Старина Новак
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (Сазнајте како и када да уклоните овај шаблон обавештења) |
Старина Новак (рум. Baba Novac – Баба Новак; 1530, Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац — 5. фебруар 1601, Клуж) је био један од најпознатијих српских хајдука, који је касније постао војсковођа у служби влашког кнеза Михаја Храброг.
| Старина Новак | |
|---|---|
.jpg) Старина Новак, Цртао Урош Предић по народној песми | |
| Име по рођењу | Новак |
| Друга имена | Баба Новак |
| Датум рођења | 1530. |
| Место рођења | Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац Отоманско царство, |
| Датум смрти | 5. фебруар 1601. (70/71 год.) |
| Место смрти | Клуж Кнежевина Влашка |
| Узрок смрти | спаљивање на ломачи |
| Пребивалиште | Отоманско царство, Кнежевина Влашка |
| Занимање | Хајдук Војсковођа у војсци кнеза Михаја Храброг |
У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.[1]
У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили. Једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту.
Новаков брат Радивој и син Груја, као и још неки чланови њихове породице, такође су били истакнути хришћански официри 16. века у борби за ослобађање Балкана од исламизације и Османског царства.
Старина Новак у предању и фолклорној књижевностиУреди
У српској култури је сећање на Старину Новака претежно сачувано у епским песмама. Епика каже да је хајдуковао по Херцеговини, Босни (нарочито данашњој Републици Српској) и Србији. Познате су српске епске песме Старина Новак и Дели Радивоје и Старина Новак и кнез Богослав. У румунској култури је сећање на Старину Новака сачувано у бројним причама и легендама.
Старина Новак у Републици СрпскојУреди
На Гласинцу се много прича о хајдуцима који су четовали по Романији, а највише о самом Старини Новаку који је по народном предању ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом. Иако нема писаних вести о томе да је био на Гласинцу у народној песми се вели за њега да је „Од Гласинца, поља широкога, Са високе горе Романије“. На Палама у Републици Српској постоји гусларско друштво „Старина Новак“. На јужној страни планине Романије, изнад Пала у Републици Српској, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака.
Види јошУреди
РеференцеУреди
ЛитератураУреди
- ГЛАС ИСТОКА: СТАРИНА НОВАК НАЈОПЈЕВАНИЈИ ЈУНАК У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
- Пројекат Растко: Бошко Сувајџић — Хајдуци и ускоци у народној поезији
- Никола Гавриловић. Румунски извори о Баба Новаку, Зборник радова Старина Новак и његово доба, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1988, стр. 65-77
Старина Новак у народним песмамаУреди
| Викизворник има изворни текст повезан са чланком Старина Новак и кнез Богосав. |
Спољашње везеУреди
| Старина Новак на Викимедијиној остави. |