Хорнбленда (Ca2Na(Mg,Fe2+)4(Al,Fe3+)(Si,Al)8O22(OH,F)2) један је од најзначајнијих амфибола у природи.[1] Кристалише моноклинично.[1]Кристали су доста чест начин појављивања овог минерала у природи. Агрегати хорнбленде су претежно призматични, приткасти или игличасти.[1]

Хорнбленда
Хорнбленда.jpg
Хорнбленда у андезиту
Опште информације
КатегоријаАмфибол
ФормулаCa2Na(Mg,Fe2+)4(Al,Fe3+)(Si,Al)8O22(OH,F)2
Идентификација
Бојазелене до мркозелене и тамнозелене до црне
Цепљивостсавршена
Тврдоћа по Мосу6
Специфична тежина3,10- 3,30 у зависности од састава
Густина3,0-3,4 г/цм3

ХемизамУреди

Хорнбленда има веома сложен и променљив састав.[1]У основи је калцијско, натријско, магнезијско гвожђевити хидратисани алумосиликат.[1] Код хорнбленде постоји широко варирање односа  2+ и  3+.[1]

OH група код хорнбленде је чешће замењена гвожђем, а понекад и хлором. У зависности од хемијског састава, код хорнбленде се могу јавити различити варијатети (алкалне и окси хорнбленде).[1] Алкалне хорнбленде имају повећан садржај натријума, док окси хорнбленде имају повећан садржај Fe2O3, FeO и TiO2 у хемијским анализама.[1] Уралит је специфична врста хорнбленде, доста променљивог хемијског састава, која постаје процесима уралитизације ромбичних и моноклиничних пироксена.[1]

Физичке особинеУреди

Обична хорнбленда је карактеристичне тамнозелене до црне боје.[1] Окси хорнбленда је микроскопски зелена до мркозелена, ређе мрка.[1] Прозрачан је до провидан минерал, стакластог сјаја.[1] Цепљивост је савршена, а угао између праваца цепљивости износи 124°.[2] Ретко се јавља цепљивост несавршеног карактера по (001).[1] На правцима цепљивости понекад се јавља седефасти сјај.[1] Тврдоћа је 6 по Мосовој скали. Специфичне масе су између 3,10 и 3,30, у зависности од састава.[1]Густина је између 3,0 и 3,4 г/цм3, у зависности од садржаја гвожђа. Не раствара се у киселинама.[2]

Дијагностичке особинеУреди

Микроскопски се препознаје по облику кристала и агрегата, боји, цепљивости и сјају. Приткасти агрегати могу ређе бити слични са актинолитом.[1]

Постанак, парагенезаУреди

Хорнбленда најчешће постаје магматски и регионално метаморфно.[1] Може постати контактно метаморфно као и пегматитски. Ређе постаје хидротермално.[1]

Као магматски минерал, хорнбленда се јавља у многим магматским стенама, базичног или интермедијарног карактера.[1] У зависности од типа стене, парагенезе су различите.[1] Обично је у парагенези са фелдспатима, пироксенима, кварцом и другим минералима.[1] Веома крупни агрегати хорнбленде се могу образовати у габро пегматитима, као да обично у парагенези са базичним плагиокласима и другим минералима.[1]

У процесима регионалног метаморфизма, хорнбленда се јавља у стенама средњег до високог степена метаморфизма, а нарочито у амфиболским шкриљцима, амфиболитима, гнајсевима и другим стенама.[1] Парагенетски се јаља са кварцом, фелдпатима, гранитима и другим минералима.[1]

Хорнбленда је прилично непостојан минерал. Различитим егзогеним процесима, често се трансформише до минерала глина монтморијонитског састава, опала итд.[1] Дејством хидротермалних раствора може прећи у серпентинске минерале, хлорите, епидот са калцитом уз присуство кварца итд.[1]

Распрострањеност и применаУреди

Хорнбленда је широко распрострањен минерал у многим магматским, вулканским и регионално метаморфним стенама.[1] Лепи крупни кристали хорнбленде јављају се, у андензитима у околини Бора, до се крупни агрегати јављају у амфиболитима околине Прокупља.[1] За сада нема практичну примену. Значајна је као фемски петрогени минерал.[1]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ Др Данило Бабич, Минералогија
  2. ^ а б Др Зорица Томић, Осниви минерологије, уџбеник за студенте Пољопривредног факултета

ЛитератураУреди

  • Др Данило Бабич, Минералогија
  • Др Зорица Томић, Оснoви минерологије, уџбеник за студенте Пољопривредног факултета