Википедија

Дигиторектални преглед

Дигиторектални преглед или ректални туше је палпаторна или метода опипавања која се сматра обавезним прегледом када се добију у анамнези одређени подаци о нарушеној функцији завршног црева и ануса, простате...[1][2] На овај начин се могу препознати тумори чија се доња ивица налази на око 7—8 см од анокутане линије, односно око 50% карцинома ректума.[3]

Дигиторектални преглед
Дигитoректални преглед: бочни поглед на мушку репродуктивну и уринарну анатомију, укључујући простату, ректум и мокраћну бешику
ICD-9-CM89.34
MeSHD051517
MedlinePlus007069

Индикације уреди

Након добро узете анамнезе од пацијента и клиничкох симтома који имају пацијенти са колоректалним болестима индикације су:[4][5]

  • Крв у столици,
  • Промене у начину пражњења,
  • Сужење калибра измета (карактеристично за карциноме ректосигмоидног дела колона),
  • Болови у трбуху и грчеви (леви колон),
  • Анорексија,
  • Губитак тежине, мучнина, замарање и анемија (десни колон).
  • Дијагноза ректалних тумора и других облика рака;
  • Дијагноза поремећаја простате, посебно тумора и бенигне хиперплазије простате.
  • Дијагнозу упале слепог црева или других примера акутног абдомена.[6]
  • Процена мишићног тонуса аналног сфинктера, који може бити користан у случају фекалне инконтиненције или неуролошких болести, укључујући трауматске повреде кичмене мождине;
  • Код женки, за гинеколошке палпације унутрашњих органа;
  • Код спитивање тврдоће и боје измета (у случајевима констипације, и фекалне импакције);
  • Пре колоноскопије или проктоскопије, односно уметањем медицинских уређаја
  • Процена хемороида иако су унутрашњи хемороиди често превише меки да би се осетили, визуелни преглед може бити кориснији;
  • Код новорођенчади да се искључи незупчани анус.[7][8]

У склопу редовних систематских прегледа, становништва старијег од од 50 година, обавезан је дигиторектални преглед у циљу правовременог откривања тумора ректума и простате.[9][10]

Начин извођења уреди

 
Колено—лакатни положају болесника током прегледа

За обављање овог крајње једноставан преглед, који се заснива на уметању кажипрста кроз анус у ректум, од опреме су потребни једино пластичне, нестерилне рукавице, вазелин (евентуално са 2% локалним анестетиком ксилокаин гел), и добра воље и искуства лекара.[11]

Преглед се може вршити у колено—лакатном положају пацијента или у левом бочном положају са високо, ка грудном кошу подигнутим коленима, који је пацијенту угоднији и лекару погоднији за обављање прегледа.[12]

Прегледом се код мушкараца, жене и деце испитује крајњи део дебелог црева и да ли постоји крварење или тумор. Код мушкараца, овим прегледом се може опипати простата а код жена врат материце. Након што је ректум дигитално прегледан, лекар прегледава врх кажипрста како би уочила могућа крв, слуз итд.[13]

Упркос страху, преглед код већине људи није болан. Мушкарци га најчешће описују као притисак и нелагоду, док га жене боље подносе.

Код девојака са непокиданим хименом преглед материце се може обавити дигиторекталним прегледом.

Галерија уреди

Контроверзе уреди

Имајући у виду специфичност прегледа који једним делом задире у интиму испитаника, преглед се несме изводити без претходног пристанка болесника.

Наиме према извештају медија, многи пацијенти су пријавили известан број студената медицине у Аустралији и Уједињеном Краљевству који нису били подучаван да добије претходну сагласност пацијената пре испитивања њиховог ректума. Многи од тих пацијената били су чак и присиљени да се подвргну ректалном прегледу док су били на лечењу у болници, упркос томе што су се снажно противилни болничком особљу.[14]

Извори уреди

  1. ^ McFarlane, Michael J. (1990), Walker, H. Kenneth; Hall, W. Dallas, ур., The Rectal Examination (3rd изд.), Butterworths, ISBN 978-0-409-90077-4, PMID 21250264, Приступљено 2021-02-01 
  2. ^ „Digital rectal exam: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  3. ^ Антић Р. Интерна пропедевтика, Институт за стручно усавршавање и специјализацију здравствених радника, Београд, 1976.
  4. ^ Greenberger NJ. Gastrointestinal disorders. Chicago: Year Book Medical Publishers, 1981;186–94.
  5. ^ Henry MM, Parks AG, Swash M. The pelvic floor musculature in the descending perineum syndrome. Br J Surg. 1982;69:470–72. [PubMed]
  6. ^ Kessler, Chad; Bauer, Stephen J. (2012). "Utility of the Digital Rectal Examination in the Emergency Department: A Review". The Journal of Emergency Medicine. 43 (6): 1196–1204.
  7. ^ Gupta, Arjun; Tang, Zhouwen; Agrawal, Deepak (2018). "Eliminating In-Hospital Fecal Occult Blood Testing: Our Experience with Disinvestment". The American Journal of Medicine. 131 (7): 760–763.
  8. ^ Sharma, Virender K.; Komanduri, Sri; Nayyar, Sanjay; Headly, Anna; Modlinger, Paul; Metz, David C.; Verghese, Vino J.; Wanahita, Anna; Go, Mae F.; Howden, Colin W. (2001). "An audit of the utility of in-patient fecal occult blood testing". The American Journal of Gastroenterology. 96 (4): 1256–1260.
  9. ^ „Prostate Cancer and the Digital Rectal Exam”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-01. 
  10. ^ Lieberman DA. Common anorectal disorders. Ann Intern Med. 1984;101:837–46. [PubMed]
  11. ^ Schrock TR. Examination of the anorectum, rigid sigmoidoscopy and flexible fibroptic sigmoidoscopy. In: Sleisenger MH, Fordtran JS, eds. Gastrointestinal disease. Philadelphia: W. B. Saunders. 1983;1276–80.
  12. ^ Porter SD, Liechty RD. The anorectum. In: Liechty RD, Soper RD, eds. Synopsis of surgery. St. Louis: C. V. Mosby, 1976;385–96.
  13. ^ „Digital Rectal Exam (DRE)”. Cancer.Net (на језику: енглески). 2014-02-26. Приступљено 2021-02-01. 
  14. ^ CHAN, SEWELL. „Forced Rectal Exam Stirs Ethics Questions”. The New York Times. 16, 1. 2008. Приступљено 19. 6. 2019. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дигиторектални_преглед&oldid=27441928”