Отворите главни мени

Kaspar David Fridrih (5. septembar 1774., Grajfsvald – 7. maj 1840., Drezden) je nemački slikar i grafičar; najvažniji predstavnik romantizma u Nemačkoj i često smatran za najvažnijeg nemačkog umjetnika svoje generacije.[1]

Kaspar David Fridrih
Gerhard von Kügelgen portrait of Friedrich.jpg
Kaspar David Fridrih iz oko 1810.
Datum rođenja(1774-09-05)5. septembar 1774.
Mjesto rođenjaGrajfsvald
 Nemačka
Datum smrti7. maj 1840.(1840-05-07) (65 god.)
Mjesto smrtiDrezden
 Nemačka
PrebivališteKopenhagen, Drezden
DržavljanstvoNemačko
Djelovanjeslikarstvo, crtež, grafika
Tetschen Altar ili Krst u gori, 1807., 115 × 110.5 cm, Gemäldegalerie, Drezden
Friedrichovo prvo važnije delo koje raskida s tradicijom prikazivanja oltarnog krsta smeštajući ga u krajolik.

ŽivotopisУреди

 
Brodolom Nade, 1824., ulje na platnu, 126.9 × 96.7 cm, Kunsthalle, Hamburg.

Kaspar David Fridrih je rođen kao šesto od desetero djece u Grajfsvaldu, lučkom gradiću u Švedskoj Pomeraniji koji su Prusi anektirali 1815. god. Detinjstvo mu je obeleženo tragedijom: majka mu je umrla kad mu je bilo sedam godina, mlađa mu je sestra umrla sa samo dvadeset meseci, a brat se utopio pokušavajući mu spase život u nesreći na klizanju. Studirao je kod J. G. Kvistropa na kopenhagenskoj Akademiji umetnosti, jednoj od najvažnijih u Evropi, a potom se preselio u Drezden (1798.). Zajedno s Filipom Otom Rundgeom, Kaspar Fridrih je važan i za književni krug oko Hajnriha fon Klajsta, Novalisa i drugih nemačkih romantičarskih književnika. Njegovim slikama su se divili prijatelj Gete, a otkupljivao ih je pruski kralj Fridrih Vilhelm III, na nagovor petnaestogodišnjeg princa, koji je kasnije postao Fridrih Vilhelm IV, a kupovali su ih i car Nikola i veliki knez Aleksandar. Uprkos toga Fridrih je umro u siromaštvu, i to „napola lud”.[2] Sahranjen je na groblju Svetog trojstva u Drezdenu.

„Nisam toliko slab da podlegnem zahtevima svog vremena koje je u suprotnosti s mojim uverenjima. Ja stvorim čauru oko sebe i puštam da drugi urade to isto. Ostaviću vremenu da pokaže šta će od toga biti: sjajni leptir ili crv.”

— [3]

Proslavljen je tek u kasnom 19. veku, a do 1920-ih njegove slike su otkrili ekspresionisti, a 1930-ih i nadrealisti i egzistencijalisti. Usponom nacizma ranih 1930-ih isticana je njegova vrednost, a padom nacizma palo je i zanimanje za njegove slike jer su doživljavane kao nacionalističke. Tek je 1970-ih K. D. Fridrih ponovno priznat kao ikona nemačkog romantičarskog pokreta i slikar međunarodnog značaja.

DelaУреди

 
Lutalica iznad mora magle, 1818, 94.8 × 74.8 cm, Kunsthalle, Hamburg.

Prva dela K. D. Fridrih je radio u sepiji i crtežu, a u ulju ostvaruje impozantni Tretschen-Altar (Krst u planini). Najveći domet postiže u krajolicima, magličastim marinama, prizorima brodova, stena, ledenih santi, gotskih ruševina, i to stvaranjem određene atmosfere, služeći se simboličnim elementima (Brodolom Nade; Krajolik s dugom; Grejsvaldska luka). Naročitu pažnju je poklanjao nijansama boja. U Fridrihovim slikama čovek je često smešten u omalovažavajućem položaju naspram dominantnog krajolika (Lutalica iznad mora magle) koji, po rečima istoričara Kristofera Džona Marija, „upravlja gledateljevim pogledom prema metafičkim dimenzijama”.[4]

Njegov savremenik, francuski kipar David d'Anže (1788–1856) ga je opisao kao čoveka koji je pronašao „tragediju krajolika”.[5]

„Ono što slikari krajolika vide u stotinu stupnjeva okolne prirode pokušavaju bez milosti utisnuti u vidik od 45 stupnjeva. Nadalje, ono što je u prirodi razdvojeno velikim prostorima, ugužvano je u prostor koji se preliva i preopterećuje oko, stvarajući neugodan i neukusan uticaj na gledaoca.”

— Timothy Mitchell, "Caspar David Friedrich's Der Watzmann: German Romantic Landscape Painting and Historical Geology", The Art Bulletin 66 (3), 1984, pp. 452-464. doi:10.2307/3050447, JSTOR 3050447

ReferenceУреди

  1. ^ William Vaughan, German Romantic Painting. New Haven: Yale University Press.1980. ISBN 978-0-300-02387-9. стр. 65.
  2. ^ Philip B. Miller, "Anxiety and Abstraction: Kleist and Brentano on Caspar David Friedrich", Art Journal 33 (3), 1974, pp. 205-210., doi:10.2307/775783, JSTOR 775783
  3. ^ John Russell, Art born in the fullness of age, The New York Times, 23. kolovoza 1987.
  4. ^ Christopher John Murray, Encyclopedia of the Romantic Era, 1760-1850. London: Taylor & Francis.2004. ISBN 978-1-57958-422-1. стр. 338.
  5. ^ William Vaughan, Friedrich, Oxfordshire: Phaidon Press. Oxford: 2004. ISBN 978-0-7148-4060-4.

LiteraturaУреди

  • Boele, Vincent; Asvarishch, Boris (2008), Boele, Vincent; Foppema, Femke, ур., Caspar David Friedrich and the German Romantic Landscape, Amsterdam: Hermitage Amsterdam, ISBN 978-90-400-8568-0 
  • Boime, Albert (1990), Art in an Age of Bonapartism, 1800–1815: A Social History of Modern Art, 2, Chicago: University of Chicago Press, ISBN 978-0-226-06335-5 
  • Börsch-Supan, Helmut (1974), Caspar David Friedrich, Twohig, Sarah (tr.), New York: George Braziller, ISBN 978-0-8076-0747-3 
  • Busch, Werner (2003), Caspar David Friedrich: Ästhetik und Religion, Munich: C.H. Beck, ISBN 978-3-406-50308-5 
  • Dahlenburg, Birgit; Carsten, Spitzer (2005), „Major Depression and Stroke in Caspar David Friedrich”, Ур.: Bogousslavsky, Julien; Boller, François, Neurological Disorders in Famous Artists, Frontiers of Neurology and Neuroscience, 19, Basel: S. Karger AG (Switzerland), стр. 112—120, ISBN 978-3-8055-7914-8, doi:10.1159/000085609 
  • Grave, Johannes (2012), Caspar David Friedrich, London: Prestel, ISBN 978-3791346281 
  • Griffiths, Antony; Carey, Francis (1994), German Printmaking in the Age of Goethe, London: British Museum Press, ISBN 978-0-7141-1659-4 
  • Guillaud, Maurice; Guillaud, Jacqueline, ур. (1985), Caspar David Friedrich, line and transparency – Exhibition catalogue, Centre Culturel du Marais, Paris, New York: Rizzoli International Publications, ISBN 978-0-8478-5408-0 
  • Friedrich, Caspar David (1984), Hinz, Sigrid, ур., Caspar David Friedrich in Briefen und Bekenntnissen, Berlin: Henschelverlag, ISBN 978-3-8077-0019-9 
  • Hofmann, Werner (2000), Caspar David Friedrich, London: Thames & Hudson, ISBN 978-0-500-09295-8 
  • Johnston, Catherine; Leppien, Helmut R.; Monrad, Kasper (1999), Baltic Light: Early Open-Air Painting in Denmark and North Germany, New Haven: Yale University Press, ISBN 978-0-300-08166-4 
  • Koerner, Joseph Leo (1990), Caspar David Friedrich and the Subject of Landscape, New Haven: Yale University Press, ISBN 978-1-86189-439-7 
  • Murray, Christopher John (2004), Encyclopedia of the Romantic Era, 1760–1850, London: Taylor & Francis, ISBN 978-1-57958-422-1 
  • Rewald, Sabine (2001), Caspar David Friedrich: Moonwatchers, New York: The Metropolitan Museum of Art, ISBN 9780300092981 
  • Rosenblum, Robert; Asvarishch, Boris I. (1990), Rewald, Sabine, ур., The Romantic Vision of Caspar David Friedrich: Paintings and Drawings from the U.S.S.R, New York: Metropolitan Museum of Art, ISBN 978-0-87099-603-0  (essays)
  • Rosenblum, Robert (1975), Modern Painting and the Northern Romantic Tradition: Friedrich to Rothko, New York: Harper & Row, ISBN 978-0-06-430057-5 
  • Siegel, Linda (1978), Caspar David Friedrich and the Age of German Romanticism, Boston: Branden Publishing Co, ISBN 978-0-8283-1659-0 
  • Schmied, Wieland (1995), Caspar David Friedrich, New York: H.N. Abrams, ISBN 978-0-8109-3327-9 
  • Vaughan, William (1972), Caspar David Friedrich, 1774–1840: Romantic Landscape Painting in Dresden – Catalogue of an Exhibition Held at the Tate Gallery, London, 6 September – 16 October 1972, London: Tate Gallery, ISBN 978-0-900874-36-9 
  • Vaughan, William (1980), German Romantic Painting, New Haven: Yale University Press, ISBN 978-0-300-02387-9 
  • Vaughan, William (2004), Friedrich, Oxford Oxfordshire: Phaidon Press, ISBN 978-0-7148-4060-4 
  • Werner, Christoph (2006), Um ewig einst zu leben. Caspar David Friedrich und Joseph Mallord William Turner (на језику: German), Weimar: Bertuch Verlag, ISBN 978-3-937601-34-2 
  • Wolf, Norbert (2003), Caspar David Friedrich, Köln: Taschen, ISBN 978-3-8228-2293-7 

Spoljašnje vezeУреди