Отворите главни мени
Википедија

Скок увис

Олимпијска победница Рускиња Јелена Слесаренко на Олимпијским играма у Атина 2004.
Прва олипијска победница у скоку увис Канађанка Етел Кадервуд на Олимпијским играма у Амстердам 1928.

Скок увис је стандардна атлетска дисциплина за све добне категорије и оба пола. Сасастоји од прескакања водоравно постављене летвице на тачно одређеној висини без икаквих помагала (за помагала види Скок мотком). Налази се на програму свих атлетских такмичења од школских до олимпијских на отвореном и затвореном простору..

ИсторијаУреди

У хеленској агонистици скок увис је непознат. Међутим нека примитивна племена (пример Ватуси у западној Африци) скачу увис са мало повишеног одразишта (хумка термит и сл.) Скокови преко коња, копља и др. предмета познати су из епских песама разних народа, па и нашег. Зато се претпоставља да је скок увис врло давног порекла.

Први резултат скока увис у спортском смислу забележен је 1864 у Енглеској, а потигао га је (H. Gook — 1,75 м[1].

 

Прва званична правила су настала 1865. године. Технике скакања су се мењале од најстаријег скока маказицама, преко двоструких маказица са окретом, тзв. згрченом техником до данашњега леђног преласка летвице техником фозбeри флоп (Fosbury-flop) из 1968. године.

Две су основне врсте скока увис: без залета и из залета. Скок увис без залета данас служи као вежба, мада се раније појвљивао на програмим многих такмичења. Од Олимпијских игара 1900. до 1912 Скок без залета је била и олимпијска дисциплина. На Олимпијским игарма 1900. Реј Јури је из места постигао 1,65 м, освојио златну медаљу и дуго држао најбољи резултат на свету. У скоку из места скакач стоји бочно према летвици, замахује са обе руке и одразом са обе ноге скаче увис, да би у ваздуху тзв. маказицама, прескочио летвицу.

Први је 2 метра прескочио скоком из залета Џорџ Хорин 1912. године.[1]. Први југословенски рекорд је поставио 1919. З. Грунд висином од 1,55 м.

Правила такмичењаУреди

Одраз у скоку са залетом мора да буде изведен једном ногом. За сваку висину дозвољена су три покушаја. Такмичар сам утврђује на којој ће висини скакати (поједине висине може да пропушта). Ако три пута заредом сруши летвицу испада из такмичења. Висина се мери вертикално од подлоге до најнижег дела горње ивице летвице.

Ако два или више скакача заврше такмичење са истим резултатом, бољи пласман има онај који је последњу висину прескочио у мање покушаја. Ако су у томе једнаки онда бољи пласман има онај који има мање неуспелих покушаја. Ако је и то исто такмичари деле место пласмана.

Раније је било правило да у последњем случају када имају исти број неуспелих покушаја такмичари покушавају четврти пут прескоче висини коју претходно нису прескочили. Ако у томе не успеју летвица се спушта, а ако прескоче летвица се диже. Такмичари скачу само једанпут док један такмичар не победи.

Светски рекордиУреди

Први светски рекорд у атлетици ИААФ (International Association of Athletics Federations – Међународна атлетска федерација) је признала 1912. године. Обарање рекорда у скоку увис све је ређе. Тренутни рекорд код мушкараца је 2,45 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Саламанци 27. јула 1993. Код жена рекорд држи Стефка Костадинова из Бугарске висином од 2,09 метара, а постигнут је на Светском првенству у атлетици у Риму, 30. августа 1987.

Светски рекорд за мушкарце у скоку увис у дворани је 2,43 метара а постигао га је Хавијер Сотомајор из Кубе у Будимпешти 4. марта 1989. Код жена рекорд држи Кајса Бергквист из Шведске висином 2,08 у Арнштату, Немачка 4. фебруар 2006.

ЗанимљивостиУреди

Апсолутни рекорди скока увис за мушкарце (на отвореном и у дворани)Уреди

Од 2000, ИААФ Правило 260.18с (раније 260.6.а) је измењено па светске рекорде на отвореном (насупрот светским рекордима у дворани) може да се постићи у објекту "са или без крова“. тзв „апсолутни рекорд“. Ово је светска ранг листа првих 25 скакача увис (на отвореном или дворани) са стањем на дан 16. октобар 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)[2] [3]

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,45 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967.   Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
2. 2,43 Мутаз Еса Баршим 24. јун 1991.   Катар Брисел, Белгија 5. септембар 2014.
3. 2,42 Патрик Шеберг 5. јануар 1965.   Шведска Стокхолм, Шведска 30. јун 1987.
Карло Тренхард д 5. јул 1957.  Западна Немачка Берлин, ДДР 26. фебруар 1988
Иван Ухов д 4. април 1986.   Русија Праг, Чешка 25. фебруар 2014.
Богдан Бондаренко 30. август 1989.   Украјина Њујорк, САД 14. јун 2014.
7. 2,41 Игор Паклин 15. јуни 1963.   Совјетски Савез Кобе, Јапан 4. септембар 1985.
8. 2,40 Рудолф Поварницин 12. јун 1962.   Совјетски Савез Доњецк, СССР 11. август 1985.
Сорин Матеј 6. јул 1963.   Румунија Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
Холис Конвеј д 8. јануар 1967.   САД Севиља, Шпанија 10. март 1991.
Чарлс Остин 19. децембар 1967.   САД Цирих, Швајцарска 7. август 1991
Вјачеслав Вороњин 5. април 1974.   Совјетски Савез Лондон, Енглеска 8. мај 2000.
Стефан Холм д 25. мај 1976.   Шведска Мадрид, Шпанија 6. март 2005.
Алексеј Дмитрик д 12. април 1984.   Русија Арнштат, Немачка 8. фебруар 2014.
Дерек Друен 6. март 1990.   Канада Де Мојн, САД 25. април 2014.
Андриј Проценко 20. мај 1988.   Русија Лозана, Швајцарска 3. јун 2014.
Данил Лисенко 19. мај 1997.   Фонвејј, Монако 20. јул 2018.
18. 2,39 Џу Ђанхуа 29. мај 1963.   Кина Еберштат, Немачка 10. јун 1984.
Дитмар Мегенбургд 15. август 1961.   Западна Немачка 24. фебруар 1985. Келн Западна Немачка
Ралф Сонд 17. јануар 1967.   Немачка 1. март 1991. Берлин , Немачка
Ђанмаеко Тамбери 1. јун 1992. Италија 15. јул 2016. Фонвеј Монако

Светски и континентални рекорди скока увис на отвореном за мушкарцеУреди

Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце на отвореномУреди

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,39 метара, са стањем 13. априла 2017. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,45 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967.   Куба Саламанка, Шпанија 27. јул 1993.
2. 2,43 Мутаз Еса Баршим 24. јун 1991.   Катар Брисел, Белгија 5. септембар 2014.
3. 2,42 Патрик Шеберг 5. јануар 1965.   Шведска Стокхолм, Шведска 30. јуни 1987.
Богдан Бондаренко 30. август 1989   Украјина Њујорк, САД 14. јун 2014.
5. 2,41 Игор Паклин 15. јуни 1963.   Совјетски Савез Кобе, Јапан 4. септембар 1985
Иван Ухов 29. март 1986.   Русија Доха, Катара 9. мај 2014.
7. 2,40 Рудолф Поварницин 12. јун 1962.   Совјетски Савез Доњецк, СССР 11. август 1985.
Сорин Матеј 6. јул 1963.   Румунија Братислава, Чехословачка 20. јун 1990.
Чарлс Остин 19. децембар 1967.   САД Цирих, Швајцарска 7. август 1991
Вјачеслав Вороњин 5. април 1974.   Совјетски Савез Лондон, Енглеска 8. мај 2000.
Дерек Друен 6. март 1990.   Канада Де Мојн, САД 25. април 2014.
Андриј Проценко 20. мај 2008.   Русија Лозана, Швајцарска 3. јун 2014.

Светски и континентални рекорди скока увис у дворани за мушкарцеУреди

Листа најбољих резултата у скоку увис за мушкарце у двораниУреди

Ово је листа атлетичара, који су скакали увис више од 2,38 метара, са стањем 20. септембар 2019. године. (Напомена: већина атлетичара је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1 2,43 Хавијер Сотомајор 13. октобар 1967.   Куба Будимпешта, Мађарска 4. март 1989.
2. 2,42 Карло Тренхард 5. јул 1957.  Западна Немачка Берлин, ДДР 26. фебруар 1988
Иван Ухов 4. април 1986.   Русија Праг, Чешка 25. фебруар 2014.
4. 2,41 Патрик Шеберг 5. јануар 1965.   Шведска Пиреј, Грчка 1. фебруар 1987.
Мутаз Еса Баршим 24. јун 1991.   Катар Алтон, Ирска 18. фебруар 2015.
6. 2,40 Холис Конвеј 8. јануар 1967.   САД Севиља, Шпанија 10. март 1991.
Стефан Холм 25. мај 1976.   Шведска Мадрид, Шпанија 6. март 2001.
Алексеј Дмитрик 12. април 1984.   Русија Арнштат, Немачка 8. фебруар 2014.
9. 2,39 Дитмар Мегенбург 15. август 1961.   Немачка Келн, Западна Немачка 24. фебруар 1985.
Ралф Сон 17. јануар 1967.   Немачка Берлин, Немачка 1. март 1991

Апсолутни рекорди скока увис за жене (на отвореном и у дворани)Уреди

Од 2000, ИААФ Правило 260.18с (раније 260.6.а) је измењено па светске рекорде на отвореном (насупрот светским рекордима у дворани) може да се постићи у објекту "са или без крова“. тзв „апсолутни рекорд“. Ово је светска ранг листа првих 25 скакачица увис (на отвореном или дворани) са стањем на дан 22. октобар 2019. године. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,09 Стефка Костадинова 25. март 1965.   Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
2. 2,08 Кајса Бергквистд 12. октобар 1976.   Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
Бланка Влашић 8. новембар 1983.   Хрватска Загреб, Хрватска 31. август 2009.
4. 2,07 Људмила Андонова 6. мај 1960.   Бугарска Берлин, ДДР 20. јул 1984.
Хејке Хенкелд 5. мај 1964.   Немачка Карлсруе, Немачка 8. фебруар 1992.
Ана Чичерова 22. јул 1982.   Русија Чебоксари, Русија 22. јул 2011.
7. 2,06 Хестри Клуте 26. август 1978.   Јужна Африка Париз, Француска 21. август 2003.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982.   Русија Атина, Грчка 28. август 2004.
Аријана Фридрихд 10. јануар 1984.   Немачка Берлин, Немачка 15. фебруар 2009.
Марија Ласицкене 14. јануар 1983   Русија Лозана, Швајцарска 7. јул 2017.
11. 2,05 Тамара Бикова 21. децембар 1958.   Совјетски Савез Кијев, СССР 22. јун 1984.
Инга Бабакова 26. јуни 1967.   Украјина Токио, Јапан 15. септембар 1995.
Тија Хелебаут 28. фебруар 1982.   Белгија Пекинг, НР Кина 23. август 2008.
Шонте Хауард 12. јануар 1984.   САД Де Мојн, САД 26. јун 2010.
15. 2,04 Силвија Коста 4. мај 1964.   Куба Кијев, СССР 22. јун 1984.
Алина Астафеид 7. јун 1959.   Немачка Берлин, Немачка 5. март 1995.
Венелина Венева-Матејева 13. јун 1974.   Бугарска Каламата, Грчка 2. јун 2002.
Антонијета ди Мартино 1. јун 1978.   Италија Банска Бистрица, Словачка 9. фебруар 2011.
Ирина Гордејева 9. октобар 1986.   Русија Еберштат, Немачка 19. август 2012.
Бриџита Барет 24. децембар 1990.   САД Де Мојн, САД 22. јун 2013.
Јарослава Махучих 19. децембар 2001.   Украјина Доха Катар 30. септембар 2019.

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене на отвореномУреди

Ово је листа атлетичарки, које су скакале увис више од 2,04 метра, са стањем на дан 15. новембар 2015. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,09 Стефка Костадинова 25. март 1965.   Бугарска Рим, Италија 30. август 1987.
2. 2,08 Бланка Влашић 8. новембар 1983.   Хрватска Загреб, Хрватска 31. август 2009.
3. 2,07 Људмила Андонова 6. мај 1960.   Бугарска Берлин, ДДР 20. јули 1984.
Ана Чичерова 22. јули 1982.   Русија Чебоксари, Русија 22. јул 2011.
5. 2,06 Кајса Бергквист 12. октобар 1976.   Шведска Eberstadt, Немачка 26. јули 2003.
Хестри Клуте 26. август 1978.   Јужна Африка Париз, Француска 21. август 2003.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982.   Русија Атина, Грчка 28. август 2004.
Аријана Фридрих 10. јануар 1984.   Немачка Берлин, Немачка 14. јуни 2009.
9. 2,05 Тамара Бикова 21. децембар 1958.   Совјетски Савез Кијев, СССР 22. јуни 1984.
Хејке Хенкел 5. мај 1964.   Немачка Токио, Јапан 31. август 1981.
Инга Бабакова 26. јуни 1967.   Украјина Токио, Јапан 15. септембар 1995.
Тија Хелебаут 28. фебруар 1982.   Белгија Пекинг, НР Кина 23. август 2008.
Шонте Хауард 12. јануар 1984.   САД Де Мојн, САД 26. јун 2010.

Листа најбољих резултата у скоку увис за жене у двораниУреди

Ово је листа атлетичарки, које су у дворани скакале увис више од 2,02 метра, са стањем на дан 20. септембар 2019. године. (Напомена: већина атлетичарки је по неколико пута скочило увис у приказаном висинском распону. Приказан је само најбољи резултат.)

Пласман Резултат Име Дат. рођ. Држава Место Датум
1. 2,08 Кајса Бергквист 12. октобар 1976.   Шведска Arnstadt, Немачка 4. фебруар 2006.
2. 2,07 Хејке Хенкел 5. мај 1964.   Немачка Карлсруе, Немачка 8. фебруар 1992.
3. 2,06 Стефка Костадинова 25. март 1965.   Бугарска Атина, Грчка 20. фебруар 1988.
Бланка Влашић 8. новембар 1983.   Хрватска Арнштат, Немачка 6. фебруар 2010.
Ана Чичерова 22. јули 1982.   Русија Арнштат, Немачка 4. фебруар 2012.
6. 2,05 Тија Хелебаут 28. фебруар 1982.   Белгија Бирмингем, Енглеска 23. август 2008.
Аријана Фридрих 10. јануар 1984.   Немачка Карлсруе, Немачка 15. фебруар 2009.
8. 2,04 Алина Астафеи 7. јули 1969.   Румунија/  Немачка Берлин, Немачка 3. март 1995.
Јелена Слесаренко 28. фебруар 1982.   Русија Будимпешта, Мађарска 7. март 2004.
Антонијета ди Мартино 1. јун 1978.   Италија Бањска Бистрица, Чешка 9. фебруар 2011.
Марија Ласицкене 14. децембар 1981.   Русија Волгоград, Русија 27. јануар 2018.
12. 2,03 Тамара Бикова 21. децембар 1958.   Совјетски Савез Будимпешта, Мађарска 6. март 1983.
Моника Јагар 2. април 1973.   Румунија Букурешт, Румунија 23. јануар 1999.
Марина Купцова 14. децембар 1981.   Русија Беч, Аустрија 2. март 2002.

Женски рекорди у скоку увис на отвореномУреди

Женски рекорди у скоку увис у двораниУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Скок_увис&oldid=22254713”