Демографија Јужноафричке Републике
Демографија Јужноафричке Републике обухвата 57,7 милиона људи, различитог порекла, културе, језика и вероисповести.[1] Последњи попис одржан је 2011. године, а наредни ће бити 2021. године.[2] Према статистици из 2011. године, Јужноафричку Републику је тада посетило 2,1 милион страних држављана.[3] Међутим, бројни извештаји сугеришу да то није реалан број туриста на годишњем нивоу, а према њима земљу посети до пет милиона туриста годишње, укључујући око три милиона држављана Зимбабвеа.[4][5]
Популација уреди
Популација кроз историју уреди
| Популација (ист.) | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % п.г. |
| 1 | 100.000 | — |
| 1000. | 300.000 | +0,11% |
| 1500. | 600.000 | +0,14% |
| 1600. | 700.000 | +0,15% |
| 1700. | 1.000.000 | +0,36% |
| 1820. | 1.550.000 | +0,37% |
| 1870. | 2.547.000 | +1,00% |
| 1904. | 5.175.463 | +2,11% |
| 1911. | 5.972.757 | +2,07% |
| 1913. | 6.153.000 | +1,50% |
| 1921. | 6.927.403 | +1,49% |
| 1936. | 9.587.863 | +2,19% |
| 1946. | 11.415.925 | +1,76% |
| 1950. | 13.683.162 | +4,63% |
| 1955. | 15.384.557 | +2,37% |
| 1960. | 17.396.367 | +2,49% |
| 1970. | 22.502.502 | +2,61% |
| 1980. | 29.077.143 | +2,60% |
| 1990. | 36.793.490 | +2,38% |
| 1995. | 41.426.810 | +2,40% |
| 2001. | 44.819.777 | +1,32% |
| 2007. | 48.502.063 | +1,32% |
| 2011. | 51.770.560 | +1,64% |
| 2016. | 55.653.654 | +1,46% |
| Процене становништва (1—1870. год.) су изведене из макроекономским историјским прорачунима.[6] 1904[7] 1904-1946,[8][9][10] 1950-2010,[11]2001, 2011, 2015[12] | ||
Процене броја становништва УН од 2010—2050 уреди
| Популација по годинама | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % |
| 2015. | 54.957.000 | — |
| 2020. | 57.296.000 | +4,3% |
| 2025. | 59.702.000 | +4,2% |
| 2030. | 61.836.000 | +3,6% |
| 2035. | 63.670.000 | +3,0% |
| 2040. | 65.413.000 | +2,7% |
| 2045. | 67.075.000 | +2,5% |
| 2050. | 68.642.000 | +2,3% |
| Извор: Секретаријат Организације уједињених нација[13] | ||
Статистика популације од 1950—2015 уреди
Према подацима Уједињених нација 2010. године, укупна популација Јужноафричке Републике износила је 50.133.000 становника, у поређењу за 13.683.000, 1950. године. Године 2010. 30% људи су били деца млађа од 15 година, 65,2% је било људи старости од 15 до 64 године, а 4,6% старијих од 65 година.[14] Све процене становништва заокружене су на најближих хиљаду.
| Година | Укупна популација | Проценат испод 15 година |
Проценат 15—64 година |
Проценат старијих од 65 година |
|---|---|---|---|---|
| 1950 | 13,683,000 | 38.6 | 57.8 | 3.6 |
| 1955 | 15,385,000 | 39.9 | 56.4 | 3.8 |
| 1960 | 17,396,000 | 40.9 | 55.2 | 3.9 |
| 1965 | 19,814,000 | 41.9 | 54.2 | 3.9 |
| 1970 | 22,502,000 | 42.1 | 54.5 | 3.4 |
| 1975 | 25,699,000 | 41.9 | 54.9 | 3.2 |
| 1980 | 29,077,000 | 41.5 | 55.3 | 3.1 |
| 1985 | 32,983,000 | 40.5 | 56.4 | 3.1 |
| 1990 | 36,794,000 | 38.9 | 57.9 | 3.2 |
| 1995 | 41,402,000 | 36.0 | 60.6 | 3.4 |
| 2000 | 44,760,000 | 33.7 | 62.6 | 3.7 |
| 2005 | 47,793,000 | 31.7 | 64.2 | 4.1 |
| 2010 | 50,133,000 | 30.1 | 65.2 | 4.6 |
| 2015 | 54,490,000 | 29.2 | 63.0 | 7.7 |
Историјски пописи уреди
Попис из 1904. године уреди
Године 1904. на простору Јужноафричке Републике спроведен је попис становништва.[7]
| Колонија | Колонија Рт добре наде | Колонија Натал | Колонија Трансвал | Колонија Наранџаста река | Укупно | Проценат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Црна раса | 1,424,787 | 904,041 | 937,127 | 225,101 | 3,491,056 | 67.5% |
| Бела раса | 579,741 | 97,109 | 297,277 | 142,690 | 1,116,805 | 21.6% |
| Мелези | 395,034 | 6,686 | 24,226 | 19,282 | 445,228 | 8.6% |
| Индијци | 10,242 | 100,918 | 11,321 | 253 | 122,734 | 2.4% |
| Укупно | 2,409,804 | 1,108,754 | 1,269,951 | 387,315 | 5,175,463 | 100.0% |
| % Јужноафричке Републике | 46.6% | 21.4% | 24.5% | 7.5% | 100% |
Попис из 1960. године уреди
Други званични попис у Јужноафричкој Републици спроведен је 1960. године[15][16]
| Провинција | Западни Кејп | Квазулу-Натал | Провинција Трансвал | Фри Стејт | Укупно | Проценат |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Црна раса | 3,011,080 | 2,199,920 | 4,633,378 | 1,083,886 | 10,928,264 | 68.3% |
| Бела раса | 1,003,207 | 340,235 | 1,468,305 | 276,745 | 3,088,492 | 19.3% |
| Мелези | 1,330,089 | 45,253 | 108,007 | 25,909 | 1,509,258 | 9.4% |
| Индијци | 18,477 | 394,854 | 63,787 | 7 | 477,125 | 3.0% |
| Укупно' | 5,362,853 | 2,980,262 | 6,273,477 | 1,386,547 | 16,003,139 | 100.0% |
| % Јужноафричке Републике | 33.5% | 18.6% | 39.2% | 8.7% | 100.0% |
Фертилитет уреди
Статистике наталитета и фертилитета[17]
| Година | Наталитет (укупно) | Стопа ферилитета (укупно) | Наталитет (урбани предели) | Стопа наталитета (урбани предели) | Наталитет (рурални предели) | Стопа наталитета (рурални предели) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1998 | 21,90 | 2,90 (2,3) | 19,2 | 2,25 (1,8) | 25,4 | 3,92 (2,9) |
| 2003 | 17,5 | 2,1 (1,6) | 18,4 | 2,1 (1,6) | 16,1 | 2,2 (1,6) |
Очекивано трајање живота уреди
Животни век од 1950—2015 по Уједињеним нацијама[18]:
| Период | Животни век (год) |
|---|---|
| 1950–1955 | 48.5 |
| 1955–1960 |  51.3
|
| 1960–1965 | 53.0
|
| 1965–1970 | 54.8
|
| 1970–1975 | 56.7
|
| 1975–1980 | 57.3
|
| 1980–1985 | 58.4
|
| 1985–1990 | 61.0
|
| 1990–1995 | 62.3
|
| 1995–2000 |  59.2
|
| 2000–2005 | 53.8
|
| 2005–2010 | 53.1
|
| 2010–2015 | 59.5
|
Витална статистика уреди
Регистровање виталнне статистике догађаја у Јужноафричкој Републици значајно се побољшало током протекле деценије, али се ипак не сматра комплетним за црну расу у држави. Одељење за становништво Уједињених нација припремило је следеће процене, 2010. године:[14]
| Период | Рођени по години | Умрли по години | Раст по години | Сирова стопа рађања (на 1,000 по години) |
Сирова стопа умирања (на 1,000 по години) |
Пораст (на 1,000 по години) |
Стопа укупног фертилитета (изнад просечног живота жене) | Стопа смртности новорођенчади (на 100.000 рођених) |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1950–1955 | 629 000 | 295 000 | + 334 000 | 43.3 | 20.3 | + 23.0 | 6.50 | 96 |
| 1955–1960 | 697 000 | 297 000 | + 400 000 | 42.5 | 18.1 | + 24.4 | 6.50 | 91 |
| 1960–1965 | 774 000 | 310 000 | + 464 000 | 41.6 | 16.7 | + 25.0 | 6.30 | 87 |
| 1965–1970 | 808 000 | 312 000 | + 496 000 | 38.2 | 14.7 | + 23.5 | 5.70 | 84 |
| 1970–1975 | 909 000 | 317 000 | + 592 000 | 37.7 | 13.1 | + 24.6 | 5.47 | 77 |
| 1975–1980 | 980 000 | 319 000 | + 661 000 | 35.8 | 11.7 | + 24.1 | 5.00 | 71 |
| 1980–1985 | 1 052 000 | 307 000 | + 745 000 | 33.9 | 9.9 | + 24.0 | 4.56 | 61 |
| 1985–1990 | 1 086 000 | 299 000 | + 787 000 | 31.1 | 8.6 | + 22.5 | 4.00 | 53 |
| 1990–1995 | 1 073 000 | 332 000 | + 742 000 | 27.5 | 8.5 | + 19.0 | 3.34 | 51 |
| 1995–2000 | 1 082 000 | 450 000 | + 632 000 | 25.1 | 10.4 | + 14.7 | 2.95 | 56 |
| 2000–2005 | 1 111 000 | 645 000 | + 466 000 | 24.0 | 13.9 | + 10.1 | 2.80 | 59 |
| 2005–2010 | 1 074 000 | 746 000 | + 328 000 | 21.9 | 15.2 | + 6.7 | 2.55 | 55 |
| 2010–2015 | 21.0 | 12.5 | + 8.5 | 2.40 | 55 | |||
| Фертилитет укупно— Просечан број деце у животу жене; Стопа смртности одојчади на 100.000 живорођених | ||||||||
| Година | Рођења | Смрти | Раст | Сирова стопа рођења (на 1000) |
Сирова стопа смртности (на 1000) |
Раст (на 1000) |
Фертилитет (жене) |
Просечна популација |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2002 | 1 118 916 | 608 480 | 510 436 | 24,5 | 13,3 | 11,2 | 2,79 | |
| 2003 | 1 127 380 | 643 285 | 484 095 | 24,4 | 13,9 | 10,5 | 2,77 | |
| 2004 | 1 134 751 | 671 101 | 463 650 | 24,3 | 14,4 | 9,9 | 2,75 | |
| 2005 | 1 141 351 | 682 059 | 459 292 | 24,1 | 14,4 | 9,7 | 2,73 | |
| 2006 | 1 150 015 | 625 210 | 524 805 | 24,0 | 13,0 | 11,0 | 2,71 | |
| 2007 | 1 162 056 | 564 663 | 597 393 | 23,9 | 11,6 | 12,3 | 2,70 | |
| 2008 | 1 175 212 | 542 038 | 633 174 | 23,8 | 11,0 | 12,8 | 2,68 | |
| 2009 | 1 188 662 | 528 342 | 660 320 | 23,7 | 10,5 | 13,2 | 2,66 | |
| 2010 | 1 201 175 | 535 396 | 665 779 | 23,6 | 10,5 | 13,1 | 2,64 | |
| 2011 | 1 211 011 | 556 087 | 654 924 | 23,4 | 10,7 | 12,7 | 2,61 | |
| 2012 | 1 222 324 | 555 921 | 666 403 | 23,2 | 10,6 | 12,6 | 2,60 | |
| 2013 | 1 232 668 | 539 880 | 692 788 | 23,1 | 10,1 | 13,0 | 2,58 | 52 982 000 |
| 2014 | 1 242 070 | 516 929 | 725 141 | 22,9 | 9,5 | 13,4 | 2,57 | |
| 2015 | 1 250 782 | 531 965 | 718 817 | 22,7 | 9,6 | 13,1 | 2,55 | 54 956 900 |
Узраст и пол уреди
Попис становништва у Јужноафричкој Републици 2011. године
| Године | Мушкаци | Жене процентуално | Жене | Укупно | Процентуално укупно |
|---|---|---|---|---|---|
| преко 5 | 2,867,585 | 49.6% | 2,817,867 | 5,685,452 | 11.0% |
| 5–9 | 2,425,181 | 49.7% | 2,394,570 | 4,819,751 | 9.3% |
| 10–14 | 2,344,275 | 49.0% | 2,250,611 | 4,594,886 | 8.9% |
| 15–19 | 2,498,572 | 50.1% | 2,504,905 | 5,003,477 | 9.7% |
| 20–24 | 2,694,646 | 49.9% | 2,679,896 | 5,374,542 | 10.4% |
| 25–29 | 2,542,682 | 49.7% | 2,516,635 | 5,059,317 | 9.8% |
| 30–34 | 2,036,206 | 49.5% | 1,992,804 | 4,029,010 | 7.8% |
| 35–39 | 1,709,347 | 50.7% | 1,758,420 | 3,467,767 | 6.7% |
| 40–44 | 1,402,328 | 52.4% | 1,546,291 | 2,948,619 | 5.7% |
| 45–49 | 1,195,740 | 54.4% | 1,424,543 | 2,620,283 | 5.1% |
| 50–54 | 1,011,349 | 54.4% | 1,206,940 | 2,218,289 | 4.3% |
| 55–59 | 811,950 | 54.8% | 985,458 | 1,797,408 | 3.5% |
| 60–64 | 612,364 | 55.8% | 773,404 | 1,385,768 | 2.7% |
| 65–69 | 401,548 | 58.1% | 556,256 | 957,804 | 1.9% |
| 70–74 | 293,498 | 60.8% | 454,832 | 748,330 | 1.4% |
| 75–79 | 165,283 | 65.7% | 315,984 | 481,267 | 0.9% |
| 80–84 | 100,694 | 68.8% | 222,222 | 322,916 | 0.6% |
| 85— | 75,543 | 70.5% | 180,130 | 255,673 | 0.5% |
| Укупно | 25,188,791 | 51.3% | 26,581,769 | 51,770,560 | 100% |
| Број деце 0—14 год | Жене 15—49 год | Проценат | Стопер ферилитета |
|---|---|---|---|
| 15,812,264 | 13,866,489 | 1.14 | 2.35 |
| Године | Популација | Мушкарци | Жене | Процентуално |
|---|---|---|---|---|
| 0–14 | 15,812,268 | 7,969,880 | 7,842,388 | 31.26 |
| 15–64 | 32,235,534 | 15,538,934 | 16,696,600 | 63.72 |
| 65+ | 2,538,955 | 1,006,222 | 1,532,733 | 5.02 |
Узраст и пол уреди
Попис становништва у Јужноафричкој Републици 2011. године
Старост унутар сваке расне групе уреди
По генерацијама уреди
| Године | Све расе | % од свих | Црна раса | % црне расе | Мелези | % остали | Белци | % беле расе | Индијци и остали азијати | % Азијаца | Остали | % остали |
| 0–14 | 15,100,089 | 29.2% | 12,702,324 | 31.0% | 1,311,811 | 28.4% | 771,187 | 16.8% | 258,602 | 20.1% | 56,164 | 20.0% |
| 15–64 | 33,904,479 | 65.5% | 26,502,329 | 64.6% | 3,085,684 | 66.9% | 3,165,965 | 68.9% | 939,379 | 73.0% | 211,126 | 75.3% |
| 65— | 2,765,992 | 5.3% | 1,796,285 | 4.4% | 217,906 | 4.7% | 649,686 | 14.2% | 88,949 | 6.9% | 13,164 | 4.7% |
| All ages | 51,770,560 | 100% | 41,000,938 | (100%) | 4,615,401 | (100%) | 4,586,838 | (100%) | 1,286,930 | (100%) | 280,454 | (100%) |
| % у држави' | 100% | 79.20% | 8.92% | 8.86% | 2.49% | 0.54% |
Расна структура старосних група (процене) уреди
| Године | Све расе | % свих | Црна раса | % црне расе | Мелези | % остали | Белци | % белаца | Индијци и остали Азијати | % азијата |
| 0–14 | 16,612,043 | 30.23% | 14,244,663 | 32.21% | 1,288,601 | 26.66% | 789,492 | 17.41% | 289,285 | 21.24% |
| 15–64 | 35,465,499 | 64.53% | 28,170,797 | 63.69% | 3,299,771 | 68.28% | 3,026,475 | 66.75% | 968,649 | 71.12% |
| 65— | 2,879,378 | 5.24% | 1,812,535 | 4.10% | 244,544 | 5.06% | 718,041 | 15.84% | 104.068 | 7.64% |
| All ages | 54,956,920 | 100% | 44,227,995 | (100%) | 4,832,916 | (100%) | 4,534,008 | (100%) | 1,362,002 | (100%) |
| % у држави | 100% | 80.48% | 8.79% | 8.25% | 2.48% |
| Године | Све расе | % свих | Црна раса | % црне расе | Мелези | % остали | Бела раса | % белаца | Индијци и азијати | % азијати |
| испод 5 | 5,936,350 | 10.80% | 5,156,508 | 11.66% | 426,156 | 8.82% | 254,978 | 5.62% | 98,708 | 7.25% |
| 5—9 | 5,537,225 | 10.08% | 4,746,115 | 10.73% | 430,666 | 8.91% | 263,378 | 5.81% | 97,065 | 7.13% |
| 10—14 | 5,138,468 | 9.35% | 4,342,040 | 9.82% | 431,779 | 8.93% | 271,136 | 5.98% | 93,512 | 6.87% |
| 15—19 | 5,124,373 | 9.32% | 4,292,220 | 9.70% | 437,412 | 9.05% | 295,733 | 6.52% | 99,007 | 7.27% |
| 20—24 | 5,302,246 | 9.65% | 4,461,515 | 10.09% | 426,013 | 8.81% | 306,415 | 6.76% | 108,304 | 7.95% |
| 25—29 | 5,232,254 | 9.52% | 4,437,570 | 10.03% | 389,429 | 8.06% | 287,485 | 6.34% | 117,771 | 8.65% |
| 30—34 | 4,307,693 | 7.84% | 3,535,173 | 7.99% | 366,955 | 7.59% | 281,358 | 6.21% | 124,206 | 9.12% |
| 35—39 | 3,774,921 | 6.87% | 3,001,989 | 6.79% | 376,488 | 7.79% | 279,439 | 6.16% | 117,005 | 8.59% |
| 40—44 | 3,204,952 | 5.83% | 2,444,972 | 5.53% | 368,886 | 7.63% | 288,370 | 6.36% | 102,725 | 7.54% |
| 45—49 | 2,738,580 | 4.98% | 2,004,009 | 4.53% | 307,363 | 6.36% | 335,434 | 7.40% | 91,774 | 6.74% |
| 50—54 | 2,297,586 | 4.18% | 1,619,249 | 3.66% | 264,593 | 5.47% | 332,977 | 7.34% | 80,767 | 5.93% |
| 55—59 | 1,942,942 | 3.54% | 1,334,800 | 3.02% | 209,933 | 4.34% | 328,999 | 7.26% | 69,210 | 5.08% |
| 60 to 64 | 1,539,953 | 2.80% | 1,039,301 | 2.35% | 152,698 | 3.16% | 290,075 | 6.40% | 57,879 | 4.25% |
| 65—69 | 1,153,159 | 2.10% | 737,581 | 1.67% | 105,403 | 2.18% | 265,818 | 5.86% | 44,357 | 3.26% |
| 70—74 | 805,114 | 1.46% | 511,723 | 1.16% | 65,465 | 1.35% | 198,876 | 4.39% | 28,949 | 2.13 |
| 75—79 | 502,005 | 0.91% | 313,800 | 0.71% | 41,978 | 0.87% | 128,675 | 2.84% | 17,552 | 1.29% |
| 80— | 419,100 | 0.76% | 249,431 | 0.56% | 31,698 | 0.66% | 124,672 | 2.75% | 13,210 | 0.97% |
| Свих укупно | 54,956,920 | 100% | 44,227,995 | (100%) | 4,832,916 | (100%) | 4,534,008 | (100%) | 1,362,002 | (100%) |
| % у држави | 100% | 80.48% | 8.79% | 8.25% | 2.48% |
| Године | Све расе | Црна раса | % год | Мелези | % год | Бела раса | % год | Индијци и Азијати | % год |
| мање од 5 | 5,936,350 | 5,156,508 | 86.86% | 426,156 | 7.18% | 254,978 | 4.30% | 98,708 | 1.66% |
| 5—9 | 5,537,225 | 4,746,115 | 85.71% | 430,666 | 7.78% | 263,378 | 4.76% | 97,065 | 1.75% |
| 10—14 | 5,138,468 | 4,342,040 | 84.50% | 431,779 | 8.40% | 271,136 | 5.28% | 93,512 | 1.82% |
| 15—19 | 5,124,373 | 4,292,220 | 83.76% | 437,412 | 8.54% | 295,733 | 5.77% | 99,007 | 1.93% |
| 20—24 | 5,302,246 | 4,461,515 | 84.14% | 426,013 | 8.03% | 306,415 | 5.78% | 108,304 | 2.04% |
| 25—29 | 5,232,254 | 4,437,570 | 84.81% | 389,429 | 7.44% | 287,485 | 5.49% | 117,771 | 2.25% |
| 30—34 | 4,307,693 | 3,535,173 | 82.07% | 366,955 | 8.52% | 281,358 | 6.53% | 124,206 | 2.88% |
| 35—39 | 3,774,921 | 3,001,989 | 79.52% | 376,488 | 9.97% | 279,439 | 7.40% | 117,005 | 3.10% |
| 40 to 44 | 3,204,952 | 2,444,972 | 76.29% | 368,886 | 11.51% | 288,370 | 9.00% | 102,725 | 3.21% |
| 45—49 | 2,738,580 | 2,004,009 | 73.18% | 307,363 | 11.22% | 335,434 | 12.25% | 91,774 | 3.35% |
| 50—54 | 2,297,586 | 1,619,249 | 70.48% | 264,593 | 11.52% | 332,977 | 14.49% | 80,767 | 3.52% |
| 55—59 | 1,942,942 | 1,334,800 | 68.70% | 209,933 | 10.80% | 328,999 | 16.93% | 69,210 | 3.56% |
| 60—64 | 1,539,953 | 1,039,301 | 67.49% | 152,698 | 9.92% | 290,075 | 18.84% | 57,879 | 3.76% |
| 65—69 | 1,153,159 | 737,581 | 63.96% | 105,403 | 9.14% | 265,818 | 23.05% | 44,357 | 3.85% |
| 70—74 | 805,114 | 511,723 | 63.56% | 65,465 | 8.13% | 198,876 | 24.70% | 28,949 | 3.60% |
| 75—79 | 502,005 | 313,800 | 62.51% | 41,978 | 8.36% | 128,675 | 25.63% | 17,552 | 3.50% |
| 80— | 419,100 | 249,431 | 59.52% | 31,698 | 7.56% | 124,672 | 29.75% | 13,210 | 3.15% |
| Сви укупно | 54,956,920 | 44,227,995 | 4,832,916 | 4,534,008 | 1,362,002 | ||||
| % Јужноафричке Републике | 80.48% | 8.79% | 8.25% | 2.48% |
Етничке групе уреди
Етничке групе Јужноафричке Републике (1911)
Етничке групе у Јужноафричкој Републици (2004)
У статистикама спроведеним у Јужноафричкој Републици, постоји пет расних група. По попису 2011. године у држави је било 80,2% црне расе, 8,4% беле расе, 8,8% мелеза, 2,5% Индијаца/Азијата и 0,5% неизјашњених.[19][20]
Број припадника беле расе је између два пописа значајно опао. Први попис у Јужноафричкој Републици био је 1911. године, када је бела раса чинила 22% популације државе, 1980. године било их је 16%, а 2011. године 8,9%.[21][22]
Језици уреди
Јужноафричка република има једанаест службених језика:[23] зулу[20] 22,7%, коса[24] 16%, африканс[20] 13,5%, енглески[20] 9,6%, северни сото[20] 9,1%, тсвана[20] 8%, сото[20] 7,6%, тсонга[20] 4,5%, свати[20] 2,5%, венда[20] 2,4% и јужни ндебеле[20] 2,1%.
Многи од језика који нису званични, народа Сан и Коикој садрже регионалне дијалекте који су присутни на северу земље, у Намибији и Боцвани и на другим местима. Људи који причају тим језицима углавном су различити од осталих Африканаца, имају свој културни идентитет. Они су маргинизовани у великој мери а многи од њихових језика су у опасности од нестајања.
Многи припадници беле расе такође говоре друге европске језике, као што су немачки, грчки, док неки Азијати говоре јужноазијске језике, као што су тамилски, гујарати, урду и телугу језик. Иако су многи Јужноафриканци преклом из Француске, француски говори мање од 10.000 људи у земљи.
Према попису из 2011. године, највише припадника црне расе (28,1%) говорило је зулу језиком, кхоса 19,8%, сот језиком 11,2%, цвана 9,7%, сесото 9,3%, цонга 5,5%, свати 3,1%, венда 2,9%, енглеским 2,8%, ндебеле 2,6%, африканерским 1,5%, а 3,4% другим језицима.[25]
Међу белцима, африканерским језиком говори 59,1% становништва, у поређењу са 35% који говоре енглеским. У преосталих 5,9% спадају други језици.[25]
Религија уреди
Афричке традиционалне религије практиковали су Којсанци и сви народи банту говорног подручја, а међу њима је касније преовладало хришћанство које су представили холандски, а касније и британски досељеници.
Године 1930. већина Африканаца били су калвинисти.
Ислам у Јужноафричкој Републици представили су робови холандских насељеника, хиндуизам је уеведен од стране радника који су дошли са Индијског потконтинента, а будизам је уведен од стране индијских и кинеских миграната.
Јудаизам у Јужноафричку Републику проширио се пре него што је откривен Рт добре наде, учешћем јеврејских астронома и картографа у португалском открићу морске руте до Индије. Они су помагали Бартоломеју Дијасу и Васку де Гами, који су први пут пловили око Рта добре наде између 1488. и 1497. године. Јеврејски досељеници су овде у већим масама почеки да пристижу тек двадесетих година 19. века.
Афричке традиционалне религије шириле су се у демократској пост-апартхејд Јужноафричкој Републици и данас броје око 6 милиона верника, што је приближно око 15% популације станивништва државе.[26]
Према попису из 2011. године било је 11,1% припадника сионске хришћанске цркве, 8,2% пентекостализма, 7,1% католика, 6,8% припадника методизма, 6,7% холандске реформаторске цркве, 3,8% англиканизма, остали хришћани чинили су 36%, а муслимани 1,5%. Остали су припадници хиндуизма, јудаизма, неопредељени и ирелигиозни.
Хришћанство је доминантна религија у Јужноафричкој Републици и обухвата скоро 80% укупног становништва, према попису из 2001. године. Међу хришћанима постоји велики број оних коју верују и у неке од традиционалних афричких религија.[27] Од укупног становништва, од 44,8 милиона, 35,8 милиона или 79,8% идентификовани су као хришћани.[28]
Имиграције уреди
Јужноафричка Република је држава коју настањује велики број избеглица и азиланата. Према светским истраживањима о избеглицама 2008. године, које је објавио Стејт дипартмент, 2007. године било је око 144.700 избеглица, укључујући и оне из Зимбабвеа (48,400), Демократке Републике Конго (24,800), Сомалије (12,900). Он углавном живе у Јоханезбургу, Преторији, Дурбану и Кејптауну.[29][29] Многи мигранти почели су нови живот и скрасили су у провинцијама као што су Мпумаланга и Квазулу-Натал.
По статистикама Јужноафричке Републике у држави живи око 2 милиона миграната.[30] Остале инситутуције за статистику и избеглице говоре о цифри и до 4 милиона избеглица.[31][32][33][34][35]
Претпоставке имиграције статистике Јужноафричке Републике основу расе. Негативни бројеви представљају нето миграцију из Јужноафричке Републике у друге земље.[36]
| Година | Црна раса | Азијати | Бела раса |
|---|---|---|---|
| 1985-2000 | 1 135 275 | 14 476 | -304 112 |
| 2001-2005 | 769 038 | 23 335 | -133 782 |
| 2006-2010 | 922 885 | 34 688 | -112 046 |
| 2011-2015 | 1 067 936 | 40 929 | -95 158 |
Референце уреди
- ^ „Mid - year population estimates” (PDF). Stats SA. Statistics South Africa. 23. 7. 2018. Архивирано (PDF) из оригинала 23. 7. 2018. г. Приступљено 23. 7. 2018.
- ^ „Census 2021 New Methodologies Test”. Statistics South Africa (Stats SA). 20. 7. 2018. Архивирано из оригинала 4. 8. 2018. г.
- ^ „Table 3.5, Statistical release (Revised) P0301.4, Census 2011” (PDF). Statssa.gov.za. Архивирано из оригинала (PDF) 13. 11. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2016.
- ^ „Escape From Mugabe: Zimbabwe's Exodus”. Архивирано из оригинала 24. 1. 2016. г.
- ^ „Nowhere left to go”. Economist.com. 20. 5. 2008. Приступљено 29. 8. 2017 — преко The Economist.
- ^ Maddison, Angus (2010). „Statistics on World Population, GDP and Per Capita GDP, 1-2008 AD”. University of Groningen. Приступљено 1. 3. 2016.
- ^ а б Smuts I: The Sanguine Years 1870–1919, W.K. Hancock, Cambridge University Press, 1962, pp. 219
- ^ The Statesman's Year-Book 1977–1978 (ed. John Paxton), St. Martin's Press, New York (& Macmillan, London), 1977, page 1296
- ^ „City of Cape Town / Isixeko Sasekapa, Stad Kaapstad: Metropolitan Municipality & Main Places – Statistics & Maps on City Population”. Citypopulation.de. Приступљено 29. 8. 2017.
- ^ „South Africa: Provinces and Major Urban Areas - Population Statistics in Maps and Charts”. Citypopulation.de. Приступљено 29. 8. 2017.
- ^ Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat (2015). „Total Population - Both Sexes (XLS, 3.74 MB) - 2015 revision”. United Nations. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 1. 3. 2016.
- ^ а б „Mid-year population estimates” (PDF). Statistics South Africa. 23. 7. 2015. Приступљено 1. 3. 2016.
- ^ „World Population Prospects: The 2012 Revision”. UN. Архивирано из оригинала 07. 05. 2011. г. Приступљено 28. 7. 2014.
- ^ а б Population Division of the Department of Economic and Social Affairs of the United Nations Secretariat, World Population Prospects: The 2010 Revision Архивирано 2011-05-06 на сајту Wayback Machine
- ^ The Statesman's Year-Book, 1967–1968 (104th annual edition), edited by S.H. Steinberg, Macmillan, London; St. Martin's Press, New York, 1967, pages 1405–1424
- ^ The Europa Year Book 1969, Volume II: Africa, The Americas, Asia, Australasia, Europa Publications, London, 1969, page 1286
- ^ „The DHS Program - Quality information to plan, monitor and improve population, health, and nutrition programs”. Dhsprogram.com. Приступљено 29. 8. 2017.
- ^ „World Population Prospects – Population Division – United Nations”. Архивирано из оригинала 19. 09. 2016. г. Приступљено 15. 7. 2017.
- ^ Lehohla, Pali (5. 5. 2005). „Debate over race and censuses not peculiar to SA”. Business Report. Архивирано из оригинала 14. 8. 2007. г. Приступљено 25. 8. 2013. „Others pointed out that the repeal of the Population Registration Act in 1991 removed any legal basis for specifying 'race'. The Identification Act of 1997 makes no mention of race. On the other hand, the Employment Equity Act speaks of 'designated groups' being 'black people, women and people with disabilities'. The Act defines 'black' as referring to 'Africans, coloureds and Indians'. Apartheid and the racial identification which underpinned it explicitly linked race with differential access to resources and power. If the post-apartheid order was committed to remedying this, race would have to be included in surveys and censuses, so that progress in eradicating the consequences of apartheid could be measured and monitored. This was the reasoning that led to a 'self-identifying' question about 'race' or 'population group' in both the 1996 and 2001 population censuses, and in Statistics SA's household survey programme.”
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј „Africa :: SOUTH AFRICA”. CIA The World Factbook. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 20. 09. 2018.
- ^ Census 2011: Census in brief (PDF). Pretoria: Statistics South Africa. 2012. ISBN 9780621413885.
- ^ Study Commission on U.S. Policy toward Southern Africa (U.S.) (1981). South Africa: time running out : the report of the Study Commission on U.S. Policy Toward Southern Africa. University of California Press. стр. 42. ISBN 978-0-520-04547-7.
- ^ „Constitution of South Africa, Chapter 1, Section 6”. Fs.gov.za. Архивирано из оригинала 29. 7. 2009. г. Приступљено 30. 5. 2010.
- ^ „Africa :: SOUTH AFRICA”. CIA The World Factbook. Архивирано из оригинала 21. 06. 2020. г. Приступљено 20. 09. 2018.
- ^ а б „Community profiles > Census 2011”. Statistics South Africa Superweb. Архивирано из оригинала 30. 9. 2013. г. Приступљено 21. 8. 2013.
- ^ Wallace, Dale (2006). The Construction and Articulation of a Pagan Identity in South Africa: A Study of the Nature and Implications of a Contested Religious Identity in a Pluralistic Society (PhD). University of KwaZulu-Natal. Архивирано из оригинала 21. 4. 2013. г. Приступљено 2. 11. 2012.
- ^ http://ir.lib.uwo.ca/cgi/viewcontent.cgi?article=1107&context=totem
- ^ „South Africa's people” (PDF). Pocket Guide to South Africa (2011/2012 изд.). Government of South Africa. стр. 12. Приступљено 4. 4. 2012.
- ^ а б „World Refugee Survey 2008”. U.S. Committee for Refugees and Immigrants. 19. 6. 2008. Архивирано из оригинала 5. 10. 2007. г.
- ^ „P03022009_6”. Statssa.gov.za. Архивирано из оригинала 5. 8. 2012. г. Приступљено 5. 1. 2014.
- ^ So where are Zimbabweans going?, BBC News. 8 November 2005.
- ^ SA population may be much larger than previously thought Архивирано 2011-07-15 на сајту Archive.today Beeld 1 June 2009.
- ^ „Archived copy”. Архивирано из оригинала 18. 9. 2010. г. Приступљено 6. 2. 2016.
- ^ South African Police Service 2009 Annual Report Архивирано 2013-07-25 на сајту Wayback Machine page 9 indicating the number exceeds 3 million
- ^ [1][мртва веза]
- ^ „Mid-year population estimates 2014” (PDF). Statistics South Africa. 31. 7. 2014. Приступљено 8. 12. 2015.
Литература уреди
- Alexander, Mary (30. 6. 2006). „Black, white – or South African?”. SAinfo. Архивирано из оригинала 04. 07. 2006. г. Приступљено 26. 6. 2013.
- „A Nation in the Making: A Discussion Document on Macro-Social Trends in South Africa” (PDF). Government of South Africa. 2006. Архивирано из оригинала (PDF) 11. 7. 2006. г. Приступљено 26. 6. 2013.
