Географски атлас

Атлас је збирка астрономских и географских карата правилно сређених у садржајну целину. Назив је добио по митолошком бићу Атласу који се јавља у 16. веку на насловној страници Меркаторове збирке карата). Поред географског атласа постоји и енциклопедијски атлас који представља збирку таблица, графикона и илустрација из области ботанке, зоологије, медицине и др.

Мапа света из првог модерног атласа, Theatrum Orbis Terrarum, Абрахама Ортелиуса из 1570. године

ЕтимологијаУреди

Употреба речи „атлас“ у географском контексту датира из 1595. године када је немачко-фламански географ Герхард Меркатор објавио Atlas Sive Cosmographicae Meditationes de Fabrica Mundi et Fabricati Figura („Атлас или космографске медитације о стварању универзума и универзума какав је створен"). Овај наслов даје Меркаторову дефиницију речи као описа стварања и форме целог универзума, а не само као збирке мапа. Свеска која је објављена постхумно годину дана након његове смрти је текст широког обима, али како су се издања развијала, постала је једноставно збирка карата и у том смислу се та реч користила од средине 17. века. Неологизам који је сковао Меркатор био је знак његовог поштовања према Титану, Атласу, „краљу Мауретаније“, кога је сматрао првим великим географом.[1]

ИсторијаУреди

 
Атлас

Прву књигу која садржи географске карте и која би се могла сматрати атласом је саставио антички географ Клаудије Птолемеј у Александрији око 150. године. Тај атлас је доживео поновно издање у Болоњи 1477. године. Један од само неколико преосталих примерака тог атласа се данас чува у фрањевачком самостану на Кошљуну. Први модерни атлас је саставио белгијски географ Абрахам Ортелиус 1570. године. Назвао га је Theatrum Orbis Terrarum и садржавао је 53 географске карте које су приказивале цели тада познати свет. Име атлас је увео познати белгијски географ и картограф Герхард Меркатор који је израђивао прецизне карте света и подстакао Ортелиуса на израду атласа, а први такав атлас је издао 1595. Пре се сматрало да је име дао према диву Атласу из грчке митологије, али се данас сматра да је име дао према Мауританијском краљу Атласу.[2]

Врсте атласаУреди

Атласи се могу поделити у различите категорије по различитим критеријумима. Прва димензија по којој се поделити је у односу на врсти медијума, па тако разликујемо штампани и атлас у електронском формату. С обзиром на знање и вештине корисника или према употреби делимо их на школски атлас, кућни атлас и атлас за планирање. Атласе у односу на обимности садржаја и величину можемо поделити на атлас света, атлас континента, атлас држава и атлас градова. Према обимности тема које обрађује, разликујемо општи атлас и тематски атлас. Општи атлас садржи углавном физичке карте, док је тематски атлас посвећен једној теми, па разликујемо историјске атласе, атласе природе, атласе анатомије итд.[3]

Путописни атлас је направљен за лаку употребу током путовања и често има спиралне повезе тако да може бити пресавијен (на пример, познати атласи Географске А-З компаније мапа). Он има мапе са великим зумом тако да се карте могу лако прегледати. Путни атлас се такође може назвати путном мапом.[4]

Столни атлас је направљен слично референтној књизи. Може бити у тврдом или меком повезу.

Постоје атласи других планета (и њихових сателита) у Сунчевом систему.[5]

Постоје атласи анатомије који мапирају органе људског тела или других организама.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Mercator's own account of the reasons for choosing King Atlas are given in the preface of the 1595 atlas. A translation by David Sullivan is available in a digital version of the atlas published by Octavo. The text is freely available at the New York Society Library Архивирано март 10, 2016 на сајту Wayback Machine, pdf page 104 (corresponding to p. 34 of Sullivan's text).
  2. ^ Jan Smits, Todd Fell (2011). Early printed atlases: shaping Plato's 'Forms' into bibliographic descriptions. In: Journal of map & geography libraries : advances in geospatial information, collections & archives, (ISSN 1542-0353), 7(2011)2, p. 184-210.
  3. ^ Schwartz, John (2008-04-22). „The Body in Depth”. The New York Times. Приступљено 2015-05-07. 
  4. ^ „Road map”. Merriam Webster. Приступљено 2012-05-31. 
  5. ^ Greeley, Ronald; Batson, Raymond. The NASA Atlas of the Solar System. ISBN 978-0521561273. 
  6. ^ Schwartz, John (2008-04-22). „The Body in Depth”. The New York Times. Приступљено 2015-05-07. 
  7. ^ „Washington, DC Launch of Africa: Atlas of Our Changing Environment”. Wilson Center (на језику: енглески). 2011-07-07. Приступљено 2019-09-21. 
  8. ^ „Book Launch: One Planet, Many People: Atlas of Our Changing Environment”. Wilson Center (на језику: енглески). 2011-07-07. Приступљено 2019-09-21. 
  9. ^ Dunn, Andrew M.; Michael A. Weston (2008). „A review of terrestrial bird atlases of the world and their application”. Emu. 108: 42—67. S2CID 83786727. doi:10.1071/MU07034. 
  10. ^ Lord, John; Dennis Johnstone Munns; T. K. Beck; A. J. Richards (1970). Atlas of breeding birds of the West Midlands. London: Published for the West Midland Bird Club (by) Collins. стр. 3—276p(chiefly illus, form, maps) ; 20cm. ISBN 978-0-00-211040-2. Архивирано из оригинала на датум 5. 2. 2012. 
  11. ^ Richards, John F. (1997). „Early Modern India and World History”. Journal of World History. 8 (2): 197—209. ISSN 1527-8050. S2CID 143582665. doi:10.1353/jwh.2005.0071. 
  12. ^ Batchelor, Robert (јануар 2013). „The Selden Map Rediscovered: A Chinese Map of East Asian Shipping Routes, c.1619”. Imago Mundi. 65 (1): 37—63. ISSN 0308-5694. S2CID 127283174. doi:10.1080/03085694.2013.731203 . 
  13. ^ Manes, Stephen (1996-01-09). „CD-ROM Atlases Shrug Off Details”. New York Times. Архивирано из оригинала на датум 2012-11-06. Приступљено 2009-02-20. 
  14. ^ Del Vecchio, Stephen (1998-05-01). „The New World (Part II)”. School Library Journal. Reed Business Information. Архивирано из оригинала на датум 2012-02-17. Приступљено 2009-02-20. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди

Онлине атласи
Историја атласа
Историјски атласи онлајн
Друге везе