Доџо[а] (јап. 道場 — „место пута”) је место за тренинг за било коју од јапанских до вештина, али обично се сматра формалним местом окупљања ученика борилачких вештина ради тренинга, полагања или других сусрета.

Доџо - име написано на кинеском

Концепт доџоа као тренинг места за борилачке вештине је западњачки концепт; У Јапану се сваки тренинг простор, укључујући професионалне рвачке школе, може назвати доџо у зависности од контекста.

Доџо борилачких вештина

уреди
 
Доџо 2006. год.

Доџо је физичка локација - може бити зграда, сала искључиво за сврху учења борилачких вештина. Данас се користи и за друге активности, односно за своје активности у служби доџоа користе се одговарајући објекти. Правилан доџо јапанских борилачких вештина сматра се специјалним и о њему се корисници веома добро старају. У многим стиловима традиција је да се обави ритуално чишћење доџоа на крају сваког тренинга (соџи). Осим очигледних хигијенских користи редовног чишћења ово служи да истакне чињеницу да о доџоу треба да се брину ученици, а не инструктори. Овај став се изгубио у многим модерним, комерцијалним доџоима које је основала и води мала група људи или инструктора. У ствари, није неуобичајено да се у традиционалним школама (koryu), доџо ретко користи за тренинг, већ је уместо тога више резервисан за симболичке и формалне прилике. А тренинг се изводи обично напољу или у мање формалном простору.

Многи традиционални доџои прате унапред задати шаблон са шоменом и више улаза који се користе у зависности од учениковог или инструкторовог нивоа. Обично, ученици ће ући у доњем левом углу доџоа (у односу на шомен) а инструктори у горњем десном углу. Такође шомен најчешће садржи камидану - место за шинто олтар и друге предмете. Поред овога и други предмети могу бити изложени по читавом доџоу, као нпр. канбан који опуномоћује школу у смислу стила или стратегије, тајко бубњеви, или оклоп (јорој). А није неуобичајено ни да име доџоа као и доџо кун буду истакнути у шомену. Посетиоци такође имају посебно место резервисано за њих, у зависности од њиховог ранга и положаја. Оружје и друга тренинг опрема се углавном налазе на зиду.

Прави пример традиционалног кендо доџоа је Нома доџо у Токију.

Хомбу доџо или хонбу доџо се сматра административним седиштем стила или групе одређене борилачке вештине.

Неки од познатих хомбу доџоа лоцираних у Јапану су:

Доџо у Зен будизму

уреди

Израз доџо се такође користи за салу за медитацију у којој Зен будисти медитирају. Понекад се користи уместо појма зендо који је карактеристичнији и распрострањенији. Европске Сото и Зен групе повезане са Међународном Зен Асоцијацијом радије користе израз доџо него зендо за своје сале за медитацију као што је то чинио и њихов оснивач Тајсен Дешимару.

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ У неким изворима јавља се као неправилно дођо

Спољашње везе

уреди