Дарја Коробкина
Дарја Александрова Коробкина, родом из Петрограда, била је болничарка и добровољац као редов петог пешадијског пука Дринске дивизије. У рапортима тог доба пише се о њеној изузетној храбрости, о томе да је „дан и ноћ” превијала рањене Србе на отвореном, могла је за један дан на пружи медицинску помоћ за 120 војника.[1]
Дарја Александрова Коробкина | |
---|---|
![]() | |
Датум рођења | 1888. |
Место рођења | Санкт Петербург, Руска Империја |
Датум смрти | 2. октобар 1914.25/26 год.) ( |
Место смрти | Еминове воде, планина Гучево, Краљевина Србија |

Погинула је 2. октобра 1914. године, за време тешких борби на Еминовим водама, на планини Гучево, заједно са једним српским официром.[2]
Касније су Српске Новине које су издаване на Крфу, објавиле песму о хероизму Дарје Коробкине, српског песника Милосава Јелића, ког је спасила сопственим рукама. У песми се налазе стихови:
- А Дарја нас помилује руком
- Ране веће и тежи и жали
- Кад би знали Руси, кад би знали...
Њој у част су подигнуте прво спомен-плоча на Гучеву, 2014. године и споменик, 2018. године, поред Спомен-костурнице и спомен-плоча у Бачевцима код Бајине Баште 2016. године.[3]
Види још
уредиИзвори
уреди- ^ „Дарја Коробкина – руска болничарка и „косовка девојка“ Првог светског рата”. Восток. Архивирано из оригинала 01. 12. 2017. г. Приступљено 28. децембар 2016.
- ^ „Gučevo – Dolina leševa”. RTS. 14. септембар 2014. Приступљено 28. децембар 2016.
- ^ „Спомен-плоча храброј Рускињи која је спасила српског песника”. Спутник. Приступљено 28. децембар 2016.
Спољашње везе
уреди- На Еминовим водама споменик Дарји Александровној Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2018), приступљено 14. јула 2018.