Девојка-маца
Девојка-маца (јап. 猫耳 nekomusume, енгл. catgirl) јесте женски кемономими лик (букв. „мачје уши”) са мачјим карактеристикама, као што су мачје уши, мачји реп, или неке друге карактеристике мачјег организма. Девојке-маце се налазе у разним жанровима, али посебно јапанским аниме и манга серијама.[1]
Историјат уреди
Најстарији помен некомосуме девојака долази са почетка XVIII века, из мисемоно представе у којој је био хибрид жене и мачке.[2] У Едо периоду су биле популарне приче о мачколиким бакенеко бићима која су могла да се трансформишу у проститутке.[2] Популарност девојака-маца наставила се кроз Едо и Шова периоде, појављујући се у многим делима као што су Ehon Sayoshigure (絵本小夜時雨) и Ansei zakki (安政雑記).[2]
Први пример савремене девојке-маце долази из дела Кенђија Мијазаве, Suisenzuki no Yokka (1924) у коме се појављује лик прелепе жене са мачјим ушима.[3] Њихова популарност је порасла 1936. године када су почеле да се појављују у уличним, камишибаи представама.[2] Први аниме са оваквим ликовима је био The King’s Tail (1949).[тражи се извор] У Америци, најпознатији пример девојке-маце је Жена-мачка, осмишљена 1940. године.[4]
Девојке-маце су још више популаризоване 1978. године када је Јумико Ошима објавила своју мангу The Star of Cottonland.[5] Девојке-маце су од тада само наставиле да расту у популарности. До деведесетих година прошлог века појавиле су се у многим аниме и манга серијама,[6] као и у другим медијима. Толико су вољене да су инспирисале многе конвенције, као што је Nekocon.[7]
Пријем уреди
Јапански филозоф Хироки Азума изјавио је да су карактеристике мачака попут мачјих ушију и мачјег говора примери мое−елемената. Азума тврди да иако код неких отаку-а слике мачака представљају њихову сексуалну преференцу, мало њих разуме да такве слике могу бити перципиране као изопачене.[6][8] У критици манга серијала Loveless из 2010. године, феминистичка списатељица Т.А. Нунан тврдила је да у јапанској култури карактеристике мачака имају сличну улогу као у Плејбој зечице у западној култури, служећи као фетишизација младеначке невиности.[9]
Референце уреди
- ^ David Okum (24. 3. 2004), „Cat Girl”, Manga Madness, стр. 72, ISBN 978-1-58180-534-5
- ^ а б в г Davisson, Zack (2017). Kaibyō : the supernatural cats of Japan (First изд.). Seattle, WA. ISBN 978-1-63405-916-9. OCLC 1006517249.
- ^ „Suisenzuki no yokka”. www.aozora.gr.jp. Приступљено 15. 3. 2015.
- ^ Wallace, Daniel (2010). „1940s”. Ур.: Dolan, Hannah. DC Comics Year By Year A Visual Chronicle. Dorling Kindersley. стр. 31. ISBN 978-0-7566-6742-9. „The first issue of Batman's self-titled comic written by Bill Finger and drawn by Bob Kane, represented a milestone in more ways than one. With Robin now a partner to the Caped Crusader, villains needed to rise to the challenge, and this issue introduced two future legends: the Joker and Catwoman.”
- ^ Jaqueline Berndt (1995). Phänomen Manga : Comic-Kulture in Japan (на језику: немачки). Berlin: Edition q. стр. 111. ISBN 3-86124-289-3.
- ^ а б Azuma, Hiroki (2009). Otaku: Japan's database animals
. Превод: Abel, Jonathan; Kono, Shion (English изд.). Minneapolis: University of Minnesota Press. стр. 47, 89. ISBN 9780816668007. OCLC 527737445.
- ^ „After Action Report”. The Virginian-Pilot. 2007-10-07. Архивирано из оригинала 14. 09. 2016. г. Приступљено 2013-02-03.
- ^ Galbraith, Patrick W. „Moe and the Potential of Fantasy in Post-Millennial Japan”. Electronic Journal of Contemporary Japanese Studies (на језику: енглески). 9 (3). Приступљено 23. 5. 2018.
- ^ Noonan, T. A. (јесен 2010). „"I Can’t Get Excited for a Child, Ritsuka": Intersections of Gender, Identity, and Audience Ambiguity in Yun Kôga’s Loveless” (PDF). MP: An Online Feminist Journal. MP: An Online Feminist Journal. 3 (2). ISSN 1939-330X. Приступљено 10. 2. 2013.
