Говјештица

Пећина Говјештица се налази у кањону ријеке Прача, лијеве притоке Дрине, у подножју романијског масива, око 40 километара источно од Сарајева. Административно, пећина припада општини Рогатица. Дуга је 9.682 метра и још је у фази истраживања. У близини ове пећине налази се Мрачна пећина или Бањ стијена на удаљености мањој од једног километра, а трећа пећина је Голубовићка, којој се може прићи из правца рогатичке мјесне заједнице Стјенице, што све укупно чини прави комплекс пећина на једном мањем простору.

Историјат уреди

Пећина Говјештица се налази у близини Мрачне Пећине која је постала позната од почетка XX вијека, када је због изградње пруге кроз кањон Праче добила одређени туристички интерес.

Такође, из тог раног раздобља у литератури је поменуто неколико спелео-биолошких као и палеонтолошких истраживања, која завршавају у периоду 1960—1970. Међутим, иако су неке информације биле доступне за Мрачну Пећину (процјењено је да је њена дужина око 1200 m), о Говјештици (или Дуговјештици, као што је често назива локално становништво) веома се мало знало, осим импресивних димензија улаза и мапе првих 80—100 m дужине.^[1] Од 2010. године, међународни тим спелеолога из Италије и Босне и Херцеговине започео је ново, детаљно истраживање ових предјела, укључујући и плато масива Романије. Истражено је и документовано неколико нових пећина, направљена је детаљна мапа Мрачне пећине којом је потврђена њена раније процијењена дужина од 1200 m, али најзначајнији и најинтересантнији резултати истраживања долазе истраживањем пећине Говјештице, са дужином до сада нацртаних канала износи око 7600 m.

Унутрашњост пећине уреди

Истражени подземни пролази који укључују и неколико великих дворана, нису само значајни због својих димензија, већ они имају јако важне природне, научне и естетске вриједности. У пећини је пронађена велика колонија шишмиша, од отприлике хиљаду јединки.^[2] Широка распрострањеност троглобитске врсте Anthroherpon cylindricollis је добар знак за будућа истраживања подземног биодиверзитета. У пећини је такође откривен и велики депозит костију Ursus spelaeus-а, а у неколико пролаза зидови пећине су прекривени са још увијек неидентификованим фосилима који потичу из периода формирања стијена пећине. Већина пећине је прекривена украсима велике естетске вриједности, како због облика тако и због њихових димензија. Поједини пролази у пећини испуњени су кристалима калцита и необичним хеликтитима.