Дели-Марко (умро 1619), познат и као Марко Сегединац, је био српски хајдук и војсковођа у аустријској служби. Истакао се током Дугог рата.

Место потписивања мира у Житватороку 1606. године

БиографијаУреди

Дели Марко се у изворима први пут јавља после 1590. године, као командант чете Срба у служби трансилванијског кнеза Жигмунда Баторија.[1] Баторијева војска која се кретала из Темишвара укључивала је и бројне друге познате Србе, попут Ђорђа Раца и Саве Темишварца.[2][3] У трансилванијској армији борио се и Старина Новак. Међутим, он је предводио и самосталне нападе јужно од Дунава, на просторе данашње Србије и Бугарске.[4][1] Са својим одредима продирао је дубоко до Пловдива и Хадријанопоља.[5] Дели Маркови одважни продори на османску територију разбеснели су Порту. Он је нападао караване и бродове, па чак и преко планине Балкан, на реци Марици.[1] Српски команданти углавном су деловали ван Трансилваније, уз подршку цара. О њима је водило рачуна Ратно веће у Бечу.[6] Дели Марко је 1605. године, заједно са Савом Темишварцем напустио Трансилванију и прешао у западну Угарску.[7] Дуги рат завршен је следеће године потписивањем мира у Житватороку. Када су отпочели сукоби између Рудолфа II и Матије, Дели Марко, Ђорђе Рац и Сава Темишварац подржали су Матију.[7] Три српска команданта предводили су српске снаге у нападу на Рудолфа.[8] Дели Марко се удружио са снагама италијанског генерала Ђорђа Басте. Прешао је 1616. године у Трансилванију.

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Popović 1957, стр. 185
  2. ^ Popović 1957, стр. 184
  3. ^ Etnografski institut (1952). Posebna izdanja. 4–8. Naučno delo. p. 199.
  4. ^ Slavko Gavrilović (1993). Iz istorije Srba u Hrvatskoj, Slavoniji i Ugarskoj: XV-XIX vek. "Filip Višnjić". p. 17.
  5. ^ Даница: српски народни илустровани календар за годину ... Вукова задужбина. 2008. p. 477.
  6. ^ Samardžić et al. 1993, p. 277.
  7. ^ а б Kolundžija 2008, стр. 251
  8. ^ Samardžić et al. 1993, p. 279.

ЛитератураУреди