Отворите главни мени

Даворин Савник (Крањ, 7. септембар 1929 – 14. април 2014) био је познати словеначки и југословенски индустријски дизајнер и архитекта. Светску славу стекао је дизајном легендарног телефона ЕТА 80, произведеног у фабрици „Искра” из Крања 1978. године.[1]

Даворин Савник
Davorin Savnik.jpg
Датум рођења(1929-09-07)7. септембар 1929.
Место рођењаКрањ
  Краљевина Југославија
Датум смрти14. април 2014.(2014-04-14) (84 год.)

Садржај

БиографијаУреди

Даворин Савник рођен је у Крању 1929. године. Студирао је на Архитектонско-грађевинском и геодетском факултету и на Музичкој академији у Љубљани. После студија у Љубљани уписао се на Високу школу индустријског дизајна у Готвалдову (данас Злин) у Чешкој. Додатно се усавршавао у Великој Британији, Италији и САД.

У почетку се бавио музиком, а касније се запослио као дизајнер у фабрици „Искра” из Крања, где је радио дуги низ година. По напуштању „Искре” започео је самосталну каријеру.[2]

Професионални радУреди

Као дизајнер Даворин Савник радио је у Искри у Крању, у Заводу за аутоматизацију, од 1958. до 1961. године. Од 1968. до 1973. био је директор обликовања у Искра Комерцу у Љубљани, а од 1973. је радио као фриленсер.[1] Дизајнирао је аудиовизуелне и телекомуникационе уређаје, телефоне, електро-техничке и електромедицинске уређаје, ручне алате, кућне апарате и компјутерску опрему.[2]

Био је гост предавач на домаћим и иностраним универзитетима. [1] Стекао је међународну репутацију и о њему су писале новине у Јапану, Сједињеним Америчким Државама, Великој Британији и Русији.[3]

Телефон ЕТА 80Уреди

 
Телефон Искра ЕТА 80 у ПТТ музеју у Београду

Легендарни телефон Искра ЕТА 80 Савник је дизајнирао 1978. године и за дизајн је освојио бројне награде широм света. У „Искри” је произведено више од 5 милиона ових телефона.[2] После успеха који је постигао, због слабе патентне заштите, телефон је плагиран широм света. Према грубим проценама широм света произведено је више од 300 милиона копија.[4] Његови модели телефона ЕТА 80 и ЕТА 85[5] део су сталне поставке Музеја модерне уметности у Њујорку (MoMa),[6] као и Музеја модерне уметности у Минхену,[3] као и ПТТ музеја у Београду.

Награде и признањаУреди

За свој рад Даворин Савник добио је, између осталог:

Године 1966. добио је Награду Прешерновог фонда.[2] Такође је добио и награду Словеначког друштва дизајнера, коју додјељује Завод Биг у оквиру Месеца дизајна, а његов је рад уврштен и у збирку Свевременски словеначки дизајн.[1]

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Crnčec, Zlatko (27. 4. 2014). „Telefon ETA i u muzeju MoMa u New Yorku”. Novi list. Приступљено 29. 3. 2019. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 „Umrl je oblikovalec Davorin Savnik”. Delo. 14. 4. 2014. Приступљено 29. 3. 2019. 
  3. 3,0 3,1 „Kako su telefoni Iskra ETA postali ponos Jugoslavije”. CdM. Cafe del Montenegro. 19. 2. 2018. Приступљено 29. 3. 2019. 
  4. ^ Ovca, Crna (26. 10. 2016). „DA LI SE SEĆATE OVOG TELEFONA: Iskra ETA 80 – crveni telefon koji smo voleli i mi i Amerikanci”. Besno pile. Приступљено 29. 3. 2019. 
  5. ^ Милосављевић, Радмила (17. 1. 2016). „Телефон „искра ета” – понос југословенског дизајна”. Политика. Приступљено 30. 3. 2019. 
  6. ^ „Davorin Savnik”. MoMa. The Museum of Modern Art. Приступљено 29. 3. 2019.