Девета словеначка бригада
Девета словеначка народноослободилачка бригада формирана је 14. септембра 1943. године у Кочвеју од бораца Западнодолењског партизанског одреда и нових бораца. На дан формирања имала је четири батаљона са преко 1.000 бораца.
| Девета словеначка бригада | |
|---|---|
 Девета словеначка бригада у походу у Горски котар, септембар 1943. године | |
| Постојање | 14. септембар 1943. Место формирања: Кочевје |
| Формација | четири батаљона |
| Јачина | 1.000 бораца |
| Део | Народноослободилачке војске Југославије |
| Ангажовање | |
| Одликовања | Орден заслуга за народ Орден братства и јединства |
Од формирања до краја рата бригада се налазила у саставу Осамнаесте словеначке дивизије Седмог словеначког корпуса и деловала је на територији Долењског и Нотрањског.
За своје заслуге током Народноослободилачког рата одликована је Орденом заслуга за народ и Орденом братства и јединства.
Борбени пут Девете словеначке бригаде уреди
Ради одбране слободне територије у Долењском и Нортрањском, у времену од 21. септембра до 11. октобра 1943. године, бригада је уништила железничку пругу Љубљана-Боровница. У немачкој октобарској офанзиви посебно се истакла у борбама са надмоћнијим немачким снагама од 16. до 24. октобра 1943. године око Брода на Купи, где је затварала правац према Кочевју да би омогућила евакуацију рањеника и материјала у Кочевски рог.
Од 21. новембра 1943. године оперисала је у Горском котару, протерала усташко-домобранске посаде из Мркопља, Старог Лаза и са Равне горе. У садејству са Десетом словеначком ударном бригадом, у борбама од 16. до 24. децембра, ослободила је Врбовско, а потом на положајима западно од Огулина бранила ослобођену територију Горског котара, одакле се 14. фебруара 1944. године вратила у Словенију.
Бригада се истакла у борбама против јачих немачких снага код Пијаве Горице, од 27. фебруара до 2. марта; са немачким моторизованим колонама на путу Мирна Печ-Ново Место, од 14. до 20. маја; са словеначким домобранима и Немцима у јуну и јулу на сектору Жвирче, Амрус, Заградец, Лучарјев Кал; у августу на сектору Шмарје-Сап, Шкофљица и у новембру 1944. године око Кочевја.
Почетком јануара 1945. године истакла се у борбама око Требња и Жужемберка, од 20. до 21. јануара у Липју када је већим делом уништила две домобранске чете, а затим 15. априла код Подхосте и Менишке Васи и од 7. до 9. маја код Љубљане.
Литература уреди
- Војна енциклопедија (књига друга). Београд 1971. година.