Димитровљев устав
Димитровљев устав (буг. Димитровска конституция) усвојен је 4. децембра 1947. године и њиме је формирана комунистичка власт у Бугарској[1]. Важио је до 1971. године[2].
Историја уреди
Устав је добио назив по Георги Димитрову, који је руководио писањем устава. Димитровљев устав други је устав у нововековној бугарској држави. Заменио је Трновски устав који је био на снази још од ослобођења Бугарске од Турака на Берлинском конгресу. Димитровљев устав писан је по узору на совјетски устав из 1936. године[3]. Њиме је гарантована једнакост свих грађана пред законом, забрањена дискриминација, јединствени систем социјалне заштите, слобода говора, штампе и окупљања. Међутим, одредбе устава биле су ограничене клаузулом забране активности које би угрозиле тековине "националне револуције 9. септембра 1944. године". Грађанима је гарантовано запослење, али је утврђена и обавеза да раде у друштвено-корисним капацитетима. Устав је прописао и планирану националну економију. Приватна својина била је дозвољена, ако њено поседовање није било "на штету јавног добра"[3].
Референце уреди
- ^ Bulgaria: The early Communist era at Encyclopedia Britannica
- ^ Konstantinov, Emil. Constitutional Foundation of Bulgaria (Historical Parallels). Rigas Network, 2002.
- ^ а б Glenn E. Curtis. "The Dimitrov Constitution". Bulgaria: A country study (Glenn E. Curtis, ed.). Library of Congress Federal Research Division (June 1992).
Спољашње везе уреди
- The text of the Constitution of 1947 in Bulgarian at the site of the Bulgarian Parliament. Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2019)