Отворите главни мени

Гојко Качар (Нови Сад, 26. јануар 1987) је српски фудбалер.

Гојко Качар
Gojko Kačar - Hertha BSC Berlin (1).jpg
Качар као играч Херте
Лични подаци
Датум рођења (1987-01-26)26. јануар 1987.(32 год.)
Место рођења Нови Сад, СР Србија, СФРЈ
Висина 1,86 m
Позиција везни
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
2003—2008 Војводина 78 (16)
2008—2010 Херта Берлин 64 (10)
2010—2016 Хамбургер 79 (7)
2014Серезо Осака 12 (1)
2016—2018 Аугзбург 28 (1)
2018 Анортозис 6 (0)
Репрезентативна каријера**
2006—2009 Србија до 21 16 (7)
2007—2012 Србија 25 (0)
* Датум актуелизовања: 13. јул 2019.
** Датум актуелизовања: 13. јул 2019.
Освојене медаље
Фудбал
Европско првенство до 21. године
Сребрна медаља — друго место 2007. Холандија Србија

Клупска каријераУреди

Качар је прошао омладинску школу ФК Војводина. За први тим Војводине је дебитовао у сезони 2003/04. Најбоље партије је пружао током јесењег дела сезоне 2007/08. када је у Суперлиги Србије на 17 утакмица постигао 11 голова,[1] од чега је три гола дао 4. новембра 2007. на гостовању Партизану (3:3).[2][3]

У јануару 2008. је потписао уговор са немачким бундеслигашем Хертом до лета 2012. године.[4] Био је стандардан у екипи Херте и за две и по сезоне је одиграо 64 бундеслигашке утакмице на којима је постигао 10 голова.[5] Након што је Херта у сезони 2009/10. испала из Бундеслиге, Качар је у јулу 2010. прешао у Хамбургер, са којим је потписао трогодишњи уговор.[6] Током прве две сезоне у екипи Хамбурга је играо, али је од сезоне 2012/13. изгубио место у тиму. У лето 2013. тадашњи тренер Хамбурга Торстен Финк му је чак забранио да тренира са првим тимом.[7]

Након што није забележио ниједан наступ за Хамбург у сезони 2013/14, Качар у фебруару 2014. одлази на позајмицу у јапански клуб Серезо Осака, чији тренер је био Ранко Поповић.[8] За овај клуб је одиграо 12 утакмица у Џеј лиги, и постигао је један гол.[5] У лето 2014. се вратио у Хамбург, након што је тадашњи тренер Мирко Сломка одлучио да му пружи нову шансу.[9] Ипак убрзо је доживео повреду због које је морао на паузу.[10] Након опоравка од повреде није успео да се избори за место у тиму код новог тренера Јосефа Цинбауера који је заменио Сломку.[11] У другом делу сезоне 2014/15. је добио већу минутажу, и код новог тренера Бруна Лабадије је био један од кључних играча Хамбурга у борби за опстанак.[12] Након добрих партија, Качар је у јуну 2015. потписао нови једногодишњи уговор са Хамбургом.[13] У сезони 2015/16. одиграо је 19 бундеслигашких утакмица,[5] да би у мају 2016, након што му је истекао уговор, напустио клуб.[14]

У јулу 2016. године је потписао двогодишњи уговор са бундеслигашем Аугзбургом.[15] У екипи Аугзбурга је током сезоне 2016/17. одиграо 22 бундеслигашке утакмице (11 као стартер), док је у наредној 2017/18. сезони изгубио место у тиму, па је наступио на само шест бундеслигашких утакмица.[5]

У августу 2018, је потписао уговор са Анортозисом из Фамагусте.[16] Ипак ни у кипарском клубу није успео да се избори за место у тиму. Наступио је на само шест сусрета,[5] и одиграо укупно 275 минута пре него што је у јануару 2019. споразумно раскинуо уговор са клубом.[17]

РепрезентацијаУреди

Млада селекцијаУреди

Крајем маја 2007. године, селектор репрезентације Србије до 21. године Мирослав Ђукић је уврстио Качара на коначни списак играча за Европско првенство 2007. године у Холандији.[18] Србија је на овом првенству стигла до финала где је поражена од домаћина Холандије. Качар је на овом првенству наступио само на утакмици групне фазе против Енглеске, а на остале четири утакмице које је Србија играла је био на клупи.[19]

Ђукић је у августу 2008. уврстио Качара на коначан списак играча за Олимпијске игре 2008. у Пекингу.[20] Србија је такмичење на олимпијском турниру завршила у групној фази након што је из три меча имала два пораза и један нерешен резултат. Качар је наступио на све три утакмице Србије на турниру.[21][22][23]

Качар је код наредног селектора Слободана Крчмаревића био стандардан играч младе репрезентације у квалификацијама за Европско првенство 2009. године у Шведској.[19] У баражу за Европско првенство у Шведској, Качар је на Омладинском стадиону у Београду постигао пет голова на мечу између Србије и Мађарске (8:0).[24] Србија се пласирала на првенство, где је такмичење завршила у групној фази након што је из три меча имала један пораз и два нерешена резултат. Качар је као стартер одиграо на све три утакмице по 90. минута, а на последњој утакмици против Шведске је постигао и гол.[25][26][27]

СениориУреди

У новембру 2007, селектор сениорске репрезентације Србије Хавијер Клементе је први пут позвао Качара у А тим.[28] Качар је свој деби имао 24. новембра 2007. у Београду, на стадиону Партизана, на утакмици са Казахстаном (1:0) у квалификацијама за Европско првенство 2008.[1]

У мају 2010, селектор Радомир Антић је уврстио Качара на коначни списак играча за Светско првенство 2010. године у Јужној Африци.[29] Србија је такмичење завршила у груној фази након што је из три меча имала једну победу и два пораза. Качар је свој једини наступ на првенству имао у победи против Немачке (1:0) када је ушао у игру у 70. минуту.[30]

Последњи пут дрес Србије је облачио 29. јануара 2012. у пријатељском мечу против Кипра (0:0) у Ларнаки.[1]

ПриватноУреди

У Новом Саду је завршио гимназију, а био је студент Факултета техничких наука.[31]

Пореклом је из Перућице у Републици Српској одакле су његов отац и стричеви, успешни боксери, Слободан и Тадија Качар.[32]

СтатистикаУреди

КлупскаУреди

Од 30. децембра 2018.[33]
Клуб Сезона Лига Национални куп Европа Укупно
Дивизија Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова Наступа Голова
Војводина 2003/04. Суперлига 1 0 ? ? 0 0 1 0
2004/05. 12 2 ? ? 0 0 12 2
2005/06. 26 2 ? ? 0 0 26 2
2006/07. 22 1 ? ? 0 0 22 1
2007/08. 17 11 ? ? 4 1 21 12
Укупно 78 16 ? ? 4 1 82 17
Херта 2007/08. Бундеслига 17 1 0 0 0 0 17 1
2008/09. 25 6 0 0 6 1 31 7
2009/10. 22 3 2 0 6 3 30 6
Укупно 64 10 2 0 12 4 78 14
Хамбургер 2010/11 Бундеслига 23 2 0 0 0 0 23 2
2011/12. 21 1 2 0 0 0 23 1
2012/13. 3 0 0 0 0 0 3 0
2013/14. 0 0 0 0 0 0 0 0
2014/15. 12 3 1 0 0 0 13 3
2015/16. 19 1 0 0 0 0 19 1
Укупно 78 7 3 0 0 0 81 7
Серезо Осака (позајмица) 2014. Џеј лига 12 1 0 0 4 0 16 1
Аугзбург 2016/17. Бундеслига 22 0 1 0 0 0 23 0
2017/18. 6 1 0 0 0 0 6 1
Укупно 28 1 1 0 0 0 29 1
Анортозис Фамагуста 2018/19. Прва лига Кипра 6 0 1 0 0 0 7 0
Каријера укупно 266 35 7 0 20 4 293 39

РепрезентативнаУреди

Србија[1]
Година Наступа Голова
2007 1 0
2008 5 0
2009 8 0
2010 8 0
2011 2 0
2012 1 0
Укупно 25 0

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 „Гојко Качар”. reprezentacija.rs. Приступљено 13. 7. 2019. 
  2. ^ „Реми у Хумској, хет-трик Качара”. b92.net. 4. 11. 2007. Приступљено 13. 7. 2019. 
  3. ^ „Чиста десетка за Качара”. novosti.rs. 5. 11. 2007. Приступљено 13. 7. 2019. 
  4. ^ „Качар у Херти до 2012.”. mondo.rs. 18. 1. 2008. Приступљено 13. 7. 2019. 
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 „Гојко Качар”. soccerway.com. Приступљено 13. 7. 2019. 
  6. ^ „Качар у Хамбургу”. rts.rs. 23. 7. 2010. Приступљено 13. 7. 2019. 
  7. ^ „Качар отворио душу: ХСВ жели да ме сломи”. mozzartsport.com. 24. 7. 2013. Приступљено 13. 7. 2019. 
  8. ^ „Качар код Форлана спасава каријеру”. mozzartsport.com. 13. 2. 2014. Приступљено 13. 7. 2019. 
  9. ^ „Поновно рађање Гојка Качара”. mozzartsport.com. 30. 7. 2014. Приступљено 13. 7. 2019. 
  10. ^ „Малерозни Качар: Страдали лигаменти колена, пауза од четири до шест недеља!”. mozzartsport.com. 9. 8. 2014. Приступљено 13. 7. 2019. 
  11. ^ „Гојко Качар на новом почетку”. mozzartsport.com. 17. 10. 2014. Приступљено 13. 7. 2019. 
  12. ^ „ХСВ гледао како да се реши Срба, а они га спасили испадања: Качар је поново био најбољи, Рајковић као Зелер (ВИДЕО)”. mozzartsport.com. 23. 5. 2015. Приступљено 13. 7. 2019. 
  13. ^ „Гојко Качар прихватио понуду”. mozzartsport.com. 3. 7. 2015. Приступљено 13. 7. 2019. 
  14. ^ „Навали народе: Гојко Качар је слободан играч!”. mozzartsport.com. 11. 5. 2016. Приступљено 13. 7. 2019. 
  15. ^ „Званично: Гојко Качар потписао за Баварце на две године”. mozzartsport.com. 17. 8. 2016. Приступљено 13. 7. 2019. 
  16. ^ „Након десет година напустио Бундеслигу: Гојко Качар има нови клуб”. scsport.ba. 8. 8. 2018. Приступљено 13. 7. 2019. 
  17. ^ „Некадашњи репрезентативац напустио Анортозис: Качар слободан играч”. zurnal.rs. 10. 1. 2019. Приступљено 13. 7. 2019. 
  18. ^ „Ђукић одредио списак за ЕП”. b92.net. 30. 5. 2007. Приступљено 13. 7. 2019. 
  19. 19,0 19,1 „Утакмице Гојка Качара у младој репрезентацији” (на језику: енглески). transfermarkt.com. Приступљено 13. 7. 2019. 
  20. ^ „Ђукић одредио коначан састав”. b92.net. 7. 8. 2008. Приступљено 13. 7. 2019. 
  21. ^ „Australia - Serbia 1:1” (на језику: енглески). FIFA. 7. 8. 2008. Приступљено 23. 6. 2019. 
  22. ^ „Serbia - Côte d'Ivoire 2:4” (на језику: енглески). FIFA. 10. 8. 2008. Приступљено 23. 6. 2019. 
  23. ^ „Argentina - Serbia” (на језику: енглески). FIFA. 13. 8. 2008. Приступљено 23. 6. 2019. 
  24. ^ „"Орлићи" демолирали Мађарску 8:0!”. sport.blic.rs. 7. 9. 2008. Приступљено 13. 7. 2019. 
  25. ^ „Honours even for Italy and Serbia” (на језику: енглески). uefa.com. 16. 6. 2009. Приступљено 23. 6. 2019. 
  26. ^ „Gritty Belarus keep Serbia in check” (на језику: енглески). uefa.com. 19. 6. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  27. ^ „Sweden surge past nine-man Serbia” (на језику: енглески). uefa.com. 24. 6. 2019. Приступљено 23. 6. 2019. 
  28. ^ „ЕП: Са дебитантима на Казахстан”. b92.net. 22. 11. 2007. Приступљено 13. 7. 2019. 
  29. ^ „Радомир Антић објавио коначан списак за СП!”. b92.net. 21. 5. 2010. Приступљено 13. 7. 2019. 
  30. ^ „Germany - Serbia (0:1)” (на језику: енглески). FIFA. 18. 6. 2010. Приступљено 23. 6. 2019. 
  31. ^ „Гојко Качар на Факултету техничких наука”. ftn.uns.ac.rs. 13. 10. 2009. Приступљено 13. 7. 2019. 
  32. ^ „Знаменити спортисти”. opstinajezero.org. Приступљено 13. 7. 2019. 
  33. ^ „Gojko Kačar » Club matches”. worldfootball.net (на језику: енглески). Приступљено 13. 7. 2019. 

Спољашње везеУреди