Др. Густав Вајганд (Weigand, 1860-1930.), је био лингвиста, професор универзитета у Лајпцигу; особито се бавио проучавањем балканских народа, у првом реду Румуна и Аромуна, па Бугара и Арбанаса; најбољи радови о Аромунима.

Густав Вајганд
Портрет Густава Вајганда
Лични подаци
Датум рођења(1860-02-01)1. фебруар 1860.
Место рођењаДуисбург,
Датум смрти8. јул 1930.(1930-07-08) (70 год.)
Место смртиБелгерсхајн,
Научни рад
Пољелингвистика, филологија, славистика, балканологија, романистика, албанистика

Доста времена је провео на Балкану, истражујући, пописујући и проучавајући језике и људе.

Дела уреди

Најзначајнија његова дела везана су за истраживања порекла балканских народа. Нека од њих преведена су на српски и могу се наћи у библиотекама.

  • Аромуни, том I и II[1]
  • (1888): Die Sprache der Olympo-Walachen. Johann Ambrosius Barth: Leipzig.
  • (1892): Vlacho-Meglen. Eine ethnographisch-philologische Untersuchung. Leipzig.
  • (1908): Linguistischer Atlas des dacorumänischen Sprachgebiets. Barth: Leipzig.
  • (1923): Ethnographie Makedoniens. Leipzig.

Извори уреди

  1. ^ „Старе књиге, Вајганд Густав”. Архивирано из оригинала 06. 02. 2015. г. Приступљено 06. 02. 2015.