Грофовија Триполи
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Грофовија Триполи је била крсташка држава на простору данашњег Леванта са престоницом у Триполију. Простирала се на територијама данашњег северног Либана и западне Сирије.
Грофовија Триполи Comitatus Tripolitanus | |||
---|---|---|---|
Грофовија Триполи 1135. | |||
Географија | |||
Континент | Азија | ||
Регија | Блиски исток | ||
Главни град | Триполи | ||
Друштво | |||
Службени језик | Латински, Стари Француски, Грчки, Италијански, Арапски | ||
Религија | Католицизам | ||
Политика | |||
Облик државе | Грофовија | ||
— Гроф Триполија | |||
Историја | |||
Историјско доба | Развијени средњи вијек | ||
— Оснивање | 1109 | ||
— Укидање | 1289 | ||
Догађаји | |||
— Крсташки ратови | 1103 | ||
— Освојена од стране Мамелука | 27. април 1289. | ||
Земље претходнице и наследнице Грофовије Триполи | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Грофовија Триполи је последња крсташка држава на подручју Блиског истока. Настала је 1109. године након освајања града. Освајање је започео Ремон од Сен Жила, а завршио Бертранд од Тулуза поставши тако њен први владар. У почетку, он је био вазал јерусалимског краља Балдуина. У 13. веку, грофовија Триполи пада у вазалан однос под Кнежевину Антиохију. Средином 13. века, Боемунд VI дао је вазалну заклетву монголском владару. Због тога је грофовију напао мамелучки султан Куалавун и срушио је 1289. године.
Вазалства
уредиГрофовија Триполи била је јако слаба, па се због тога увек приклањала моћнијим суседима. 1109. године постаје вазал Јерусалимског краљевства. У бици код Хатина (1189) Јерусалимско краљевство дефинитивно губи моћ. Саладинове трупе улазе у Јерусалим. Седиште државе је тада пребачено у Акру. Седам година раније, Кнежевина Антиохија ослободила се византијског утицаја и тако постала најмоћнија крсташка држава. Тако грофовија Триполи постаје вазал Антиохије. Вазалство је трајало све до пада Антиохије 1268. године. Триполи је доживео исту судбину 1289. године, а Акра је освојена 1291. године.
Види још
уредиЛитература
уреди- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
- Фајфрић, Жељко (2006). Историја крсташких ратова. Сремска Митровица: Табернакл. ISBN 978-86-85269-05-9.