цм3

ХемизамУреди

Хорнбленда има веома сложен и променљив састав.[1]У основи је калцијско, натријско, магнезијско гвожђевити хидратисани алумосиликат.[1] Код хорнбленде постоји широко варирање односа  2+ и  3+.[1]

OH група код хорнбленде је чешће замењена гвожђем, а понекад и хлором. У зависности од хемијског састава, код хорнбленде се могу јавити различити варијатети (алкалне и окси хорнбленде).[1] Алкалне хорнбленде имају повећан садржај натријума, док окси хорнбленде имају повећан садржај Fe2O3, FeO и TiO2 у хемијским анализама.[1] Уралит је специфична врста хорнбленде, доста променљивог хемијског састава, која постаје процесима уралитизације ромбичних и моноклиничних пироксена.[1]

Физичке особинеУреди

Обична хорнбленда је карактеристичне тамнозелене до црне боје.[1] Окси хорнбленда је микроскопски зелена до мркозелена, ређе мрка.[1] Прозрачан је до провидан минерал, стакластог сјаја.[1] Цепљивост је савршена, а угао између праваца цепљивости износи 124°.[2] Ретко се јавља цепљивост несавршеног карактера по (001).[1] На правцима цепљивости понекад се јавља седефасти сјај.[1] Тврдоћа је 6 по Мосовој скали. Специфичне масе су између 3,10 и 3,30, у зависности од састава.[1]Густина је између 3,0 и 3,4 г/цм3, у зависности од садржаја гвожђа. Не раствара се у киселинама.[2]

Дијагностичке особинеУреди

Микроскопски се препознаје по облику кристала и агрегата, боји, цепљивости и сјају. Приткасти агрегати могу ређе бити слични са актинолитом.[1]

Постанак, парагенезаУреди

Хорнбленда најчешће постаје магматски и регионално метаморфно.[1] Може постати контактно метаморфно као и пегматитски. Ређе постаје хидротермално.[1]

Као магматски минерал, хорнбленда се јавља у многим магматским стенама, базичног или интермедијарног карактера.[1] У зависности од типа стене, парагенезе су различите.[1] Обично је у парагенези са фелдспатима, пироксенима, кварцом и другим минералима.[1] Веома крупни агрегати хорнбленде се могу образовати у габро пегматитима, као да обично у парагенези са базичним плагиокласима и другим минералима.[1]

У процесима регионалног метаморфизма, хорнбленда се јавља у стенама средњег до високог степена метаморфизма, а нарочито у амфиболским шкриљцима, амфиболитима, гнајсевима и другим стенама.[1] Парагенетски се јаља са кварцом, фелдпатима, гранитима и другим минералима.[1]

Хорнбленда је прилично непостојан минерал. Различитим егзогеним процесима, често се трансформише до минерала глина монтморијонитског састава, опала итд.[1] Дејством хидротермалних раствора може прећи у серпентинске минерале, хлорите, епидот са калцитом уз присуство кварца итд.[1]

Распрострањеност и применаУреди

Хорнбленда је широко распрострањен минерал у многим магматским, вулканским и регионално метаморфним стенама.[1] Лепи крупни кристали хорнбленде јављају се, у андензитима у околини Бора, до се крупни агрегати јављају у амфиболитима околине Прокупља.[1] За сада нема практичну примену. Значајна је као фемски петрогени минерал.[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,00 1,01 1,02 1,03 1,04 1,05 1,06 1,07 1,08 1,09 1,10 1,11 1,12 1,13 1,14 1,15 1,16 1,17 1,18 1,19 1,20 1,21 1,22 1,23 1,24 1,25 1,26 1,27 1,28 Др Данило Бабич, Минералогија
  2. 2,0 2,1 Др Зорица Томић, Осниви минерологије, уџбеник за студенте Пољопривредног факултета

ЛитератураУреди

  • Др Данило Бабич, Минералогија
  • Др Зорица Томић, Оснoви минерологије, уџбеник за студенте Пољопривредног факултета