Старина Новак
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (о уклањању шаблона обавештења) |
Старина Новак (рум. Baba Novac – Баба Новак; 1530, Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац — 5. фебруар 1601, Клуж) је био један од најпознатијих српских хајдука, који је касније постао војсковођа у служби влашког кнеза Михаја Храброг.
У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.[1]
У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили, једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту.
Новаков брат Радивој и син Груја, као и још неки чланови њихове породице, такође су били истакнути хришћански официри 16. века у борби за ослобађање Балкана од исламизације и Османског царства.
Садржај
Старина Новак у предању и фолклорној књижевностиУреди
У српској култури је сећање на Старину Новака претежно сачувано у епским песмама. Епика каже да је хајдуковао по Херцеговини, Босни (нарочито данашњој Републици Српској) и Србији. Познате су српске епске песме Старина Новак и Дели Радивоје и Старина Новак и кнез Богослав. У румунској култури је сећање на Старину Новака сачувано у бројним причама и легендама.
Старина Новак у Републици СрпскојУреди
На Гласинцу се много прича о хајдуцима који су четовали по Романији, а највише о самом Старини Новаку који је по народном предању ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом. Иако нема писаних вести о томе да је био на Гласинцу у народној песми се вели за њега да је „Од Гласинца, поља широкога, Са високе горе Романије“. На Палама у Републици Српској постоји гусларско друштво „Старина Новак“. На јужној страни планине Романије, изнад Пала у Републици Српској, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака.
РеференцеУреди
ИзвориУреди
| Викизворник има изворни текст повезан са чланком Старина Новак и кнез Богосав. |
- ГЛАС ИСТОКА: СТАРИНА НОВАК НАЈОПЈЕВАНИЈИ ЈУНАК У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
- Пројекат Растко: Бошко Сувајџић — Хајдуци и ускоци у народној поезији
- Старина Новак и кнез Богосав
- Никола Гавриловић. Румунски извори о Баба Новаку, Зборник радова Старина Новак и његово доба, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1988, стр. 65-77