Добрица Милутиновић
Добрица Милутиновић (Ниш, 11. септембар 1880 — Београд, 18. новембар 1956) био је српски глумац.
| Добрица Милутиновић | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. септембар 1880. |
| Место рођења | Ниш, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 18. новембар 1956. (76 год.) |
| Место смрти | Београд, ФНР Југославија |
| Веза до IMDb-а | |
Биографија
уредиРођен је у Нишу 11. септембра (30. августа по јулијанском календару) 1880. Детињство и рану младост је провео у Крагујевцу.
Први позоришни ангажман је имао у нишком позоришту "Синђелић" јануара 1898. Покушавао је да пређе у Нови Сад, али је одбијен као туберкулозан. У децембру 1898. је ангажован у Београду.[1] Био је један од најталентованијих и најомиљенијих глумаца, члан Народног позоришта у Београду од 1899. до смрти. У пуној стваралачкој снази био је између два светска рата. Поводом 40-годишњице глумачког рада,[2] у октобру 1937, одликован је Орденом Светог Саве III степена.[3] Наследни прстен му је предат 24. фебруара 1939.[4] (→ Добричин прстен) Још за живота, децембра 1939, откривена је његова биста у вестибилу Нишког народног позоришта.[5]
Био је ожењен глумицом Јеленом Милутиновић, рођеном Петковић (1877-1935),[6] затим од 1938. својом домаћицом Меланијом Остојић.[7][8]
Глумачке особине
уредиЗахваљујући ретком уметничком темпераменту, свом изгледу и гласу играо је херојске и романтичне улоге у позоришту, које су му донеле велико поштовање и популарност. Глумио је Ромеа, Дон Карлоса, Отела, Уријела, Хајдук Вељка, Максима Црнојевића, Цара Душана, Миткета у Коштани. Спада у глумце који су текст изговарали громким гласом, са великим патосом, а то је тада био обичај. Његов глас је снимљен и сачуван и налази се у фонотеци Музеју позоришне уметности Србије. Такође, у савремено доба издата је и лонгплеј плоча са преснимцима његових архивских звучних записа на плочама од 78 окретаја.
Награда Добричин прстен
уредиГодине 1937, поводом 40-годишњице рада, додељен му је прстен који се, у истоветној копији, од 1980. додељује као престижна награда за животно дело српским глумцима и носи име Добричин прстен.
Позориште у Сремској Митровици 1974. године добило је назив „Добрица Милутиновић" и редовно уз "Добричин прстен" додељује плакету са његовим ликом и именом лауреату ове награде.
Филмографија
уреди| Назив | Улога | Напомена | |
|---|---|---|---|
| 1911 | Карађорђе | Јанко Катић | |
| 1911 | Улрих Цељски и Владислав Хуњади | Владислав Хуњади | кратки филм |
| 1947 | Живјеће овај народ | Ђед Вук | |
| 2015 | Радиовизија | Добрица Милутиновић (глас) | Телевизијска серија, епизода Говори Добрица Милутиновић |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ "Политика", 16. апр. 1923, стр. 4
- ^ "Време", 15. окт. 1937
- ^ Време, 18. окт. 1937. digitalna.nb.rs
- ^ "Политика", 25. феб. 1939
- ^ "Време", 25. дец. 1939
- ^ Животна драма славне „трагичарке“ Јелене Милутиновић („Вечерње новости“, 8. април 2016)
- ^ Време, 27. нов. 1938, стр. 7. digitalna.nb.rs
- ^ "Политика", 27. нов. 1938
Литература
уреди- Васа Казимировић: Добрица, Нови Сад: Братство-јединство, 1957, 159;
- Боривоје С. Стојковић: Великани српског позоришта, Београд - Ваљево 1983, 119-144.
- Петар Волк: Добрица Милутиновић, Београд : Народно позориште, (2. допуњено издање). 2005. ISBN 978-86-84897-09-3.
Спољашње везе
уреди- Добрица Милутиновић на веб-сајту IMDb (језик: енглески)
