Горан Обрадовић Челе

Горан Обрадовић (Нови Сад, 29. јануар 1971) атлетски је тренер који ради у Атлетском клубу Војводина из Новога Сада.[1] Тренутно се налази на позицији председника стручног савета Атлетског Савеза Србије. Горан је најтрофејнији атлетски стручњак у историји Србије. Добитник је многобројних друштвених признања од којих се издвајају следећа: "Мајска награда"[2] највише спортско признање у Србији, "Јован Микић Спартак"[3] највише спортско признање у Војводини, "Трофеј Александар Петровић"[4] најбољи атлетски тренер за 2014, 2015, 2016, 2017. и 2018. годину, "Најбољи тренер града Новога Сада" за 2013, 2014, 2015, 2016, 2017. и 2018. годину.

Горан Обрадовић
Goran Obradović2.jpg
Горан Обрадовић
Личне информације
НадимакЧеле
ДржављанствоСрбија српско
Датум рођења(1971-01-29)29. јануар 1971.(48 год.)
Место рођењаНови Сад
Србија, Социјалистичка Федеративна Република Југославија Југославија
Висина1,87 м
Маса74 кг
Спортске информације
СпортАтлетика
КлубАК Војводина, Нови Сад

КаријераУреди

Почео је да се бави атлетиком још 1982. у Атлетском Клубу Војводина из Новога Сада код тренера Ференца Камасија. Највеће спортске успехе је постигао 1991. и 1992. године, када је постао вицешампион државе у дисциплини скок увис. Студирао је на Факултету Физичке Културе у Новом Саду, а дипломирао је на Спортској Академији у Београду. Постао је тренер 1995. и своје прве тренерске успехе постигао са групом скакача: Стеван Зорић, шампион Медитерана у скоку увис; Ђорђе Никетић, шампион Балкана у скоку увис; Марко Милинков, шампион Балкана у скоку удаљ. У 2005. години са својим колегом Феђом Камасијем створио је први вишебојски тим у Србији. Тај тим је створио велики број врхунских атлетичара. Михаил Дудаш постао је велики такмичар и осваја медаље на светским и европским првенствима у свим узрасним категоријама, Игор Шарчевић и Слободан Матијевић, уз десетобој се баве и зимским спортом бобом и успевају да се квалификују за Олимпијске игре у Ванкуверу 2010.[5] Дино Додиг и црногорац Дарко Пешић, десетобојци млађе генерације, успешно бране боје својих националних селекција.

У периоду од 2014—2016. године Обрадовић је радио са црногорском скакачицом увис Маријом Вуковић, која је у том раздобљу постигла национални рекорд са 1,95 м.


Обрадовић[6] своје најзначајније резултате постиже са скакачицом удаљ Иваном Шпановић. Од 2013. године па до данас, освојили су 11 медаља са највећих међународних спортских смотри. Једна од најзначајнијих медаља је свакако она освојена на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. која је била и прва у историји српске атлетике. Србија је чекала 60 година на Олимпијску атлетску медаљу. Ивана је на Олимпијским Играма у Рију дошла до бронзане медаље уз нови национални рекорд 7,08 м. Поред ове, освојила је и златну медаљу на дворанском првенству Европе у Београду 2017. и трећи резултат у историји скока удаљ са 7,24 м.[7] Након неколико покушаја најзад су успели да се попну на кров света. У Бирмингему на Светско првенство у атлетици у дворани 2018. Ивана је освојила златну медаљу и постала први првак света у атлетици у историји Србије.

РеференцеУреди

  1. ^ „Атлетски Клуб Војводина”. АК Војводина (на језику: српски). 04. 03. 2018. Приступљено 04. 03. 2018. 
  2. ^ „Мајска награда”. Блиц (на језику: српски). 05. 07. 2014. Приступљено 05. 07. 2014. 
  3. ^ „Спартакова награда”. Радио Телевизија Војводине (на језику: српски). 26. 12. 2013. Приступљено 26. 12. 2013. 
  4. ^ „Најбољи у 2014.”. Politika (на језику: српски). 26. 12. 2014. Приступљено 26. 12. 2014. 
  5. ^ „Bob tim Srbije”. Vesti (на језику: српски). 28. 02. 2010. Приступљено 28. 02. 2010. 
  6. ^ „Intervju”. Sportski Žurnal (на језику: српски). 08. 04. 2018. Приступљено 08. 04. 2018. 
  7. ^ „Таблице свих времена”. ИААФ. 21. 05. 2018. Приступљено 21. 05. 2018. 

Спољашње везеУреди