Гробница Фу Хао је археолошко налазиште у Јиншу, рушевинама древне престонице Јин династије Шанг, у оквиру модерног града Анјанга у провинцији Хенан, Кина. Открила га је 1976. године Чанг Ченкшианг, а идентификована је као коначно почивалиште краљице и војног генерала Фу Хао, која је умрла око 1200. п. н. е. и била вероватно леди Хао уписана на костима за прорицање краља Ву Динга и једне од његових бројних жена.[1]

Гробница леди Фу Хао
Бронзана посуда у облику сове из гробнице Фу Хао

До данас је једина краљевска гробница у Шангу пронађена нетакнута са својим садржајем и ископана од стране археолога.[2] Ископавање је извео радни тим из Археолошког института Кинеске академије друштвених наука, а након опсежне рестаурације гробница је отворена за јавност 1999. године.

Откриће и садржај уреди

1976. Чанг Ченкшианг и њен археолошки тим сондирали су подручје око Јиншу дугачком лопатом, званом Луојанг лопата, и пронашли неке узорке црвеног лака.[3] Откривена гробна јама, званично названа гробница број 5, представља једну јаму, величине 5,6 метара са 4 метра, тик испред главног краљевског гробља. Гробница је датирана око 1200. године пре нове ере и, према записима на ритуалним бронзама, идентификована је као гробница Фу Хао.[4] [5]

Њена гробница, једна од мањих гробница, једна је од најбоље очуваних краљевских гробница династије Шанг и једина која није опљачкана пре ископавања.[1] У унутрашњости јаме налазили су се дрвена комора дугачка 5 метара, широка 3,5 м и висока 1,3 м, у којој је био лакирани дрвени ковчег који је од тада потпуно иструнуо.[6]

У нивоу пода налазили су се краљевски леш и већина посуђа и оруђа сахрањених са њом. Ретке артефакте од жада, попут оних из културе Лиангчу, Фу Хао је вероватно сакупљала као антиквитете, а док је неке од бронзаних артефаката леди и њено домаћинство вероватно користило, други исписани њеним постхумним именом Му Ксин несумњиво су убачени као припадајући предмети.[7] Артефакти откривени у гробу састојали су се од:

  • 755 предмета од жада (укључујући предмете култура Лунгшан, Лиангчу, Хонгшан и Шиџиахе)[8]
  • 564 објеката од костију (укључујући 500 укосница и 20 врхова стрела)
  • 468 бронзаних предмета, укључујући преко 200 ритуалних бронзаних посуда, 130 комада оружја, 23 звона, 27 ножева, 4 огледала и 4 статуе тигра.[9]
  • 63 камена предмета
  • 11 грнчарских предмета
  • 5 предмета од слоноваче
  • 6.900 шкољки каури (користило се као валута током династије Шанг)

Испод леша налазила се мала јама у којој су се налазили остаци шест жртвених паса, а дуж ивице лежали су костури 16 људских робова, што је доказ људских жртава.[1]

Такође постоје надземни докази о грађевини изграђеној над гробницом која је вероватно служила као родовска сала за одржавање меморијалних церемонија; ово је од тада обновљено.[10]

Повезујући жадни артефакт у гробници Фу Хао са много ранијим артефактом кроз стилску и техничку анализу, археолошки контекст идентификовао је раног сакупљача, жену која је окупљала артефакте из много ранијег периода.[11]

Галерија уреди

Види још уреди

  • Tomb of Marquis Yi of Zeng, отприлике 800 година касније, друга главна кинеска краљевска гробница пронађена нетакнута.

Референце уреди

  1. ^ а б в Ebrey, Patricia (2006). The Cambridge Illustrated History of China . Cambridge University Press. стр. 26–27. ISBN 0-521-43519-6. 
  2. ^ Barbieri-Low, Anthony (30. 1. 2010). „Fu Hao”. Grove Art Online (на језику: енглески). doi:10.1093/gao/9781884446054.article.T097476. Приступљено 10. 3. 2018. 
  3. ^ „An Yang, ancient capital of the Shang dynasty”. China Central Television. Приступљено 6. 8. 2007. 
  4. ^ „The Tomb of Lady Fu Hao” (PDF). British Museum. Приступљено 4. 8. 2007. 
  5. ^ Keightley, David N. "Art, Ancestors, and the Origins of Writing in China," Representations (Number 56, Special Issue: The New Erudition, 1996): 68–95. Page 76.
  6. ^ Buckley Ebrey, Patricia. „Shang Tomb of Fu Hao”. A Visual Sourcebook of Chinese Civilization. University of Washington. Приступљено 4. 8. 2007. 
  7. ^ „Excavations at the Tomb of Fu Hao”. Teaching the Golden Age of Chinese Archeology. National Gallery of Art. Архивирано из оригинала 2007-08-18. г. Приступљено 4. 8. 2007. 
  8. ^ Buckley Ebrey, Patricia. „Jade from Fu Hao's Tomb”. A Visual Sourcebook of Chinese Civilization. University of Washington. Приступљено 4. 8. 2007. 
  9. ^ Buckley Ebrey, Patricia. „Bronzes from Fu Hao's Tomb”. A Visual Sourcebook of Chinese Civilization. University of Washington. Приступљено 4. 8. 2007. 
  10. ^ „Lady Hao's Tomb in the Yin Ruins”. The Garden Museum of Yin Ruins. „Lady Hao's Tomb was a tomb of the royal family of the Yin Dynasty, which was excavated by Anyang Working Team of the Archaeological Institute of the Chinese Social Science Academy in 1976. There was a house foundation remained from the Yin Dynasty on the tomb, which was restored to be the Memorial Hall for Lady Hao during the construction of the garden museum. The coffin chamber of the tomb under the house foundation was in the shape of a small shaft with many kinds of funerary objects buried in 7 layers. There were over 1,900 pieces of objects unearthed from the tomb, including bronze vessels, jade objects, gem objects, bone implements, potteries and so on. In addition, there were over 6,880 cowry-shells as well. The coffin chamber of Lady Hao's tomb was restored in 1999. According to the epigraphs on the bronze vessels and the shapes of the objects and referring to the records concerned in the oracular inscriptions, the occupant of the tomb should be the concubine Lady Hao if the King Wuding of the Yin Dynasty. Lady Hao was the earliest woman general in China, died in the period of Wuding and was given a name of temple as Xin after her death. The discovery of Lady Hao's tomb is of important value to the research of politics, economy, culture and art, small states around, rural system, dating of the bronze vessels, ancient science and technology and so on of the Yin dynasty. 
  11. ^ Cuno, James (23. 5. 2012). Whose Culture?: The Promise of Museums and the Debate over Antiquities. ISBN 978-1400833047. Приступљено 2014-02-23. 

Додатна литература уреди

Спољашње везе уреди