Невен (биљка)

биљка из породице главочика
За друге употребе, погледајте Невен (вишезначна одредница).

Невен (невеново цвеће, жутељ, прстенчац, зимород, огњац, вртелни невен) или лат. Calendula officinalis је биљка из породице главочика (Asteraceae)

невен
2006-10-22Calendula01.jpg
Calendula officinalis
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Племе:
Род:
Врста:
C. officinalis
Биномијално име
Calendula officinalis

Опис биљкеУреди

 
Две варијације у боји цвасти
 
Невен, једна варијација цветне главице
 
Невен, друга варијација цветне главице

Стабло невена је усправно, гранато и избраздано. Висине је до 50 центиметара и покривено је кратким и чврстим длачицама. Облик листова се разликује у зависности од њиховог положаја: горњи су дугуљасти или копљасти, средњи су обрнуто јајасти и обухватају стабло, а доњи су са крилатом дршком. Цветови су сакупљени у главичасте, наранџастожуте, крупне цвасти. Периферију цвасти граде језичасти цветови наслагани у 2-3 реда, а средину цевасти цветови. Омотач цвасти граде узани, зелени, лепљиви и длакама покривени листићи. Цвасти миришу јако и отужно.

Зависно од регије, невен цвета од раног пролећа до касне јесени. У приморским и топлим крајевима може цветати током целе године.

Хемијски саставУреди

Као дрога се користе цветови који садрже етарско уље, танине, шећере, ликопен (који је изузетно добар антиоксиданс и штити од рака грлића материце), протеине, пигменте каротеноиде (дају боју цветовима), календулин, минерале (калијум, сумпор и др), горке супстанце, супстанце киселог карактера (волоксантин, цитроксантин, рубиксантин, флавоксантин), смоле, органске киселине (јабучна, салицилна) и др.

УпотребаУреди

Невен има врло широку примену. Употребљава се у облику чаја, као додатак салатама и другим јелима, а споља у облику уља, масти, облога или чајева за испирање. Такође се користи и као природна боја у индустрији хране и козметици. Листови се могу јести свежи као додатак салатама јер су богати витаминима и минералима и по саставу слични маслачку. Свеже цветне латице исто могу бити додатак салатама, док осушене имају снажнији и концетрисанији укус и могу се користити као зачин у супама и колачима. Латице садрже и значајне количине витамина А и Ц и користе се за добијање јестиве боје која се користи у индустрији хране. Боја се користи и у козметичке сврхе и то за справљање боја за косу. Семе невена садржи до 37% протеина и до 46% масноћа, али нема података да се користи у исхрани.

Употреба у народној медициниУреди

Нeвeн сe вишe користи у народној нeго у саврeмeној мeдицини. Прeпоручујe сe за чишћeњe и испирањe рана, чирeва и опeкотина. Користи сe и за лeчeњe жeлуца[1], проблeма са црeвима и у жучној кeсици. Нeвeнова крeма сe користи за спољашњу употрeбу код рана, чирeва, осипа и отeчeних жлeзда. Нeвeнова маст са козјим путeром по народној мeдицини лeчи злоћуднe чирeвe и отeкла мeста, гнојнe ранe којe тeшко зарастају. Облогe од млаког нeвeновог чаја побољшавају вид. Прeма литeратури рускe народнe мeдицинe[2], чај од цвeта нeвeна[3] користи сe код крварeња из матeрицe и за болeсти јeтрe[1], слeзинe, проблeма у жeлуцу и рахитиса.

Лековито дејствоУреди

Невен делује антисептично и антибактеријски па је врло ефикасан против различитих запаљења, гљивичних инфекција, а најновија истраживања наговештавају да је користан у борби против ХИВ (вирус изазивач СИДА-е). Користан је за уклањање токсина (отрова) који прате различите хроничне инфекције, грозничава стања, кожне болести као што су екцеми и акне[4]. Добар је као средство за умирење грчева, против астме, кашља, лупања срца и несанице. Од давнина се у народној медицини користи за залечење рана, убоја, озеблина, чирева, брадавица, курјих очију и др. Хладан чај од невена се употребљава за испирање очију код конјуктивитиса или десни после вађења зуба. Због благог естрогенског дејства (естроген - женски полни хормон) користи се за успостављање редовног менструалног циклуса и умањења менструалних болова код младих девојака или жена у климаксу.

СликеУреди

ЛитератураУреди

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
  • Грбић, М., Марковић, М. и Ђукић, М. (2017): Цвећарство – сезонско цвеће. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-260-1

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 Невен, биљка за сто болести
  2. ^ A Russian Herbal: Traditional Remedies for Health and Healing, Igor Vilevich Zevin. str.46
  3. ^ Чај од цвета невена
  4. ^ Невен као природни лек за кожу

Спољашње везеУреди