Старина Новак
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. (детаљније о уклањању овог шаблона обавештења) |
Старина Новак (рум. Baba Novac – Баба Новак; 1530[1], Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац — 5. фебруар 1601, Клуж) био је један од најпознатијих српских хајдука, који је касније постао војсковођа у служби влашког кнеза Михаја Храброг.[2]
Старина Новак | |
---|---|
![]() Старина Новак, цртао Урош Предић по народној песми | |
Име по рођењу | Новак |
Друга имена | Баба Новак |
Датум рођења | 1530. |
Место рођења | Пореч (на Дунаву), данас Доњи Милановац Отоманско царство, |
Датум смрти | 5. фебруар 1601.70/71 год.) ( |
Место смрти | Клуж Кнежевина Влашка |
Узрок смрти | спаљивање на ломачи |
Пребивалиште | Отоманско царство, Кнежевина Влашка |
Занимање | Хајдук Војсковођа у војсци кнеза Михаја Храброг |
У српској и румунској култури се и данас слави као народни јунак и ослободилац, због бројних ратних успеха против Турака на подручју данашње Србије, Републике Српске, Румуније, Молдавије и Бугарске.[3]
У румунском граду Клужу му је подигнут и споменик народне захвалности поред места где су га Мађари погубили. Једно место у Трансилванији је названо његовим именом, као и булевар у румунској престоници, Букурешту.
Новаков брат Радивој и син Груја, као и још неки чланови њихове породице, такође су били истакнути хришћански официри 16. века у борби за ослобађање Балкана од исламизације и Османског царства.
БиографијаУреди
Одрастао је у Поречу (данашњи Доњи Милановац), и школовао се у Поречком манастиру. Говорио је српски и грчки. Рано је постао хајдук, након што је заробљен и испребијан од стране Турака. То га је натерало да побегне из родног села у шуме. Тамо га је овдашњи харамбаша научио да рукује оружјем. Убрзо је оформио сопствену чету и придружио му се велики број хајдука.
Године 1595. придружује се Михајлу Храбром у борби против Османлија. Постаје војсковођа српских хајдука послатих да ослободе Влашку. Репутацију великог војсковође добио је када је са својом четом напао Турке у Софији тако што их је преварио променом путање уз Стару планину, и са својих 700 војника успешно извео изненадни напад на турске снаге уз минималне губитке. Ослободио је Видин, Плевну, Орахово, Трговиште, Ђурђево и Букурешт.
Његове снаге су 1600. биле размештене у Банату, тада му је наложено да ослободи све земље на југу. Придружује се устаницима у Мирислу(данас румунизовано Мираслау) и околним градовима, а у децембру са кнезом Михајлом иде све до Беча.
Фебруара 1601. Ђорђе Баста, генерал хабзбуршких снага арнаутског порекла, оптужује га за издају и наређује његово погубљење. Новак бива послат мађарским властима, и 5. фебруара осуђен на набијање на колац са још неколико сабораца. Њихова тела су остављена гавранима и након неколико дана спаљена. На том месту се данас налази његов споменик у граду Клужу, у Румунији.
Старина Новак у предању и фолклорној књижевностиУреди
У српској култури је сећање на Старину Новака претежно сачувано у епским песмама.[2] Епика каже да је хајдуковао по Херцеговини, Босни (нарочито данашњој Републици Српској) и Србији. Познате су српске епске песме Старина Новак и Дели Радивоје и Старина Новак и кнез Богослав. У румунској култури је сећање на Старину Новака сачувано у бројним причама и легендама.
Старина Новак у Републици Српској и Црној ГориУреди
На Гласинцу се много прича о хајдуцима који су четовали по Романији, а највише о самом Старини Новаку који је по народном предању ту хајдуковао са својим братом Радивојем и синовима Татомиром и Грујицом. Иако нема писаних вести о томе да је био на Гласинцу у народној песми се вели за њега да је „Од Гласинца, поља широкога, Са високе горе Романије“. На Палама у Републици Српској постоји гусларско друштво „Старина Новак“. На јужној страни планине Романије, изнад Пала у Републици Српској, налази се чувена Новакова пећина, чији је назив везан за хајдука Старину Новака.
Павле Ровински је писао о предању по којем су житељи црногорског села Косијери себи присвојили историјску личност Старину Новака, оснивача српских хајдука, јер се код њих налази планина Дебељак.[4]
НаслеђеУреди
Улице у Клуж-Напоки, Крајови, Букурешту, Брашову и Београду носе име Старине Новака.
У Србији је део београдског насеља Палилула посвећен Старини Новаку. Његово име носе улица, месна заједница, основна школа основана 1922. године и парк. Подручје које парк данас заузима носило је назив Трг Старине Новак до 1954. Градска управа је саопштила у октобру 2017. да ће у парку бити подигнут споменик Старини Новаку.[5]
Види јошУреди
РеференцеУреди
- ^ Самарџић 1993, стр. 264.
- ^ а б Самарџић 1993, стр. 263.
- ^ Старина Новак – историјска личност и епски јунак („Политика“, 28. децембар 2017)
- ^ Ровински 1998, стр. 385.
- ^ „Starina Novak posle škole dobija i - spomenik”. blic.rs (Vesti - Beograd). Blic. 27. 10. 2017. Приступљено 29. 1. 2020.
ЛитератураУреди
- Аполонович Ровински, Павел (1998). Етнографија Црне Горе, том II. ЦИД - Подгорица.
- Самарџић, Радован; Веселиновић, Рајко Л.; Поповић, Тома (1993). Самарџић, Радован, ур. Istorija srpskog naroda. Treća knjiga, prvi tom: Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699. Belgrade: Srpska književna zadruga.
- ГЛАС ИСТОКА: СТАРИНА НОВАК НАЈОПЈЕВАНИЈИ ЈУНАК У ЕПСКОЈ ПОЕЗИЈИ
- Пројекат Растко: Бошко Сувајџић — Хајдуци и ускоци у народној поезији
- Никола Гавриловић. Румунски извори о Баба Новаку, Зборник радова Старина Новак и његово доба, Балканолошки институт САНУ, Београд, 1988, стр. 65-77
- В. Бован (1988). „Преображај историјског хајдука Новака у песнички лик Старине Новака, Старина Новак и његово доба”. зборник радова: 129—145.
Старина Новак у народним песмамаУреди
Викизворник има изворни текст повезан са чланком Старина Новак и кнез Богосав. |
Спољашње везеУреди
Старина Новак на Викимедијиној остави. |