Горана Ђорић (Бихаћ, 1960) је српска социолошкиња, ванредна професорка на основним и мастер академским студијама социологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу. Објавила је велики број монографија и научних радова. Пише на српском и енглеском језику.[1]

Горана Ђорић
Датум рођења25.05.1960
Место рођењаБихаћ, Босна и Херцеговина
ЗанимањеСоциолошкиња и професорка Филозофског факултета у Нишу

Биографија уреди

Горана Ђорић рођена је 25.05.1960. године у Бихаћу, Југославија. Дипломирала је 1984. године социологију на Филозофском факултету Универзитета у Нишу,[2] магистрирала[3] 1995. године на CEU[4] у Прагу, Филозофском факултету Универзитета у Београду, CEU[4] и 1998/2000. године у Будимпешти из области социологије: друштво и политика, општа социологија и родне студије. Докторирала је 2008. године социолошке науке на Oxford University, нострификација Универзитет у Београду.[5][6]

Ванредна је професорка на основним и мастер академским студијама социологије на Филозофском факултету Универзитета у Нишу од 2008. године. Живи и ради у Нишу. Члан је Наставно - научног већа и Комисије за контролу квалитета Филозофског факултета у Нишу и Заменик председника Комисије за контролу квалитета Универзитета у Нишу.

Координаторка је Радне групе Српског социолошког друштва за израду Националних стандарда за област социологија. Члан је Женске платформе за развој. [5][6]

Публикације и научни радови уреди

Њени радови објављени су у готово свим националним научним часописима. Социјална мисао[7], Национални интерес, Нова српска политичка мисао, Годишњак за социологију[8][9], Социолошки преглед[10][11], Социологија[12][13] и научним скуповима међународног значаја.

Значајни радови[1]:

  • Магистарски рад, 1997, Жене у анализи класне покретљивости: резултати различитих приступа анализи југословенских података из 1990. године Београд;[14]
  • Људска права за жене, 2004, Ниш: Одбор за грађанску иницијативу
  • Образовање за родну равноправност: анализа наставног материјала за Грађанско васпитање, 2010, Београд: Програм Уједињених нација за развој[15];
  • Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности: зборник радова са научног скупа, 2020, Београд: САНУ[16]

Референце уреди

  1. ^ а б „Gorana Đorić”. npao.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-17. 
  2. ^ Jovic, Filip. „Горана Ђорић - Универзитет у Нишу”. www.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  3. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Žene u analizi klasne pokretljivosti : rezultati različitih pristupa analizi jugoslovenskih podataka 1z 1990 : magistarski rad :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  4. ^ а б „Central European University”. www.ceu.edu. Приступљено 2023-02-17. 
  5. ^ а б „Горана Ђорић | Филозофски факултет у Нишу”. www.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  6. ^ а б „Наставно особље Филозофског факултета у Нишу”. Приступљено 18. 02. 2023. 
  7. ^ „Časopis Socijalna misao”. www.zavodsz.gov.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  8. ^ „Годишњак за социологију | Издавачки центар Филозофског факултета у Нишу”. izdanja.filfak.ni.ac.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  9. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Социо-економска трансформација у Источној и Централној Европи : промена типа социјалне државе :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  10. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Making Welfare Regime Analysis Sensitive to Gender Relations; Analiza socijalne države i rodni odnosi :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  11. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Херменеутичка експликација насупрот објашњењу друштвених чињеница : упоређивање Диркемових и Гиденсових правила социолошког метода; Hermeneutic explication versus the explanation of social facts : A comparison of Durkheimʼs and Giddensʼ rules of sociological method; Hermeneutic explication versus the explanation of social facts :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  12. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Poželjne forme tržišne ekonomije među društvenim klasama u Srbiji : analiza podataka WVS 1996-2005 i EVS 2008; Preferred forms of market economy among social classes in Serbia : analysis of WVS/EVS data 1996-2008; Preferred forms of market economy among social classes in Serbia :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  13. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Betwen Pro-natalist Population Policy and Womenʹs Reproductive Rights: the Analysis of Exposure of the two Discourses in Press Media After 2000; Između pronatilističke politike i ženskih reproduktivnih prava: analiza pojavljivanja dva diskursa u pisanim medijima nakon 2000. :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  14. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Žene u analizi klasne pokretljivosti : rezultati različitih pristupa analizi jugoslovenskih podataka 1z 1990 : magistarski rad :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  15. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Obrazovanje za rodnu ravnopravnost : analiza nastavnog materijala za Građansko vaspitanje :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18. 
  16. ^ Марибор, IZUM-Институт информацијских знаности. „Родна равноправност - од једнаких права до једнаких могућности : зборник радова са научног скупа одржаног 27. септембра 2019. :: COBISS+”. plus.cobiss.net (на језику: српски). Приступљено 2023-02-18.