Грделица (село)

Грделица (село) је насељено место града Лесковца у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 1058 становника.

Грделица (село)
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ГрадЛесковац
Становништво
 — 2011.Пад 1058
Географске карактеристике
Координате42°54′06″ СГШ; 22°04′12″ ИГД / 42.9017° СГШ; 22.07° ИГД / 42.9017; 22.07Координате: 42°54′06″ СГШ; 22°04′12″ ИГД / 42.9017° СГШ; 22.07° ИГД / 42.9017; 22.07
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Грделица (село) на мапи Србије
Грделица (село)
Грделица (село)
Грделица (село) на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

Овде се налази Железничка станица Грделица.

ИсторијаУреди

Грделица је одувек било стратешки важном месту, око којег су се многе битке водиле током 19. и 20. века. Сударали су се војни и дипломатски интереси великих сила. Србија је на крају дефинитивно успоставила своју власт након Првог светског рата.

Постојала је у Грделици од 1898. године Подружница Српског Пољопривредног друштва, чије је седиште било у Београду. Село се налазило неколико километара од "Српског Манчестера" тј. Лесковца. Ту је поред друмског, био развијен и жељезнички саобраћај. Радило се годинама на јачању привреде у том крају.[1] Почетком 20. века постојала је ту мануфактура за израду ужади (гајтана). Њу су 1903. године покренули удружени Лексковчани са почетким капиталом од 15.000 динара. Ту се прво производило: гајтан, шијак и сукно. Када крај буде дефинитивно ослобођен од Турака, доживеће ће процват. У међуратном периоду од села постаје лепа варошица са развијеном индустријом. Ту је радио погон за прераду вуне, под називом "Фабрика штофа Јовановић, Поповић и комп." (помиње се и 1913).[2] Та импозантна фабрика чији је капитал нарастао на више милиона динара, је радила даноноћно, унајмивши 700 текстилних радника.[3]

Грделица вековима није имала православни храм, а акција градње прве богомоље отегла се преко 60 година. Најближа црква била је далеко седам километара. Индустријалац Јовановић је својим иметком подигао велику цркву у византијском стилу, и поклонио Грделици. Пројектант храма био је арх. Момир Коруновић, а фреске је радио академски сликар Дики. Градња је коштала милион динара а иконостас од ораховог дрвета у дуборезу, рад мајстора Нестора из Галичника - 200.000 динара. У месту је 7. јула 1935. године освећен темељ православне задужбене цркве посвећене Св. Јовану, ктитора фабриканта Јована Л. Јовановића. После три године рада завршена је иста у лето 1937. године. У порти је задужбинар подигао и парохијски дом, у маниру манастирских конака. На звонику комплетно опскрбљене цркве су забрујала три нова црквена звона, током освећења о Ивандану.[4]

Помиње се у школском извештају из 1878. године мушка школа у месту. Била је у једној малој собици у оквиру механе на Дервену, коју су Турци уништили. Учитељ је био из Ораовице (појао је у лесковачкој цркви) а имао је 40 ђака. Школу су издражавала годишњим прилогом сва места (пет) која су слала децу.[5] У основној школи су 1898. године радиле две учитељице. Тзв. Продужна школа у Грделици је отворена јануара 1910. године. Предавач Цветко Љубеновић је показао врло-добар успех учећи 14 ђака. Поред редовне одржавана је недељна и празнична школа за децу старијег узраста.[6] Народна основна школа у Грделици је 1939. године имала пет одељења, а припадала су јој и истурена одељења у околини: по два у Палојцу и Сељаници.[7]

ДемографијаУреди

У насељу Грделица (село) живи 933 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (39,0 код мушкараца и 43,6 код жена). У насељу има 369 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,18.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[8]
Година Становника
1948. 1.000
1953. 978
1961. 1.137
1971. 1.255
1981. 1.305
1991. 1.228 1.188
2002. 1.172 1.234
2011. 1.058
Етнички састав према попису из 2002.[9]
Срби
  
1.171 99,91 %
Мађари
  
1 0,08 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ "Трговинско-занатлијски шематизам Краљевине Србије", Београд 1905. године
  2. ^ "Службени војни лист"; Београд 1925. године
  3. ^ "Правда", Београд 1936. године
  4. ^ "Правда", Београд 1937. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1880. године
  6. ^ "Просветни гласник", Београд 1910. године
  7. ^ "Просветни гласник", Београд 1939. године
  8. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  9. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  10. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди