Горњи Буниброд

насеље у граду Лесковац, Јабланички округ, Србија

Горњи Буниброд је насељено место на територији града Лесковца у Јабланичком управном округу. Према попису из 2022. било је 646 становника.

Горњи Буниброд
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2022.646
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 22″ С; 22° 01′ 01″ И / 42.956° С; 22.017° И / 42.956; 22.017
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина231 m
Горњи Буниброд на карти Србије
Горњи Буниброд
Горњи Буниброд
Горњи Буниброд на карти Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Етимологија

уреди

Постоје две легенде о постанку имена Буниброд. Обе легенде везују се за Туловску реку и турски период.

Према првој легенди, у турско доба на Туловској реци није постојала ниједна ћуприја, већ се иста прелазила преко посебних греда, од којих се једна налазила на месту где се сада излази из Доњег Буниброда и иде за Бадинце. Једног дана, када је була бунибродског господара ишла из села, река је била набујала, па се була, прелазећи преко греде, оклизнула и утопила у таласима набујале реке. По овом догађају, село је прво названо Булин Брод, од чега је касније настало име Буниброд.

Према другој легенди, у селу је у турско доба живела лепа девојка Бунка, коју је турски господар желео да потурчи и одведе у харем. Међутим, она то није желела, тако да, кад су је једног дана Турци видели како се шета по пољу, покушали су да је ухвате и заробе. Она је, бежећи, стигле до набујале Туловске реке и бацила се у њу. Насупрот веровању Турака да ће се утопити, она је испливала и изашла на другу обалу. Турци нису смели да је испрате, већ су остали на обали, а Бунка им је побегла. Захваљујући овом подвигу, село је по Бунки добило име Бунин Брод, што је касније прешло у Буниброд.[1]

Демографија

уреди

У насељу Горњи Буниброд живи 623 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 40,6 година (39,5 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 201 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,79.

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

Демографија[2]
Година Становника
1948. 790
1953. 858
1961. 814
1971. 778
1981. 796
1991. 738 724
2002. 762 819
2011. 710
2022. 646
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
762 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Јовановић, Јован В. (1979). Лесковачко поље и Бабичка гора. Лесковац: Народни музеј. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди