Госпођа Макгинти је мртва

Госпођа Мекгинти је мртва је детективски роман британске књижевнице Агате Кристи који је издавачка кућа "Dodd, Mead and Company" први пут објавила у САД-у у фебруару 1952,[1] а у Великој Британији 3. марта исте године издавачка кућа.[2] Америчко издање коштало је 2,5 долара,[1] а британско издање девет шилинга и шест пенија.[2] Издавачка кућа "The Detective Book Club" издала је такође 1952. године књигу под именом Крв ће рећи.

Госпођа Мекгинти је мртва
Ориг. насловMrs. McGintys Dead
АуторАгата Кристи
Земља УК
Језикенглески
Жанр / врста делакрими
Издавање
Датумфебруар 1952.
Број страница243
Тип медијатврди повез
Хронологија
ПретходникОни су дошли у Багдад
НаследникРука бржа од ока

У роману се појављују ликови Херкула Поароа и Аријадне Оливер. Прича је "сеоска загонетка", поджанр који је Кристијева обично резервисала за госпођицу Марпл. Роман је познат по својој духовитости и комичним појединостима, чега је мало било у Пороовим романима '30-их и '40-их. Поароова беда у оронулом конаку и запажања госпође Оливер о животу писца детектива пружају значајну забаву у раном делу романа. Објављивање књиге Госпођа Мекгинти је мртва може се сматрати означавањем почетка Поароове последње фазе у којој Аријадна Оливер игра велику улогу. Иако се појавила у роману Карте на столу 1936. године, овде почињу најзначајнија појављивања госпође Оливер у делима Кристијеве. Аријадна Оливер појавила се у пет од последњих девет романа Кристијеве у којима се појављује Поаро, а појављује се и сама без Поароа у роману Код Белог коња (1961).

РадњаУреди

 УПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис!

Ндзроник Спенс обавештава Херкула Поароа о случају госпође Мекгинти, старије уседелице коју је изгледа убио њен подстанар Џејмс Бентли због уштеђевине од 30 фунти коју је држала испод подне даске. Бентли је осуђен и биће обешен због злочина, али Спенс мисли да он није крив. Поаро пристаје да оде у село Бродхини и даље истражи убиство. Поаро открива да је госпођа Мекгинти често радила као чистачица по кућама људи у селу. Нико не жели да разговара са Поароом, а већина верује да је Бентли убица.

Током претреса међу стварима госпође Мекгинти, Поаро проналази новине из којих је исечен један чланак. Новине датирају од неколико дана пре убиства. Поар касније открива да чланак који недостаје говори о женама повезаним са познатим случајевима убиства и укључује њихове слике, сазнаје да је госпођа Мекгинти купила бочицу мастила непосредно пре свог убиства и закључује да је препознала једну од жена у чланку и да је писала дотичним новинама. Мора да је неко сазнао за то и онда је убио да би је спречио да прича. Поаро и Спенс, користећи старост људи у граду, закључују да је неко или Лили Гамбол, жена која је у детињству починила убиство тучком за месо, или Ева Кејн, жена која је била љубавница човека кога је подстрекла да убије своју жену. Друга могућност је да је неко Евелин Хоуп, ћерка Еве Кејн. Убрзо након тога, Поаро открива оружје убиства, чекић за шећер, остављено на видику у његовом пансиону и доступно свим осумњиченима. У покушају да извуче убицу, Поаро тврди да зна више од њега и замало бива убијен кад је гурнут под надолазећи воз. Поаро одлучује да већини осумњичених покаже слике на забави. Госпођа Упворд тврди да је препознала слику Лили Гамбол, али не говори одакле.

Следећег дана, Поароа зове Мод Вилијамс која му се обратила неколико дана раније рекавши му да је познавала Бентлија јер су кратко радили заједно за исте агенте за некретнине. Рекла је Поароу да јој се свиђа Бентли и да не верује да је крив или чак способан да убије госпођу Мекгинти и нуди помоћ Поароу који прихвата и шаље је да се представи као собарица у кући госпође Ведерби, становнице села за коју је госпођа Мекгинти радила као кућна помоћница, а за чију ћерку Дирдри Поаро сумња да је повезана са убиством. Током слободне вечери собарице, размажени син госпође Апворд Робин, помало раскошни позоришна редитељ, и Аријадна Оливер, позната списатељица тајанствених романа која је са Робином радила на позоришном прилагођавању, посећују месно позориште и остављају госпођу Апворд саму у кући. Кад су се вратили, затекли су госпођу Апворд задављену. Очигледно је попила кафу са својим убицом, а кармин на шољици кафе и дезодоранс који се осећа указују да је жена починила злочин. Госпођа Апворд је те ноћи позвала троје људи у своју кућу: Ив Карпентер, Дирдри Хендерсон и Шилу Рендал. Било која од те три жене може бити неко са слике. Осим тога, поштанска помоћница Една видела је како је неко плавокос ушао у кућу што указује или на Карпентерку или на Рендалку јер Хендерсонова није плавуша. Још више збуњује ствар чињеница да је у кући Апвордове откривена књига са потписом Евелин Хоуп на полеђини што указује на то да је госпођа Апворд заправо Ева Кејн. Поаро повезује последњи део слагалице када је пронашао слику коју је госпођа Мекгинти видела у кући Морин Самерхејс. На слици је Ева Кејн и на њој пише "моја мајка" на полеђини. Поаро окупља осумњичене и открива убицу - Робина Апворда.

Робин је син Еве Кејн Евелин, што у Енглеској може бити име и за дечака и за девојчицу. Госпођа Апворд није знала ко је мајка њеног усвојеног сина, али је схватила да би свака брука била на његову штету. Госпођа Мекгинти је видела слику Еве Кејн док је радила у кући Апвордових и претпоставила је да је то слика госпође Апворд из младости. Робин ју је убио како би је спречио да каже свима који би могли да препознају слику, а Бентлију је наместио крађу 30 фунти исправно претпостављајући да ће се Бентли сам оптужити страхом. Госпођа Апворд је мислила да је слика Кејнове личи на слику коју јој је Робин показао, а чију је последњу причу измислио. Она је желела да насамо поразговара са Робином па је показала на погрешну слику (слику Лили Гамбол) како би Поароа усмерила на погрешан траг.

Робин је, међутим, осетио истину и убио је пре одласка на представу. Затим је подметнуо доказе и упутио три позива како би изгледало као да је жена починила злочин. У овом тренутку је још имао слику, али уместо да је уништи, он ју је задржао и подметнуо у кућу госпође Самерхејз како би је оптужио, али Поаро је раније сређивао фиоку и није видео слику па је знао да је накнадно подметнута. Такође се откривају даља открића. Ив Карпентер је желела да прикрије своју прошлост из својих разлога и због тога није сарађивала у истрази. Поаро открива да је др. Рендал можда убио своју прву жену што је навело садашњу госпођу Рендал да прича о непотписаним писмима која је примила упозоравајући на ту чињеницу. Поаро сада сумња да је др. Рендал, убеђен да је он у Бродхинију како би истражио смрт његове прве жене, а не смрти госпође Мекгинти, покушао да га гурне под надолазећи воз, а не Робин. Испоставило се да је Мод Вилијамс ћерка љубавника Еве Кејн и одувек је веровала да је њену мајку убила Ева и да је њен отац преузео кривицу. Дошла је да види госпођу Апворд за коју је мислила да је Ева Кејн и намеравала је да се суочи с њом, али ју ју је пронашла мртву и тихо отишла. Она то признаје Поароу који пристаје да то остане тајна и жели јој су срећу.

ЛиковиУреди

  • Херкул Поаро
  • Аријадна Оливер
  • Надзорник Алберт "Берт" Спенс
  • Џејмс Гордон Бентли
  • Господин Скатл
  • Мод Вилијамс
  • Морин Самерхејз
  • Мајор Џони Самерхејз
  • Гај Карпентер
  • Ив Карпентер
  • Робин Апворд
  • Лора Апворд
  • Др. Рендал
  • Шила Рендал
  • Господин Џорџ Ведерби
  • Госпођа Едит Ведерби
  • Дирдри Хендерсон
  • Госпођа Свитимен
  • Беси Бурч
  • Џо Бурч
  • Госпођа Мекгинти
  • Памела Хорсфал
  • Мајкл Вест
  • Госпођа Елиот

Објашњење насловаУреди

Роман је добио име по дечјој игри - некој врсти стиха који следи вођа донекле налик на игру "Хуки-куки" - која је објашњена у току романа.

Књижевни значај и пријемУреди

Морис Ричардсон из часописа Посматрач је 23. марта 1952. објавио да сматрао да је Поаро "благо потчињен" и образложио да "Ово није један од најбоље изграђених послова АК, али ипак далеко читљивији за већину других људи".[3]

Роберт Барнард: "Ово сеоско убиство почињено међу сеоским пролетаријатом (уп. Смрт у води и изврсна жена из радничког сталежа у Лондону у роману Шупљина), али након неког времена креће се према боље говореним сталежима. Поаро пати у живописном ужасном сеоском пансиону како би ступио у заједницу и спасио прилично незадовољавајућег младића вешала. Веома генијалан - у овом тренутку је још увек у стању да мења трикове које изводи, а не да их понавља."[4]

Помињање других делаУреди

  • Када је надзорник Спенс дошао да види Поароа, детектив реагује на њега као да је прошло много година од случаја на којем су радили. У питању је, међутим, случај испричан у роману Ко талас ухвати, претходном роману у низу који је јасно смештен у 1946. годину. Највише је могло проћи само шест година откад су последњи пут заједно радили. Наравно, хронологију је тешко конструисати, поготово кад је Поароова каријера у питању.
  • Поаро у првом поглављу помиње случај у којем се сличност између његове странке и произвођача сапуна показала значајном. Ово је случај Немејски лав, први пут објављен у часопису Странд у новембру 1939. године, а касније у збирци прича Херкулови задаци (1947).
  • Госпођа Оливер, која је врло љубазна карикатура саме госпође Агате, говори о грешкама у својим књигама. У 12. поглављу помиње један од својих романа (заправо танко прикривено позивање Кристијеве на сопствени роман Смрт у облацима) у којем је направила дуваљку дугу 30,5 cm, уместо метар и 83.
  • "Evelyn Hope" (Евелин Хоуп) назив је песме Роберта Браунинга која је цитирана у току романа. У роману Ко талас ухвати, Кристијева је успела да једном лику да псеудоним "Инок Арден", по једној Тенисоновој песми.

ПрилагођавањаУреди

ФилмУреди

Роман је МГМ екранизовао 1964. године као филм Најнепоштеније убиство. Међутим, необичним потезом, лик Поароа замењен је другом најпознатијом детективком Кристијеве госпођицом Марпл (коју глуми Маргарет Радерфорд), која почиње да ради на случају док је била поротница на суђењу подстанару који је оптужен за убиство. Она је једини поротник који верује да је подстанар невин и неће да се сложи са осталима око његове кривице. Председавајући пороте говори судији да порота не може да одлучи па судија одлучује да поништи суђење и договара поновно суђење за недељу дана, дајући госпођици Марпл седам дана да реши случај.

У филму постоји и низ следећих измена:

  • Уместо Аријадне Оливер и надзорника Спенса појављују се господин Стринџер (сасвим нови лик који не постоји ни у једном делу Кристијеве) и инспектор Кредок (детектив који се појављивао у неким романима о госпођици Марпл).
  • Џонију и Морин Самерхејс, Ив Карпентер, Џејмсу Бентлију и Робину Апворду имена су промењена у Ралф и Морин Самерс, Ив Мекгонигал, Харолд Тејлор и Бил Хенсон.
  • Шила Рендал и Лора Апворд спојене су у лик Шиле Апворд, младе глумице и Хенсонове веренице.
  • Ликови господина Скатла, Мод Вилијамс, Гаја Карпентера, др. Рендала, Џорџа и Едит Ведерби, Дирдри Хендерсон, госпођице Свитимен, Џоа и Беси Бурч, Памеле Хорсфал, Мајкла Веста и госпође Елиот су избачени.
  • У филму се појављују ликови који не постоје у роману:
    • Х. Дрифолд Косгуд, позоришни агент и глумац.
    • Крозби, судија на суђењу Тејлору.
    • Гледис Томас, сестра госпође Мекгинти.
    • Позорник Велс, Кредоков помоћник.
    • Џорџ Роутон, глумац.
    • Дороти, глумица.
    • Наредник Брик, полицајац.
    • Флори, настојница.
  • Шила Апворд није друга жртва убиства већ Џорџ Роутон. У филму се догађа и треће убиство, убиство глумице Дороти.

ТелевизијаУреди

ПоароУреди

Роман је екранизован 2007. године као епизода серије Поаро канала са Дејвидом Сачетом у насловној улози и премијерно је емитован 1. септембра 2008. Режирао ј Ешли Пирс који је режирао и епизоде "Састанак са смрћу" и "Трагедиј у три чина". Зои Ванамејкер поново је утмачила улогу Аријадне Оливер (која се први пут појавила у епизоди "Карте на столу"), а Ричард Хоуп надзорника Спенса (који се први пут појавио у епизоди "Ко талас ухвати"). Екранизација је прилично верна роману, али су ликови господина Скатла, Џорџа и Едит Ведерби, Дирдри Хендерсон, Мајкла Веста и госпође Елиот избачени као и две жене из новинског чланка - због чега је пажња била усредсређена само на Лили Гамбол и Еву Кејн. Због тога је у епизоди Мод Вилијамс, секретарица агената за некретнине (са тамном косом уместо плаве), заљубљена у Бентлија и помагала Поароу током целе истраге. Мод и Бентлија је Поаро спојио у последњој сцени.[5] Такође, уместо Дирдри Хендерсон је Морин Самерхејз примила позив од Робина Апворда који се представио као Лора Апворд и она је отишла код ње, али нико није отварао па се вратила кући, а тајна др. Рендала није у томе што се сумња да је убио своју прву жену, него да је из милоште убијао људе који болују од неизлечивих болести. Поароа је покушала да убије госпођа Рендал, а не њен муж.

Мала убиства Агате КристиУреди

Роман је екранизован као епизода француске телевизијске серије Мала убиства Агате Кристи 2015. године.

РадиоУреди

Роман Госпођа Мекгинти је мртва је прилагодио за радио Мајкл Бејквел за ББЦ Радио 4 2006. године, а Џон Мофат је тумачио Поароа.

Спољашње везеУреди

  1. ^ а б American Tribute to Agatha Christie
  2. ^ а б Chris Peers, Ralph Spurrier and Jamie Sturgeon. Collins Crime Club – A checklist of First Editions. Dragonby Press (Second Edition) March 1999 (Page 15)
  3. ^ The Observer 4 March 1951 (p. 7)
  4. ^ Barnard, Robert. A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie – Revised edition (p. 197). Fontana Books, 1990. ISBN 0-00-637474-3
  5. ^ На интернет страници PBS на којој су описани цела епизода и измене код ликова постоји опис последњег призора у епизоди (Поглавље 10: Тајне из прошлости"): "Док Бентлија чекају Поаро и његова колегиница Мод Вилијамс, Поаро открива њене тајне." [Emphasis added.] " Secrets of the Past Архивирано на сајту Wayback Machine (7. јул 2009)”, Mrs McGinty's Dead Архивирано на сајту Wayback Machine (7. април 2016). Chapter 10, Hercule Poirot Series IX. PBS. Available only from 29 June 2009 to 12 July 2009; retrieved 29 June 2009