Старина Новак

Споменик Старини Новаку у Клужу

Старина Новак (1530, Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац — 5. фебруар 1601, Клуж, Румунија) је био један од најпознатијих српских хајдука, који је касније постао војсковођа у служби влашког кнеза Михаја Храброг.

У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.

У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили, једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту.

Новаков брат Радивој и син Груја, као и још неки чланови њихове породице, такође су били истакнути хришћански официри 16. века у борби за ослобађање Балкана од исламизације и Османског царства.

Новак је у процесу ослобођења Балкана од исламског утицаја успео уклонити претњу највећег зулумћара 18. века - Махмуд-пашу Бушатлију (1786). У двобоју у кањону клете Мораче, Новак је у стрмоглавом паду бритком сабљом одрубио главу Бушатлији, да би у последњем тренутку био спашен од стране Светог Саве, првог Архиепископа Српског.

Садржај

Старина Новак у предању и фолклорној књижевностиУреди

У српској култури је сећање на Старину Новака претежно сачувано у епским песмама. Епика каже да је хајдуковао по Херцеговини, Босни (нарочито данашњој Републици Српској) и Србији. Познате су српске епске песме Старина Новак и Дели Радивоје и Старина Новак и кнез Богослав. У румунској култури је сећање на Старину Новака сачувано у бројним причама и легендама.

Старина Новак у Републици СрпскојУреди

На Гласинцу се много прича о хајдуцима који су четовали по Романији, а највише о самом Старини Новаку који је по народном предању ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом. Иако нема писаних вести о томе да је био на Гласинцу у народној песми се вели за њега да је „Од Гласинца, поља широкога, Са високе горе Романије“. На Палама у Републици Српској постоји гусларско друштво „Старина Новак“. На јужној страни планине Романије, изнад Пала у Републици Српској, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака.

Види јошУреди

• Романија

ИзвориУреди

• ГЛАС ИСТОКА: СТАРИНА НОВАК НАЈОПЈЕВАНИЈИ ЈУНАК У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ (на језику: српски)
• Пројекат Растко: Бошко Сувајџић — Хајдуци и ускоци у народној поезији (на језику: српски)
• Старина Новак и кнез Богосав
• Никола Гавриловић. Румунски извори о Баба Новаку, Зборник радова Старина Новак и његово доба, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1988, стр. 65-77

Спољашње везеУреди

• Како је српски хајдук постао румунски национални херој? (21. јул 2015)
• Старина Новак – историјска личност и епски јунак („Политика”, 28. децембар 2017)