Горња Купиновица

Горња Купиновица
Горња Купиновица;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Јабланички
Град	Лесковац
Становништво
— 2022.	76
Географске карактеристике
Координате	43° 05′ 10″ С; 22° 03′ 26″ И / 43.086166° С; 22.057333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	538 m
	Горња Купиновица Горња Купиновица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	016
Регистарска ознака	LE

Горња Купиновица је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2022. било је 76 становника.

Положај и тип

Горња Купиновица се налази на језерској заравни, у јужном подгорју Бабичке горе, готово у истој равни са селима на падинама исте планине: Бабичком, Црковницом (Старо Село) и Големом Њивом. Збијеног је типа, с тим што је од централног села на око стотину метара узводно засељена група од седам кућа рода Пејића.

Име

Флора земљишта на коме се заселила Горња Купиновица је био онај фактор који је одиграо пресудну улогу у добијању имена овог села: топографски и остали услови погодовали су развоју купине на истом месту, па по тој флористичкој особености крај и село названи су Купиновица. Како се низводно неколико километара заселило село на терену са истим флористичким карактеристикама и прозвало тако исто Купиновицом, да би се правила разлика између ова два сеоска насеља, оно подигнуто на вишој језерској тераси добило је име Горња, а оно на нижем терену Доња Купиновица.

Земља

Атар села Горње Купиновице протеже се на 671 хектар.

Земља носи ове називе:

"Старо лојзе" - виногради;
"Бариште" - њиве и део села;
"Стојанов дел" - њиве;
"Купиновица" - њиве и ливаде;
"Валога" - њиве и ливаде;
"Суварје" - њиве;
"Драђевац" - њиве;
"Црквени рид" - је у правцу Јерсенова па земљиште под тим називом прелази и у атар и тог села. На њему су њиве.
"Под лојзе" - њиве;
"Трлиште" - њиве и шума;
"Рид" у правцу Јашуње - њиве и шума;
"Мало гумниште" - шума;
"Големо гуниште" - шума;
"Руска чука" - шума;
"Рамниште" - шума;
"Говедарско пландиште" - шума;
"Крива бука" - шума (највиши врх Бабичке горе);
"Голема глава" - шума;
"Вучја ливада" - шума;
"Шопа" - шума;
"Чајкина долина" - шума;
"Припор" (стрмо земљиште) - шума;
"Кликовац" - шума;
"Китка" - њиве.

Историја

Горња Купиновица као село је нова насеобина. У првом српском попису после ослобођења од Турака, она не фигурира као село већ је заведена уз село Јерсеново као чифлук купиновачки, па је у селу Јерсенову са тим чифлуком било свега 50 кућа. Мада се то из пописа не види, мора да је на њему било неколико кућа чифчија које су земљу чифлука обделавале, винограде обрађивале и о шуми се старале. То је по свему судећи, онај посед неког богатог Турчина који је био и господар Јерсенова. По казивању старих људи, под Турцима је на чифлуку било 3-4 куће. Временом се на чифлук стали насељавати разни родови из Јарсенова и других села, па је тако пошто је у Србији по ослобођењу престао феудални систем, од феудалног добра - чифлука постало самостално село под именом Горња Купиновица.

Демографија

У јесен 1976. пописани су ови родови настањени у Горњој Купиновици:

Пејићи, досељени из околине Пирота, чине издвојену махалу изнад села као заселак (7 кућа);
Млађини, из Дарковца (3 кућe);
Сушини, из Јарсенова (15 кућа);
Жерци (Цветановићи), из Црне Траве (9 кућа);
Ристинци, из Јарсенова (10 кућа);
Станковићи, из Црне Траве (Дарковца) (5 кућа);
Ковачевци (Станковићи), из Црвене Јабуке (5 кућа);
Алекса Турулеја, из Ораовице (Црковница - приведен) (1 кућа);
Стојилковци, досељени из непознатог краја (5 кућа);
Милчини, из Црне Траве (5 кућа);
Роми (Цигани), непознатог порекла, дошли око 1960 (5 кућа).

Родови Сушини и Ристинци потичу не само из истог села (Јерсенова), већ и од истог претка. Оснивач рода Сушиних био је Цветан Суша, а оснивач Ристиних - Риста. Риста и Цветан Суша били су браћа од стричева, то јест деца два рођена брата (Ђорђа и Станка).^[1]

У насељу Горња Купиновица живи 163 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 47,6 година (47,1 код мушкараца и 48,0 код жена). У насељу има 60 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	392
1953.	401
1961.	400
1971.	354
1981.	311
1991.	250	250
2002.	189	189
2011.	141
2022.	76

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	162	85,71%
Роми	27	14,28%
непознато	0	0,0%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	0	0
80+	2	2
75—79	5	4
70—74	5	11
65—69	10	10
60—64	10	10
55—59	9	10
50—54	8	8
45—49	5	5
40—44	7	4
35—39	5	4
30—34	4	2
25—29	7	4
20—24	6	5
15—19	4	2
10—14	1	5
5—9	3	3
0—4	3	6
Просек :	47,1	48,0

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	60	62	73	77	74	73	60

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	8	24	7	7	6	4	3	0	1	0	3,15

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена
Мушки	87	21	61	5	0
Женски	81	8	60	12	1
УКУПНО	168	29	121	17	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	68	60	0	0	3
Женски	66	61	0	0	1
УКУПНО	134	121	0	0	4
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	1	0	1	0
Женски	0	0	0	2	0
УКУПНО	0	1	0	3	0
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	0	0
Женски	0	1	0	1	0
УКУПНО	0	1	2	1	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	1

Референце

^ Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (Историјско-привредна и етнографско-социолошка истраживања), Лесковац, (1979), Народни Музеј Лесковац
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] Јован В. Јовановић, Лесковачко поље и Бабичка гора (Историјско-привредна и етнографско-социолошка истраживања), Лесковац, (1979), Народни Музеј Лесковац

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]