Дијагностички робот

Дијагностички робот софистицирани је дијагностички алат у облику физичког робота или софтверског експертског система. Овај алат користи напредне алгоритме машинског учења и узрочне закључке како би помогао у откривању узрочно-последичних веза између здравствених фактора и тиме омогућио проактивне интервенције за спречавање погоршања здравственог стања.[1]

Захваљујући увиду у основне узроке и факторе ризика повезане са специфичним здравственим стањима, здравствени радницима је примена робота омогућила да могу доносити праве одлуке и на основу њих проактивно интервенисати.

Дијагностичка роботика која развија персонализоване превентивне стратегије и планове лечења има за циљ да помаже не само у дијагностичи и лечењу већ и у одређивању приоритета превентивних мера за сваког појединца индивидуално.

Дијагностички роботи такође омогућавају сарадњу у реалном времену са неким од највећих здравствених организација широм света како би на адекватан начин помогла здравственим радницима да квалитетније воде рачуна да квалитетно и правовремено лечење постане стварност за све социјалне категорије.

Историја уреди

Дијагностичка роботика зачета је 1970-их на почетку развоја вештачке интелигенције, када су системи за аутоматску дијагностику постали способни да прикупљају податке за медицинску дијагностику са својим подсистемом заснованим на знању и алатима као што су антропоморфни прст који покреће тетива, сензори попут коже или тактилни за перцепцију итд.[2][1]

У фебруару 2013. године, ИБМ је објавио да је прва комерцијална апликација Ватсоновог софтверског система била спремна за доношење одлука оконтроли дјагностици у лечењу рака плућа у Меморијалном центру за рак Слоана Кетеринг у сарадњи са WellPoint-ом (сада Антхем). Исте године пословни шеф ИБМ Ватсона Маној Сакена рекао је да 90% медицинских сестара на терену које користе Ватсон сада прате његове смернице.[3][4]

Опште информације уреди

Број становника на планети Земљи све више расте, бржим темпом од раста здравственог ситема, а масовне пандемије и бројни ратови ограничавају пацијентима да добију праву негу у право време у најприкладнијем окружењу. Такође пацијенти желе беспрекорно здравствено збрињавање, провајдери и платиоци здравствених осигурања желе мање административних трошкова и мање пропуштених прилика за пружање квалитетних услуга. Имајући ово у виду медицинска роботика даје решења која могу помоћи организацијама и појединцима да испуни оба циља са иновативним дигиталним понудама за навигацију, тријажу и процену.

Примена дијагностичке роботика са једне стране може осигурати великом броју пацијената да се врло брзо повежу са најквалификованијим и најисплативијим пружаоцем услуга за њихове индивидуалне потребе. А са друге стране дијагностичка роботика омогућава лекарима да имају све алате који су им потребни за правилну дијагностику, и захваљујући томе више се фокусирају на своје односе са пацијентима. Уједно овај алат уклање нагађање о могућој болести и обезбеђује побољшане могућности предвиђања ризика и за доношење правилних клиничких одлука.

Примери уреди

Робот у дијагностици реуматоидног артритиса уреди

Дијагностички робот са укљученим производом вештачке интелигенције нашао је примену у процесу ултразвучног снимања и процени радиолошке слике који се користи у дијагностици реуматоидног артритиса. Захваљујући њему може бити прегледан већи број пацијената уз мање трошкове болничког лечења и у условима недостка специјалиста.[5]

Како је реуматоидни артритис (РА) постала све раширенија међу старијим особама, а како светска популација све више стари, РА ће ускоро представљати велики проблем за здравствени систем. Имајући ово у виду увођење дијагностички робота у свакодневну праксу требало би да у наредним годинама одигра кључну улогу у решавању овог изазова.[5]

Роботска рука уреди

Роботска рука се састоји од различитих сензора на својим прстима уз помоћ којих се прикупљају подаци од пацијената за разне медицинске дијагностичке апликације. Овом руком прикупљене личне и медицинске информације ажурирају се на јединственој интернет страници. Палац и кажипрст роботске руке користе се за терапијске операције које се контролишу са интернет странице, а средњи и мали прст роботске руке се користе у дијагностичке сврхе (нпр ажурирање дијагностичких медицинских података на интернет страници). Роботска рука промовише виртуелног доктора за здравствену дијагностику и лечење.[6]

Роботски ултразвучни систем уреди

Ултразвучно снимање је златни стандард за клиничку дијагнозу због својих јединствених предности у поређењу са другим модалитетима снимања, укључујући: ниску цену, неинвазивност и безбедност за људско тело. Међутим, процес ултразвучног скенирања захтева примену велике силе током дужег временског периода, често у неудобним положајима како би се одржала жељена оријентација сонде за снимање. Ова физичка потреба током каријере сонографа често доводи до мишићно-скелетног бола и повреда услед напрезања.[7][8]

Да би сер решили ови проблем, предлажена је примена кооперативно контролисаног роботског ултразвучног система како би се смањила сила коју примењују сонографи.[9] Предложени систем се састоји од две кључне компоненте: шестоосне роботске руке која држи и покреће ултразвучну сонду и двоструког сензора силе који омогућава кооперативну контролу и помоћ при прилагођавању силе. Са контролом силе пропуштања, роботска рука се придржава покрета оператера, док помаже силом током скенирања.[10]

Кроз неколико корисничких студија која је укључивала стручне сонографе и лаике установљено је за 32–73% смањење људске примењене силе и у 8–18% случајева побољшање стабилности слике.[11]

Извори уреди

  1. ^ а б Dario, P.; Bergamasco, M. (1988), „An advanced robot system for automated diagnostic tasks through palpation”, IEEE Transactions on Biomedical Engineering, 35 (2): 118—126, PMID 3350538, S2CID 24390579, doi:10.1109/10.1349 
  2. ^ Salcudean, S. E.; Bell, G.; Bachmann, S.; Zhu, W. H.; Abolmaesumi, P.; Lawrence, P. D. (1999), „Robot-Assisted Diagnostic Ultrasound - Design and Feasibility Experiments”, Miccai99, Lecture Notes in Computer Science, Springer, 1679: 1062—1071, ISBN 978-3-540-66503-8, doi:10.1007/10704282_115  
  3. ^ Upbin, Bruce (2013-02-08). „IBM's Watson Gets Its First Piece Of Business In Healthcare”. Forbes. Приступљено 10. 3. 2013. 
  4. ^ Cohn, Jonathan (март 2013). „The Robot Will See You Now”. The Atlantic. 
  5. ^ а б „Robot automation in Rheumatoid Arthritis diagnosis · ROPCA ApS”. ROPCA ApS (на језику: енглески). Приступљено 2023-07-12. 
  6. ^ R. Arivoli, Real Time Virtual Human Hand for Diagnostic Robot (DiagBot) Arm Using IOT Jour of Adv Research in Dynamical & Control Systems, Vol. 12, 01-Special Issue, 2020
  7. ^ Smith AC, Wolf JG, Xie G-Y, Smith MD (1997) Musculoskeletal pain in cardiac ultrasonographers: results of a random survey. J Am Soc Echocardiogr 10:357–362.
  8. ^ Schoenfeld A, Goverman J, Weiss DM, Meizner I (1999) Transducer user syndrome: an occupational hazard of the ultrasonographer. Eur J Ultrasound 10:41–45.
  9. ^ Priester A, Natarajan S, Culjat M (2013) Robotic ultrasound systems in medicine. IEEE Trans Ultrason Ferroelectr Freq Control 60:507–523.
  10. ^ Koizumi N, Warisawa S, Nagoshi M, Hashizume H, Mitsuishi M (2009) Construction methodology for a remote ultrasound diagnostic system. IEEE Trans Robot 25:522–538.
  11. ^ Fang, Ting-Yun; Zhang, Haichong K.; Finocchi, Rodolfo; Taylor, Russell H.; Boctor, Emad M. (2017-06-01). „Force-assisted ultrasound imaging system through dual force sensing and admittance robot control”. International Journal of Computer Assisted Radiology and Surgery (на језику: енглески). 12 (6): 983—991. ISSN 1861-6429. doi:10.1007/s11548-017-1566-9. 

Спољашње везе уреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).