Долина цвећа је национални парк у Индији, смештен између високих планина западних Хималаја, у индијској држави Утараканд, који је познат по својој лепоти и ливадама прекривенима ендемским алпским цвећем .[1]

Долина цвећа
नंदा देवी और फूलों की घाटी राष्ट्रीय उद्यान
Светска баштина Унеска
Званично имеНационални паркови Нанда Деви и Долина цвећа
МестоУтараканд, Индија Уреди на Википодацима
Координате30° 43′ 48″ С; 79° 37′ 03″ И / 30.73° С; 79.6175° И / 30.73; 79.6175
Површина71.783 ha (7,7267×109 sq ft)
КритеријумПриродно добро: vii, x
Упис1988. (12. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/335
Поглед на Хималаје из Долине цвећа

Национални парк Долина цвећа, површине 87,50 km², је заједно са суседним националним парком Нанда Деви, уписан 1988. године на УНЕСКОСписак места Светске баштине у Азији и Аустралазији. Оба парка, и Резерват животиња Нанда Деви који заузима долину ледника око врхова између 6.-7,500 м, припадају Резервату биосфере Нанда Деви (223,674 ха). Резерват биосфере Нанда Деви представља прелазно подручје планинаког венца Занскар и Великих Хималаја.

Долина цвећа је предео благих брда, испресецан бистрим потоцима и окружен веома стрмим и углавном непролазним кланцима и стенама планина попут Нанда Деви на истоку. Његову лепоту су ценили хиндуисти много пре модерних планинара и ботаничара. Током цветања цела долина је препуна боја стотина врста цвећа које мењају своје нијансе током времена.[2] Више делове долине прекривају шуме брезе, а на самом врху већином расту орхидеја, макови, невени и главочике, док се од ретког цвећа ту могу пронаћи: Rhododendron arboreum, Lilium oxypetalum, Caltha palustris, Fragaria nubicola, Meconopsis aculeata, Aconitum hookeri, Bistorta affinis, Himalajski plavi mak, Viola biflora, Cotoneaster integrifolius, Saussurea costus i Polygonatum multiflorum, који обично цветају у августу и септембру.

Парк је такође и дом многим врстама животиња као што су: азијски мрки медвед (Ursus thibetanus), тахр (Hemitragus), снежни леопард (Uncia uncia), мошусни јелен (Moschus moschiferus), мајмун лангур (Semnopithecus), барал (Pseudois nayaur), хималајски серај (Capricornis thar), и велики број лептира.

Извори

уреди
  1. ^ H. W. Tilman (1937). The Ascent of Nanda Devi. Cambridge University Press. . Ponovno tiskano u The Seven Mountain-Travel Books, The Mountaineers, Seattle. 2003. ISBN 978-0-89886-960-6.
  2. ^ C.P. Kala, Indigenous uses, population density and conservation of threatened medicinal plants in Protected Areas of the Indian Himalayas, 2005, Conservation Biology 19 (2), pp. 368.-378.

Спољашње везе

уреди