Двострука обмана
Двострука обмана (енгл. Double Indemnity) је филм ноар из 1944. који је режирао Били Вајлдер. Сценаристи филма су Вајлдер и Рејмонд Чандлер. Продуценти филма су by Бади Десилва и Џозеф Систром. Сценарио се заснива на истоименој новели Џејмса М. Кејна из 1943. који се оригинално појављивао као осмоделни серијал у магазину Либерти.
| Двострука обмана | |
|---|---|
 Постер за биоскопску пројекцију | |
| Изворни наслов | Double Indemnity |
| Режија | Били Вајлдер |
| Сценарио |
|
| Продуцент | Џозеф Систром |
| Темељи се на | Двострука обмана аутора Џејмса М. Кејна |
| Главне улоге | |
| Музика | Миклош Рожа |
| Директор фотографије | Џон Ф. Сајц |
| Монтажа | Доун Харисон |
| Студио | Парамаунт пикчерс |
| Дистрибутер | Парамаунт пикчерс |
| Година | 1944. |
| Трајање | 107 минута |
| Земља | САД |
| Језик | енглески |
| Буџет | 980.000 америчких долара[1] |
| Зарада | 5 милиона америчких долара |
| IMDb веза | |
У филму Фред Макмари глуми продавца осигурања, Барбара Стенвик провокативну домаћицу која жели да убије свог мужа, а Едвард Џи Робинсон глуми аџастера чији је посао да открије нелегалне покушаје узимања осигурања. Термин "дупла одштета" односи се на клаузулу појединих полиса животног осигурања која удвостручава исплату у ретким случајевима изненадне смрти, на пример, у току вожње возом.
По приказвању је хваљен од стране многих критичара и номинован за седам Оскара али није освојио ниједан. Нашироко сматран класиком, често се цитира као парадигма филм ноара и као стандард за све будуће филмове у том жанру.
Конгресна библиотека је 1992. прогласила овај филм "културно, историјски, или естетски значајним". Двострука обмана је одабран за очување у Националном регистру филмова. Године 1998. је рангиран као 38. на листи 100 најбољих америчких филмова свих времена од стране Америчког филмског института, а 2007. је стављен на 29. место на десетогодишњицу претходне листе.
Глумачка постава уреди
- Фред Макмари као Валтер Неф
- Барбара Стенвик као Филис Дитриксон
- Едвард Џи Робинсон као Бартон Киз
- Портер Хол као Г. Џексон
- Џин Хедер као Лола Дитриксон
- Том Пауерс као Г. Дитриксон
- Бајрон Бар као Нино Закети
- Ричард Гејнс као Едвард С. Нортон Млађи
- Фортунио Бонанова као Сем Гарлопис, возач камиона
- Џон Филибер као Џо Питерс, лифтбој
Непописани
- Рејмонд Чандлер као човек који чита књигу (камео)
- Бес Флауерс као Нортонова секретарица
- Бети Фарингтон као Нети, Дитрисонова собарица
- Тила Лоринг као телефонски оператор
Критика уреди
Двострука обмана је први пут приказана у Китовом биоскопу у Балтимору 3. јула 1944.[2] Филм је приказан широм Америке 6. јула 1944,[3] и одмах је постао хит међу публиком, упркос кампањи певачице Кејт Смит која је молила људе да не гледају филм због неморала.[4] Како се Џејмс М. Кејн присећа: „Било је мало невоље због оне дебеле девојке, Кејт Смит, која је водила пропаганду тражећи од људи да се клоне филма. Њена реклама је вероватно додала милион долара на бруто зараде филма.”[5]
Референце уреди
- ^ Sikov, Ed (1998). On Sunset Boulevard: The Life and Times of Billy Wilder. New York: Hyperion. стр. 211. ISBN 978-0-7868-6194-1.
- ^ Variety, July 5, 1944
- ^ Motion Picture Daily July 5, 1944
- ^ Sikov 1998, стр. 213 harvnb грешка: више циљева (2×): CITEREFSikov1998 (help)
- ^ McGilligan, Patrick (1986). Backstory: Interviews with Screenwriters of Hollywood's Golden Age. Los Angeles: University of California Press. стр. 128. ISBN 978-0-520-05689-3.
Литература уреди
- Sikov, Ed (1998). On Sunset Boulevard: The Life and Times of Billy Wilder. New York: Hyperion. стр. 211. ISBN 978-0-7868-6194-1.
Спољашње везе уреди
Двострука обмана на сајту IMDb (језик: енглески)
