Горгија
Горгија (рођен око 483. п. н. е. у Леонтини на Сицилији; умро је 374. п. н. е. у Лариси на северу Грчке), и надалеко познат по томе да је умро у 109. години живота (у неким књигама може да се нађе и у 103. години). Горгија је био један од славнијих софиста, нарочито цењен као учитељ реторике. 427. п. н. е. по налогу родног града дошао је у Атину као амбасадор. Пред Народном скупштином у Атини успело му је да придобије Атињане за подршку свом граду, који се осећао угроженим од стране Сиракузе. Сиракуза је у антици била велики и моћан град на Сицилији. Његов учитељ је био Емпедокле, филозоф познат по беседничком дару. Горгија је у своје време имао утицај нарочито на политичаре Перикла, Алкибијада и Критију, као и на историчара Тукидида.[1][2][3][4][5]
Горгија | |
---|---|
Датум рођења | 483. п. н. е. |
Место рођења | Леонтиној, Сицилија (данас Лентини, Италија) |
Датум смрти | 375. п. н. е. |
Епоха | Пресократовска филозофија |
Регија | Западна филозофија |
Школа филозофије | Софизам |
Интересовања | Онтологија, епистемологија, реторика, морални релативизам |
Идеје | Парадоксологија |
Најпознатнији Горгијин ученик био је Исократ, који је касније основао своју сопствену школу у Атини.
Никад се није женио нити је имао децу, а одузео је сам себи живот тако што је гладовао. Његова теза гласи Ништа што постоји а ако постоји не бих могао да схватим а ако бих схватио не бих био у стању да саопштим другим људима.
ЖивотУреди
Горгија је рођен 483. п. н. е. у Леонтиноју, Халкидској колонији у источној Сицилији која је била савезник са Атином.[6] Име његовог оца је било Хармантидес.[6] Он је имао брата по имену Херодик, који је био лекар, и понекад га је пратио током његових путовања.[7] Имао је и сестру, чије име није познато, али чији је унук посветио златну бисту свом стрицу у Делфију.[8] Није познато да ли се Горгија женио или имао децу.[8] За Горгију се каже да је студирао под сицилијанским филозофом Емпедоклом од Акрагеса (ц 490 – ц 430 п. н. е.), али није познато кад, где, колико дуго, или у ком својству.[8] Такође је могуће да је и студирао под реторичарима Кораксом из Сиракузе и Тисијасом,[8] али је веома мало познато о њима, и није познато било шта о њиховом односу са Горгијом.[8]
Није познато какву је улогу Горгија играо у политици у свом родном Леонтиноју,[8] али се зна да је 427. п. н. е., кад је он имао око шездесет година, он био послат у Антину у име својих суграђана као амбасадор да затражи атенску заштиту од агресије Сиракужана.[8] Након 427. п. н. е., стиче се утисак да се Горгија населио у континенталној Грчкој, живеће на разним местима у бројним градовима-државама, укључујући Атину и Ларису.[8] Био је познат по томе што је одржавао говоре на Панхеленским фестивалима и описан је као „упадљив” у Олимпији.[8] Нема преживелих записа о било каквој улози коју је можда вршио у организацији самих фестивала.[8]
РеференцеУреди
- ^ W. K. C. Guthrie, The Sophists (New York: Cambridge University Press) . 1971. стр. 270.
- ^ J. Radford Thomson (1887). A dictionary of philosophy in the words of philosophers. Reeves and Turner. стр. 225.
- ^ Rosenkrantz, G. (2002). The Possibility of Metaphysics: Substance, Identity, and Time*. Philosophy and Phenomenological Research, 64(3), 728-736.
- ^ Gronbeck, B. E. (1972). Gorgias on rhetoric and poetic: A rehabilitation. Southern Journal of Communication, 38(1), 27-38.
- ^ Caston, V. (2002). Gorgias on Thought and its Objects. Presocratic philosophy: Essays in honor of Alexander Mourelatos.
- ^ а б Consigny 2001, стр. 6.
- ^ Consigny 2001, стр. 6-7.
- ^ а б в г д ђ е ж з и Consigny 2001, стр. 7.
ЛитератураУреди
- J. Radford Thomson (1887). A dictionary of philosophy in the words of philosophers. Reeves and Turner. стр. 225.
- Gorgias. "Encomium of Helen." The Norton Anthology of Theory and Criticism. Eds. Vincent B. Leitch, et al. New York: W.W. Norton & Company, 2001. 30-33.
- Plato. Gorgias. Trans. Robin Waterfield. Oxford University Press, 1994.
- Consigny, Scott. Gorgias: Sophist and Artist. Columbia: University of South Carolina Press, 2001.
- Gumpert, Matthew. Grafting Helen: the Abduction of the Classical Past. Wisconsin. University of Wisconsin Press.2001..
- Jarratt, Susan C. Rereading the Sophists: Classical Rhetoric Refigured. Carbondale and Edwardsville: Southern Illinois University Press, 1991.
- Leitch, Vincent B. et al., eds. The Norton Anthology of Theory and Criticism. New York: W. W. Norton & Company, 2001.
- McComiskey, Bruce. Gorgias and the Art of Rhetoric: Toward a Holistic Reading of the Extant Gorgianic Fragments. Taylor & Francis, Ltd., 1997.
- McComiskey, Bruce. Gorgias and the New Sophistic Rhetoric. Carbondale and Edwardsville. Southern Illinois University Press.2001..
- Matsen, Patricia P. Philip Rollinson and Marion Sousa. Readings from Classical Rhetoric, Illinois. Southern Illinois University Press.1990..
- Poulakos, John (1995). Sophistical Rhetoric in Classical Greece. University of South Carolina Press..
- Sprague, Rosamond Kent. The Older Sophists, Hackett Publishing Company. ISBN 978-0-87220-556-7.
- Walker, Jeffrey. Rhetoric and Poetics in Antiquity, New York. Oxford University Press.2000..
- Wardy, Robert. The Birth of Rhetoric: Gorgias, Plato and Their Successors, New York: Routledge, 1996.
Спољашње везеУреди
- Encomium on Helen: Greek text and English translation
- Gorgias, selected texts (from Plato's Gorgias) in Greek (with German translation and vocabulary notes)
- Gorgias, entry in the Internet Encyclopedia of Philosophy
- On the Nonexistent in Sextus Empiricus, Adv. Ac. VII, 65-87
- Encomium on Helen: public domain audiobook
- Mappa concettuale del ragionamento di Gorgia (Italian)
Овај чланак везан за филозофију је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |