Миклош Рожа

Миклош Рожа (мађ. Miklós Rózsa; 18. април 190727. јул 1995)[1] био је мађарско-амерички композитор који се школовао у Њемачкој (1925–1931), а био је активан у Француској (1931–1935), Уједињеном Краљевству (1935–1940) и Сједињеним Америчким Државама (1940–1995), а од 1953. године често је дуже вријеме проводио у Италији.[2] Најпознатији је по својих готово сто филмских остварења, али је ипак одржавао чврсту приврженост апсолутној концертној музици током онога што је називао својим „двоструким животом”.[3]

Миклош Рожа
Miklós Rózsa Portrait.jpg
Датум рођења(1907-04-18)18. април 1907.
Место рођењаБудимпешта
Аустроугарска (данашња Мађарска)
Датум смрти27. јул 1995.(1995-07-27) (88 год.)
Место смртиЛос Анђелес
Калифорнија, САД
Период1918–1989

Рожа је постигао рани успјех у Европи својим оркестралом Theme, Variations, and Finale из 1933. године, а у филмској се индустрији истакао у филмовима као што су Четири пера (1939) и Багдадски лопов (1940). Посљедњи пројекат довео га је у Америку када је због рата продукција пребачена из Велике Британије, а Рожа је остао у САД постајући амерички држављанин 1946. године.

Његова запажена холивудска каријера донијела му је значајну славу, добивши 17 номинација за Оскара, укључујући три успјеха за филмове Опсједнут (1945), Двоструки живот (1947) и Бен-Хур (1959), док су његове концертне радове подржали велики умјетници попут Јаше Хејфеца, Григорија Пјатигорског и Јаноша Штаркера.

Детињство и младостУреди

Миклош Рожа је рођен у Будимпешти.[1] Са класичном и народном музиком га је упознала његова мајка Регина Берковиц, пијанискиња која је студирала са ученицима Франца Листа, и његов отац Ђула, добростојећи индустријалац и земљопоседник који је волео мађарску народну музику.

Рожин ујак Лајош Берковиц, виолиниста из Будимпештанске опере, представио је младом Миклосу његов први инструмент кад је имао пет година. Касније је исто тако студирао виолу и клавир. До осме године је наступао у јавности и компоновао.[1] Такође је сакупљао народне песме из области у којој је његова породица имала сеоско имање северно од Будимпеште, у којој живе мађарски Палоци.

Рожа је желео да студира музику у Немачкој. На Универзитет у Лајпцигу се уписао 1925. године,[1] да студира хемију по налогу свог оца. Одлучивши да постане композитор, следеће године пребацио се у Конзерваторијум у Лајпцигу. Тамо је студирао композицију код Хермана Грабнера, бившег ученика Макса Регера. Такође је студирао хорску музику са (и касније асистирано) са Карлом Страубом при Томаскирчу, где је Јохан Себастијан Бах некада био оргуљаш. Рожа је стекао током тих година дубоко поштовање немачке музичке традиције, која ће увек ограничавати мађарски национализам његовог музичког стила.

Рожина прва два објављена дела, Гудачки трио, оп. 1 и Клавирски квинтет, оп. 2, издата су у Лајпцигу у стране Брејткопф & Хертела. Године 1929. он је стекао диплому cum laude.[4] Током година у Лајпцигу, он је произвео концерт за виолину и дугу Симфонију, оп. 6. Ти радови нису објављени, а Рожа је био обесхрабрен на путу у Берлин када Вилхелм Фуртвенглер није нашао времена да размотри симфонију. Рожа је потиснуо оба дела, али је касније дозволио да се сними та симфонија (без њеног изгубљеног шерза) 1993. године.

БиблиографијаУреди

  • Miklós Rózsa: "Quo Vadis?" Film Music Notes, Vol. 11, No. 2 (1951)
  • Miklós Rózsa: Double Life: The Autobiography of Miklós Rózsa, Composer in the Golden Years of Hollywood, Seven Hills Books (1989) - ISBN 0-85936-209-4
  • Miklós Rózsa: Double Life: The Autobiography of Miklós Rózsa, Composer in the Golden Years of Hollywood, The Baton Press (1984) - ISBN 0-85936-141-1 (Softcover edition)
  • Miklós Rózsa: Életem történeteiből (Discussions with János Sebestyén, edited by György Lehotay-Horváth). Zeneműkiadó, Budapest (1980) - ISBN 963-330-354-0

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Colin Larkin, ур. (1997). The Virgin Encyclopedia of Popular Music (Concise изд.). Virgin Books. стр. 1042/3. ISBN 1-85227-745-9. 
  2. ^ „Biography”. Miklós Rózsa Society. Архивирано из оригинала на датум 4. 6. 2019. Приступљено 11. 3. 2012. 
  3. ^ „Miklós Rózsa Papers”. Library.syr.edu. Приступљено 11. 3. 2012. 
  4. ^ „David Raksin Remembers his Colleagues”. American Composers Orchestra. Приступљено 11. 3. 2012. 

ЛитератураУреди

  • Christopher Palmer: Miklós Rózsa. A Sketch Of His Life And Work. With a foreword by Eugene Ormandy. Breitkopf & Härtel, London, Wiesbaden (1975)
  • Miklós Rózsa and Miklós Rózsa on Film Music in Tony Thomas: Film Score. The Art & Craft of Movie Music, Riverwood Press (1991) - ISBN 1-880756-01-3, pp. 18–32
  • Miklós Rózsa in William Darby und Jack Du Bois: American Film Music. Major Composers, Techniques, Trends, 1915 - 1990. McFarland (1990) - ISBN 0-7864-0753-0 - pp. 307–344
  • Miklós Rózsa in Christopher Palmer: The Composer In Hollywood. Marion Boyars (1993) - ISBN 0-7145-2950-8 - pp. 186–233
  • From 1950 to the Present in Roy M. Prendergast: Film Music. A Neglected Art. A Critical Study of Music in Films. Second Edition. Norton (1992) - ISBN 0-393-30874-X - pp. 98–179 (in this chapter, the author analyzes Rózsa's score from Quo Vadis (pp. 126–130), on a few pages more, he also discusses Julius Caesar and King of Kings), a couple of other film works by Miklós Rózsa are merely mentioned)
  • Jeffrey Dane: "A Composer's Notes: Remembering Miklós Rózsa", iUniverse (2006) - ISBN 0-595-41433-8

Спољашње везеУреди