Долина духова
Долина духова (рус. Долина привидений; укр. Долина привидів) је долина која се налази на Криму,[1] састављена од природних облика камена, на јужном делу планине Демерџи, близу града Алушта.[2]
| Долина духова | |
|---|---|
 | |
| Локација | Крим |
| Географија | |
| Координате | 44° 40′ 39″ С; 34° 25′ 04″ И / 44.677605° С; 34.417783° И |
Камене формације у долини подсећају на статуе људи, животиња, створења из бајки, пирамиде и многе друге предмете. Предео карактерише густа магла, која се врло често ствара на овом подручју. Долина духова представља једини природни споменик од националног значаја на Криму.[3]
Историја уреди
Камене формације на стенама, на југозападној падини планине Демерџи се зову долина духова. На овом простору догодила су се два већа одрона камена, у априлу 1894. и у августу 1966. године. У средњем веку планина је носила име Фуна, што означава маглу, која се због климатских услова на овом простору често ствара.[4] Долина духова налази се на падинама Демерџи дворца чији се остаци и данас ту налазе, а постоји и пут који води до дворца, у близини долине.[5] У близини села Фуна налазе се рушевине Демерџи дворца, који је саграђен у 13 или 15. веку, а у његовој непосредној близини се налазила двоспратна црква.[6]
Геолози сматрају да је долина вековима била под утицајем мора, чији се ниво повећавао, а цео Крим је био подељен на мања острва. Процес који је трајао неколико хиљада година обликовао је данашњи изглед долине.[7]
Геологија уреди
Планина Демерџи покрива површину од 13,8 km². Од западне до источне стране 5,5 км, а од севера до југа има површину од 3,5 km. Географи су област поделили на два дела — северни и јужни Демерџи. Северни део планине је површински већи и мало виши. Највиша тачка налази се на 1.359 метара надморске висине, док је највиша тачка јужног дела на 1239 метара.[8] Планина Демерџи развила је конгломерате — мале фрагменте разних стена, од камена, шљунка, песка и глине, а као резултат деловања природних сила појавиле су се камене формације које обликују долину духова. Ови конгломерати формирани су веома дуго, природном путем. Разни облици стена, висине неколико десетина метара се налазе на овом простору, који се често пореди са каменим формацијама на Ускршњем острву. На врху планине присутан је ретки атмосферски феномен назван Брокенски дух.[9]
Клима уреди
Долина духова има континенталну климу, типичну за Крим, са топлим летима и благим зимама. Просечна температура у јануару износи −0.8 °C, док је у најтоплијем месецу јулу просек 20,4 °C. Варијација годишње температуре је око 21,2 °C, а сува клима одржава температуру воде стабилном, која износи од 0 до 8 °C. Октобар је најсушнији месец, са просечним падавинама од 40 мм. Највећи број падавина је у децембру, са просеком од 81 мм.[10]
| Клима Crimea | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Показатељ \ Месец | Јан. | Феб. | Мар. | Апр. | Мај | Јун | Јул | Авг. | Сеп. | Окт. | Нов. | Дец. | Год. |
| Максимум, °C (°F) | 2,6 (36,7) |
3,1 (37,6) |
6,3 (43,3) |
13,3 (55,9) |
18,6 (65,5) |
22,8 (73) |
25,7 (78,3) |
25,2 (77,4) |
20,7 (69,3) |
14,7 (58,5) |
9,3 (48,7) |
5,1 (41,2) |
13,95 (57,12) |
| Просек, °C (°F) | −0,8 (30,6) |
−0,3 (31,5) |
2,4 (36,3) |
8,5 (47,3) |
13,7 (56,7) |
17,7 (63,9) |
20,4 (68,7) |
19,9 (67,8) |
15,6 (60,1) |
10,2 (50,4) |
5,7 (42,3) |
2,0 (35,6) |
9,6 (49,3) |
| Минимум, °C (°F) | −4,1 (24,6) |
−3,7 (25,3) |
−1,4 (29,5) |
3,8 (38,8) |
8,8 (47,8) |
12,7 (54,9) |
15,1 (59,2) |
14,6 (58,3) |
10,5 (50,9) |
5,8 (42,4) |
2,2 (36) |
−1,1 (30) |
5,27 (41,48) |
| Количина падавина, mm (in) | 69 (2,72) |
54 (2,13) |
46 (1,81) |
41 (1,61) |
49 (1,93) |
58 (2,28) |
47 (1,85) |
47 (1,85) |
42 (1,65) |
40 (1,57) |
56 (2,2) |
81 (3,19) |
630 (24,8) |
| Извор: http://en.climate-data.org/location/273874/ | |||||||||||||
Дивљи свет уреди
Флора уреди
У долини се налазе стабла ораха, вишње, природним изворима, потоцима и малим дубоким језерима. Доње делове обухватају ливаде, које се називају Чаири, што је локално име. Постоји 420 биљних врста, укључујући ретке врсте као што су европска тиса, Lyadvenets, Sainfoin yavlinsky, пираканта и многе друге.[11][12]
Фауна уреди
Фауна долине духова обухвата :
- Дивље голубове, који се хране семењем
- Јаребице, које су заштићене законом
- Monticola, врсту птица која настањује и гнезди се у стеновитим пределима
- Обичну белогузу из породице дроздова
- Детлиће[13]
Топоними уреди
Име старог села Фуна (димљено на грчком), које се налази испод планине и близу пута за Алушту, добило је име по ковачници.
Крајем 18. века, село на овом простору је окупирано од стране Татара, који су га назвали Демерџи, што на татарском језику означава ковача.[14] Данас село носи име Лучистое, а према записима из руске историје мештани села су променили своју локацију на основу савета геолога Николаја А. Головкинског, након одрона камена 1894. године.[9] Други извори, односно аутори књиге Алуштон и фауна сматрају да је село пресељено због локалног власника парцела, како би он могао да прошири своје баште на месту старог села.[15]
Туризам уреди
До долине духове се можи доћи преко села Лучистое, преко пута Симферопољ—Алушта—Јалта.[16] Од села Лучистое могуће је стићи 30 минута пешке дуж асфалитираног пута, до долине,[17] док је удаљеност села до града Алушта 4 km.[18]
Филмови уреди
Долина духова била је локација за снимање неколико сцена филма Срце од дрвета рус. Сердца трех, укр. Серця трьох), који је базиран на истоименом роману.[19] На овом подручју снимане су сцене и за совјетски филм Каквкаски заточеник, 2014. године.[20]
Види још уреди
Галерија уреди
_02.jpg)
Референце уреди
- ^ De Sergei R. Grinevetsky, Igor S. Zonn, Sergei S. Zhiltsov, Aleksey N. Kosarev, Andrey G. Kostianoy, The Black Sea Encyclopedia, Springer Publishing. 2014. стр. 206.
- ^ „Stone statues of the Valley of Ghosts in the Crimea”. Ukraine travel blog. Sergei Rzhevsky. Приступљено 6. 10. 2016.
- ^ Головина, Татьяна. „Демерджи”. Путеводитель для друзей. Приступљено 27. 11. 2016.
- ^ „Valley of Ghosts”. Igotoworld.com. Приступљено 11. 10. 2016.
- ^ „The Valley of Ghosts”. To see Crimea. Архивирано из оригинала 21. 10. 2016. г. Приступљено 6. 10. 2016.
- ^ Гончаров, Владлен Петрович (1971). Демерджи. Крым, Симферопль: "Крым". стр. 6—8.
- ^ „Долина привидений — загадочное место неподалеку от Алушты”. Информационный портал про туризм и отдых в Крыму. Архивирано из оригинала 21. 11. 2016. г. Приступљено 27. 11. 2016.
- ^ „Adventure time”. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ а б „Гора Южная Демерджи”. Крым - отдых в Крыму. Приступљено 29. 11. 2016.
- ^ „CLIMATE: LUCHISTOE”. climate-data.org. Приступљено 27. 11. 2016.
- ^ Терехов, В. П. (1978). Там, за Демерджи. Путеводитель. Симферополь: Таврия. стр. 47.
- ^ „Крымские памятники природы”. Путешествие по Крыму. Приступљено 13. 11. 2016.
- ^ Гончаров, Владлен (1971). Демерджи. Симферополь: Крым. стр. 15.
- ^ Головина, Татьяна. „Демерджи”. Путеводитель для друзей. Приступљено 29. 11. 2016.
- ^ „Демерджи”. Приступљено 22. 11. 2016.
- ^ „Крымский троллейбус. Расписание и маршруты”. Туристер. Приступљено 6. 12. 2016.
- ^ „Прогулка в долину Привидений и на гору Демерджи”. tuda-suda.net/ Блог о самостоятельных путешествиях Стаса и Ани © tuda-suda.net. Приступљено 27. 11. 2016.
- ^ „LiteTrip”. Приступљено 25. 11. 2016.
- ^ Фесенко, Денис. „Сердца трех (Hearts of three)”. Кино, снятое в Крыму (The movie, filmed in the Crimea). Архивирано из оригинала 20. 06. 2022. г. Приступљено 13. 11. 2016.
- ^ „"Кавказская пленница или новые приключения Шурика"”. Крымовед. Приступљено 12. 11. 2016.
