Становништво

Становништво једне географске територије представља скуп људи који живе на њој. Људско становништво је предмет изучавања више наука, као што су демографија, социологија и друштвена географија. ^[1]Једна од грана екологије је биологија која изучава све врсте на планети Земљи, па и људску врсту. Статистиком становништва се мере промене њеног броја у простору и времену. Најчешће коришћена статистика становништва је Број становника.^[2]

Опис становништва уреди

Опис становништва се може вршити на више начина:

Описним варијаблама (просечна висина, старосна, полна, образовна структура и слично)
Генетички (проценом учестаности појединих гена)
Динамички (наталитет, морталитет, стопа раста, миграције)

Светско становништво уреди

Оријентационо, на крају епохе Палеолита (15 хиљада година п. н. е.) број становника на земљи био је 3 милиона. До краја Неолита (2 хиљаде година п. н. е) живело је на Земљи 50 милиона људи. На почетку Нове ере, становништво је бројало 230 милиона, а око 1000. године Нове ере, 275 милиона. Милијардити човек је рођен око 1800-е. Године 1900. било нас је 1,6 милијарди, 1960. 3 милијарде, 1993. 5,5 милијарди, 2003. 6,3 милијарди, 2017. у марту 7,4 милијарди, 2022. 7,95 милијарди.^[1]

Прогнозира се да ће 2050. године на свету живети 9 милијарди људи.

Неки научници сматрају да свака територија има свој „капацитет“, који ограничава могућност раста становништва. Они тврде да неконтролисан раст становништва води у катастрофу Малтусовог типа. Постоје стручњаци који се не слажу са овом тезом.

У 1993. на свету је живело (у милионима људи): у Европи 728, Азији 3336, Африци 670, Северној и Средњој Америци 442, Јужној Америци 308, Аустралији и Океанији 28.

Државе са највише становника у свету су Кина и Индија.