Сото (језик)

језик

Сото[5] или сесото (сот. Sesotho), познат и као јужни сото или јужни сесото[6], јужни је банту језик групе сото-тсвана (S.30) који се говори првенствено у Јужноафричкој републици, где је један од једанаест службених језика, у Зимбабвеу, где је један од шеснаест службених језика и у Лесоту, где је и национални језик.

сото
сесото
Распрострањеност језика Сото у Јужноафричкој Републици.
Говори се уЛесото, Јужноафричка Република
Етничка припадностБасото
Број говорника
5,6 милиона (2001—2011)[1]
7,9 милиона L2 speakers у Јужноафричкој Републици (2002)[2]
латинична Сесото ортографија
Сото брајева азбука
Потписани сото
Званични статус
Службени језик у
Лесото
Јужноафричка република
Зимбабве
РегулишеПан јужноафрички језички одбор
Језички кодови
ISO 639-1st
ISO 639-2sot
ISO 639-3sot
Глотологsout2807[3]
S.33[4]
Лингосфера99-AUT-ee укључ. варијетете од 99-AUT-eea до 99-AUT-eee

Попут свих банту језика, сесото је аглутинативни језик, који користи бројне суфиксе, променска правила и правила за извођење за изградњу целовитих речи.

Референце

уреди
  1. ^ сото на сајту Ethnologue (18. изд., 2015)
  2. ^ Webb, Vic. 2002. „Language in South Africa: the role of language in national transformation, reconstruction and development.” Impact: Studies in language and society, 14:78
  3. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Јужни сото”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  4. ^ Jouni Filip Maho, 2009. New Updated Guthrie List Online
  5. ^ „Sotho”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
  6. ^ Историјски писан и као Суто, Суту, Сисуто, или Сесуту.

Литература

уреди
  • Batibo, H. M., Moilwa, J., and Mosaka N. 1997. The historical implications of the linguistic relationship between Makua and Sotho languages. In PULA Journal of African Studies, vol. 11, no. 1
  • Doke, C. M., and Mofokeng, S. M. Textbook of Southern Sotho Grammar. Cape Town: Longman Southern Africa, 3rd. impression. 1974. ISBN 978-0-582-61700-1..
  • Ntaoleng, B. S. 2004. Sociolinguistic variation in spoken and written Sesotho: A case study of speech varieties in Qwaqwa. M.A. thesis. University of South Africa.
  • Tšiu, W. M. 2001. Basotho family odes (Diboko) and oral tradition. M.A. thesis. University of South Africa

Спољашње везе

уреди

Софтвер

уреди