Диселдорфска школа

Диселдорфска школа је назив за групу немачких уметника. Назив је добила по граду Диселдорфу где су ови уметници студирали.[3] Своје радове излагали су у Диселдорфској галерији у Њујорку. На њеном челу био је у периоду од 1826. до 1859. године Вилхелм фон Шадов који је био управник академије.[4] На радовима ових сликара заступљене су религијске и историјске теме, жанр сликарство и пејзажи. У почетку снажан утицај на ову групу извршили су Назарени[5][6] и романтика да би се касније све више окретали натуралистичком[7][8] начину приказивања. Између осталих чланови групе били су Карл Фридрих Лесинг, Јохан Питер Хазенклевер и браћа Ахенбах. Ка бидермајерском жанру сликарству[9] школа се усмерила после сецесионистичког струјања појединих чланова 40-их година 19. века.

Стара академија у Диселдорфу[1][2] Андреаса Ахенбаха 1831. године.

Преглед

уреди

Рад Диселдорфске школе карактеришу фино детаљни, али фантастични пејзажи, често са религиозним или алегоријским причама смештеним у пејзажима. Главни чланови Диселдорфске школе заговарали су „пленерско сликарство“[10][11] и имали су тенденцију да користе палету са релативно пригушеним и уједначеним бојама. Диселдорфска школа је настала и била је део немачког романтичарског покрета. Истакнути чланови Диселорфове школе били су фон Шадов, Карл Фридрих Лесинг, Јохан Вилхелм Ширмер, Андреас Ахенбах, Ханс Фредрик Гуде, Адолф Тидеманд, Освалд Ахенбах и Адолф Шредтер.[12]

Диселдорфска школа је имала значајан утицај на Школу реке Хадсон у Сједињеним Државама, а многи истакнути Американци су се школовали на Диселдорфској академији и показују утицај Диселдорфске школе, укључујући Џорџа Калеба Бингама, Дејвида Едварда Кронина, Истмана Џонсона, Вортингтона Витреџа, Ричард Кејтон Вудвил, Вилијам Стенли Хаселтајн, Џејмс Мекдугал Харт, Хелен Сирл и Вилијам Морис Хант, као и немачки емигрант Емануел Лојце. Алберт Бирштат се пријавио, али није прихваћен. Његов амерички пријатељ Вортингтон Витриџ постао му је учитељ док се школовао у Диселдорфу.

Између 1819. и 1918. године, око 4000 уметника[13][14] припадало је Диселдорфској сликарској школи.

Референце

уреди
  1. ^ „World Class: The Düsseldorf School of Painting 1819–1918”. Архивирано из оригинала 28. 5. 2012. г. Приступљено 11. 8. 2019. 
  2. ^ Wend von Kalnein, Rolf Andree and Ute Ricke-Immel, The Hudson and the Rhine: Die Amerikanische Malerkolonie in Düsselsdorf im 19. Jahrhundert, exhibition catalog, Kunstmuseum Düsseldorf, 1976.
  3. ^ Als die zu betrachtende Zeitspanne der Düsseldorfer Malerschule hat sich unter Einbeziehung des Langen 19. Jahrhunderts der Zeitraum von 1819, das Jahr der preußischen Neugründung der Kunstakademie Düsseldorf und des Beginns des Direktorats von Peter Cornelius, bis 1918, das Jahr des Endes des Ersten Weltkriegs und des Deutschen Kaiserreichs, allgemein durchgesetzt. Der vom Kunsthistoriker Wolfgang Hütt vertretene Ansatz, das Jahr 1869 als das Datum einer gescheiterten Künstler-Revolte gegen das Direktorat einer „junkerlich-preußischen Beamtenbürokratie“ unter Hermann Altgelt als Ende der Düsseldorfer Malerschule zu betrachten, setzte sich nicht durch. – Vgl. Wolfgang Hütt: Die Düsseldorfer Malerschule 1819–1869. VEB E. A. Seemann Buch- und Kunstverlag, Leipzig 1983, S. 250 f.
  4. ^ Schadow and his students "bildeten den Krystallisationspunkt, um den sich in späteren Jahren die Düsseldorfer Schule anlegte". Wolfgang Müller von Königswinter: Düsseldorfer Künstler aus den letzten fünfundzwanzig Jahren. Leipzig, 1854, S. 1
  5. ^ Nationalgalerie (Berlin), and Françoise Forster-Hahn. Spirit of an Age: Nineteenth-Century Paintings From the Nationalgalerie, Berlin. London: National Gallery Company. 2001. стр. 26. ISBN 1857099605. 
  6. ^ Novak, Rev. Fr. Kenneth (новембар 2003). „The Art of Bueron”. The Angelus Online. Приступљено 2023-03-19. 
  7. ^ Sarah Dillon and Amy Raffel (октобар 2014). „Italian Renaissance Art (1400–1600)”. Art History Teaching Resources. AHTR. Приступљено 6. 11. 2021. 
  8. ^ „Metropolitan Museum of Art”. Metmuseum.org. 2014-06-02. Приступљено 2014-07-15. 
  9. ^ „Biedermeier – Elegant, Simple Interior Design”. Biedermeier.us. Архивирано из оригинала 25. 07. 2013. г. Приступљено 2013-06-27. 
  10. ^ Collins Australian Dictionary - the Foremost Authority on the language of today Harper Coliins. Pymble 2073, p 1246
  11. ^ Joshua Taylor (1989), Nineteenth Century Theories of Art, pages 246–7, University of California Press, USA. ISBN 0520048881
  12. ^ Humboldt, Wilhelm von (1968). Albert Leitzmann, ур. Gesammelte Schriften. 1. Abteilung: Werke. Band 6 1827–1835. Walter de Gruyter. стр. 585. ISBN 978-3-11-019258-2. Приступљено 4. 1. 2011. 
  13. ^ Kunstmuseum Düsseldorf und Galerie Paffrath (Hrsg.): Lexikon der Düsseldorfer Malerschule, 3 Bände, Düsseldorf und München, 1997–1999
  14. ^ Baumgärtel, Bettina, ур. (2011). The Düsseldorf School of Painting and Its International Influence 1819-1918. Düsseldorf, Germany: Museum Kunstpalast. стр. 402—420. ISBN 978-3-86568-737-1. 

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди