Глобализација и ризик

Глобализација је термин који социолози користе када говоре о процесима који интензивирају друштвене односе и међузависност широм света. Углавном се односи на политичко-економске процесе који су почели да се одвијају после 90их. Међутим, она настаје спајањем не само политичких и економских фактора, већ и друштвених и културних. Глобализација је и феномен локалног карактера – феномен који утиче на нас свакодневни живот. Односи се на цињеницу да сви све више живимо у “једном свету”, тако да појединци, групе и нације постају све више међусобно зависни.

Узроци све веће глобализације

• Политичке промене – пад комунизма значио је све већу интеграцију.
• Проток информација – свакодневно глобални медији доносе вести, слике и информације у наше домове, чиме нас директно и непрекидно повезују са спољашњим светом.
• Транснационалне корпорације ( ТНК) су компаније које производе робу и услуге у више од једне земље. Представљају средиште економске глобализације.
• Електронска економија” је још један фактор који постиче глобализацију. Банке, корпорације, инвестициони менаџери и појединачни инвеститори у стању су да пребацују новац по целом свету једним притиском на тастер компјутерског миша.

Глобализација

Ризик

Глобализација има и своје лоше стране. То су ризици које нам доноси. Произведени ризици су ризици које је створио утицај насег сопственог знања и технологије на свет природе. Многи еколошки ризици и ризици по наше здравље са којима се суочавају савремена друштва јесу случајеви произведених ризика – они су исход насе сопствене интервенције у природи. Раме уз раме са растућим еколоским проблемима, експанзија неједнакости у оквиру и између друштава представља један од највецих ризика са којима се свет суочава. Реч је о великим неједнакостима између најбогатијих и најсиромашнијих земаљa. Не слажу се сви да слободна трговина представља право решење за сиромаштво и глобалну неједнакост. У ствари, многи критичари оваквог гледишта сматрају да је слободна трговина једнострано решење од кога ће имати користи само они који су већ богати. Како глобализација све више напредује, постојеће политичке структуре и модели постају неприкладни за свет пун ризика, неједнакости и изазова који прекорачују националне границе. Појединачне владе немају ту моћ да контролису сирење сиде, да се супротстављају са утицајима глобалног загревања или да регулишу нагле промене на финансијским тржиштима.

Види још

• Глобализација

Литература

• Joseph Stiglitz: "The contradictions of globalization" (Social Thought, 2002). Nobel laureate in economics is the positive effects of globalization but also sharply criticized the work of international institutions, primarily the International Monetary Fund.
• Naomi Klein: "No Logo" (Penguin, 2003). Hot or anti-global. of anti book in which the author carried out the cases against globalization.
• Noam Chomsky: "The world order of old and new" (SKC, 1996). Popular author, mainly because of its anti-American stance.
• Dragan Jovanovic "Postekologija" (columns in NIN). A specific example of domestic alter globalist response to globalization and the construction of local, national myths.
• Samuel Huntington: "The Clash of Civilizations" (CID, 1999). And other books by this author try to explain the evolution of global politics and the new problems that arise after the Second World War.
• Pascal Boniface, "Le monde contemporain - grandes lignes de partage", Presses Universitaires de France, Paris, 2001. The author is a specialist in International Relations and Senior Advisor to the United Nations for weapons.
• Vujakovic, Peter (2010). "How to Measure Globalization? A New Globalization Index (NGI)." Atlantic Economic Journal 38 (2): 237. [1]