Трновски устав

први устав Бугарске
Корице Трновског устава.

Трновски устав (бугарски: Търновска конституция) је био први устав Бугарске, усвојен 16. априла 1879. године у Великом Трнову, престоници тадашње Кнежевине Бугарске. Остао је на снази и након проглашења Бугарске Краљевином 1908. године и важио је до 4. децембра 1947. године, када је замењен Димитровљевим уставом.

УставУреди

Трновски устав донет је након стицања независности Бугарске, одлукама Берлинског конгреса. Велике силе ревидирале су Санстефански мировни споразум на конгресу у Берлину, уз арбитражу Отона фон Бизмарка, немачког канцелара и једног од најзначајнијих политичара свога времена. Санстефанска "Велика Бугарска" је смањена на трећину и подељена између Кнежевине Бугарске, која је стекла пуну независност, и Источне Румелије, која је стекла аутономију под Османским царством. Први бугарски устав усвојен је 16. априла 1879. године од стране Народне уставотворне скупштине која је заседала у Великом Трнову, по чему је устав и добио назив "Трновски". Узор му је био Белгијски устав из 1831. године. Трновски устав био је буржоаско-либерални по свом карактеру и сматра се напредним за своје време. Власт у Бугарској подељена је на законодавну, извршну и судску. Устав је предвиђао министарску одговорност, имунитет посланика и неповредивост приватне својине. Садржао је клаузулу која је формално установила Бугарску православну цркву као званичну религију Кнежевине, иако су се и остале религије сматрале једнакима. Амандманима из 1893. и 1911. године ојачана је кнежевска, односно краљевска власт. Трновски устав остао је у употреби до 4. децембра 1947. године, када је замењен Димитровљевим уставом.

Спољашње везеУреди