Hornblenda
Hornblenda (Ca2Na(Mg,Fe2+)4(Al,Fe3+)(Si,Al)8O22(OH,F)2) jedan je od najznačajnijih amfibola u prirodi.[1] Kristališe monoklinično.[1]Kristali su dosta čest način pojavljivanja ovog minerala u prirodi. Agregati hornblende su pretežno prizmatični, pritkasti ili igličasti.[1]
| Hornblenda | |
|---|---|
 | |
| Opšte informacije | |
| Kategorija | Amfibol |
| Formula | Ca2Na(Mg,Fe2+)4(Al,Fe3+)(Si,Al)8O22(OH,F)2 |
| Identifikacija | |
| Boja | zelene do mrkozelene i tamnozelene do crne |
| Cepljivost | savršena |
| Tvrdoća po Mosu | 6 |
| Specifična težina | 3,10- 3,30 u zavisnosti od sastava |
| Gustina | 3,0-3,4 g/cm3 |
Hemizam uredi
Hornblenda ima veoma složen i promenljiv sastav.[1]U osnovi je kalcijsko, natrijsko, magnezijsko gvožđeviti hidratisani alumosilikat.[1] Kod hornblende postoji široko variranje odnosa 2+ i 3+.[1]
OH grupa kod hornblende je češće zamenjena gvožđem, a ponekad i hlorom. U zavisnosti od hemijskog sastava, kod hornblende se mogu javiti različiti varijateti (alkalne i oksi hornblende).[1] Alkalne hornblende imaju povećan sadržaj natrijuma, dok oksi hornblende imaju povećan sadržaj Fe2O3, FeO i TiO2 u hemijskim analizama.[1] Uralit je specifična vrsta hornblende, dosta promenljivog hemijskog sastava, koja postaje procesima uralitizacije rombičnih i monokliničnih piroksena.[1]
Fizičke osobine uredi
Obična hornblenda je karakteristične tamnozelene do crne boje.[1] Oksi hornblenda je mikroskopski zelena do mrkozelena, ređe mrka.[1] Prozračan je do providan mineral, staklastog sjaja.[1] Cepljivost je savršena, a ugao između pravaca cepljivosti iznosi 124°.[2] Retko se javlja cepljivost nesavršenog karaktera po (001).[1] Na pravcima cepljivosti ponekad se javlja sedefasti sjaj.[1] Tvrdoća je 6 po Mosovoj skali. Specifične mase su između 3,10 i 3,30, u zavisnosti od sastava.[1]Gustina je između 3,0 i 3,4 g/cm3, u zavisnosti od sadržaja gvožđa. Ne rastvara se u kiselinama.[2]
Dijagnostičke osobine uredi
Mikroskopski se prepoznaje po obliku kristala i agregata, boji, cepljivosti i sjaju. Pritkasti agregati mogu ređe biti slični sa aktinolitom.[1]
Postanak, parageneza uredi
Hornblenda najčešće postaje magmatski i regionalno metamorfno.[1] Može postati kontaktno metamorfno kao i pegmatitski. Ređe postaje hidrotermalno.[1]
Kao magmatski mineral, hornblenda se javlja u mnogim magmatskim stenama, bazičnog ili intermedijarnog karaktera.[1] U zavisnosti od tipa stene, parageneze su različite.[1] Obično je u paragenezi sa feldspatima, piroksenima, kvarcom i drugim mineralima.[1] Veoma krupni agregati hornblende se mogu obrazovati u gabro pegmatitima, kao da obično u paragenezi sa bazičnim plagioklasima i drugim mineralima.[1]
U procesima regionalnog metamorfizma, hornblenda se javlja u stenama srednjeg do visokog stepena metamorfizma, a naročito u amfibolskim škriljcima, amfibolitima, gnajsevima i drugim stenama.[1] Paragenetski se jalja sa kvarcom, feldpatima, granitima i drugim mineralima.[1]
Hornblenda je prilično nepostojan mineral. Različitim egzogenim procesima, često se transformiše do minerala glina montmorijonitskog sastava, opala itd.[1] Dejstvom hidrotermalnih rastvora može preći u serpentinske minerale, hlorite, epidot sa kalcitom uz prisustvo kvarca itd.[1]
Rasprostranjenost i primena uredi
Hornblenda je široko rasprostranjen mineral u mnogim magmatskim, vulkanskim i regionalno metamorfnim stenama.[1] Lepi krupni kristali hornblende javljaju se, u andenzitima u okolini Bora, do se krupni agregati javljaju u amfibolitima okoline Prokuplja.[1] Za sada nema praktičnu primenu. Značajna je kao femski petrogeni mineral.[1]
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Dr Danilo Babič, Mineralogija
- Dr Zorica Tomić, Osnovi minerologije, udžbenik za studente Poljoprivrednog fakulteta