Отворите главни мени

Двострука обмана је филм ноар из 1944. који је режирао Били Вајлдер. Сценаристи филма су Вајлдер и Рејмонд Чандлер. Продуценти филма су by Бади Десилва и Џозеф Систром. Сценарио се заснива на истоименој новели Џејмса М. Кејна из 1943. који се оригинално појављивао као осмоделни серијал у магазину Либерти.

Двострука обмана
Double indemnity.jpg
Постер за биоскопску пројекцију
Изворни насловDouble Indemnity
РежијаБили Вајлдер
Сценарио
ПродуцентЏозеф Систром
Базирано наДвострука обмана аутора Џејмса М. Кејна
Главне улоге
МузикаМиклош Рожа
КинематографијаЏон Ф. Сајц
МонтажаДоун Харисон
СтудиоПарамаунт пикчерс
ДистрибутерПарамаунт пикчерс
Година1944.
Трајање107 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџет980,000 америчких долара[1]
Зарада5 милиона америчких долара
IMDb веза

У филму Фред Макмари глуми продавца осигурања, Барбара Стенвик провокативну домаћицу која жели да убије свог мужа, а Едвард Џи Робинсон глуми аџастера чији је посао да открије нелегалне покушаје узимања осигурања. Термин "дупла одштета" односи се на клаузулу појединих полиса животног осигурања која удвостручава исплату у ретким случајевима изненадне смрти, на пример, у току вожње возом.

По приказвању је хваљен од стране многих критичара и номинован за седам Оскара али није освојио ниједан. Нашироко сматран класиком, често се цитира као парадигма филм ноара и као стандард за све будуће филмове у том жанру.

Конгресна библиотека је 1992. прогласила овај филм "културно, историјски, или естетски значајним". Двострука обмана је одабран за очување у Националном регистру филмова. Године 1998. је рангиран као 38. на листи 100 најбољих америчких филмова свих времена од стране Америчког филмског института, а 2007. је стављен на 29. место на десетогодишњицу претходне листе.

Глумачка поставаУреди

Трејлер за прва телевизијска емитовања 1950—их година.

Непописани

КритикаУреди

Двострука обмана је први пут приказана у Китовом биоскопу у Балтимору 3. јула 1944.[2] Филм је приказан широм Америке 6. јула 1944,[3] и одмах је постао хит међу публиком, упркос кампањи певачице Кејт Смит која је молила људе да не гледају филм због неморала.[4] Како се Џејмс М. Кејн присећа: „Било је мало невоље због оне дебеле девојке, Кејт Смит, која је водила пропаганду тражећи од људи да се клоне филма. Њена реклама је вероватно додала милион долара на бруто зараде филма.”[5]

РеференцеУреди

  1. ^ Sikov, Ed (1998). On Sunset Boulevard: The Life and Times of Billy Wilder. New York: Hyperion. стр. 211. ISBN 978-0-7868-6194-1. 
  2. ^ Variety, July 5, 1944
  3. ^ Motion Picture Daily July 5, 1944
  4. ^ Sikov 1998, стр. 213
  5. ^ McGilligan, Patrick (1986). Backstory: Interviews with Screenwriters of Hollywood's Golden Age. Los Angeles: University of California Press. стр. 128. ISBN 978-0-520-05689-3. 

ЛитератураУреди

  • Sikov, Ed (1998). On Sunset Boulevard: The Life and Times of Billy Wilder. New York: Hyperion. стр. 211. ISBN 978-0-7868-6194-1.