Драган Викић (Сарајево, 8. октобар 1955) босанскохерцеговачки је каратиста и бивши полицијски службеник. Током рата у Босни и Херцеговини био је на челу специјалног одреда Министарства унутрашњих послова Републике Босне и Херцеговине.

Драган Викић, 2006. године

Биографија уреди

Младост и спортска каријера уреди

Рођен је у мјешовитом браку, од оца Хрвата и мајке Српкиње. Након завршетка средње школе, дипломирао је на Факултету за физичку културу Универзитета у Сарајеву 1980. године.

Као члан карате клуба Босна, био је троструки сенирски првак Југославије у тешкој категорији и као репрезентативац освајао медаље на екипним првенствима Европе од 1977. до 1983. године.

Рат у Босни и Херцеговине уреди

На почетку рата 6. априла 1992, предсједник Предсједништва Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић му је повјерио команду над здруженим снагама Територијалне одбране и полиције. Викић објављује проглас: „браниоци Сарајева неће отварати ватру на припаднике Југословенске народне армије и неће представљати никакву опасност за грађане”.[1] У Скупштини СР Босне и Херцеговине пред телевизијским камерама позвао је грађене Сарајева да бране град од српске војске. На челу специјалне јединице Босне, имао је пресудну улогу у организацији борбе у Сарајеву против Војске Републике Српске.[2][3]

Одред полиције за специјалне намјене Босна био је специјална јединица Министарства унутрашњих послова Републике Босне и Херцеговине. Основана је 5. априла 1992. и имала је више од 1500 припадника.[4]

Од јануара 1994, био је на дужности начелника Сектора за истраживање и примјену метода и средстава за борбу против тероризма Министарства унутрашњих послова Републике Босне и Херцеговине.

Послијератни период уреди

Наставио је спортску каријеру и постао предсједник Карате савеза Босне и Херцеговине.

Хрватско удружење из Босне и Херцеговине Croatia Libertas поднијело је тужбу у марту 2009. против 375 вјерских и војних личности из Босне и Херцеговине због учешћа у покретању концентрационих логора за немуслимане у периоду од 1991. до 1995; име Драгана Викића било је на том списку.[5]

У децембру 2016, Тужилаштво Босне и Херцеговине покренуло је поступак против Викића због сумње да је под његовом командом у априлу 1992. заробљено и убијено 8 припадника ЈНА.[6] У марту 2017. позван је пред Суд Босне и Херцеговине да одговара ради оптужбе за убиство 8 југословенских војника убијених у априлу 1992. код Великог парка у Сарајеву. Порекао је оптужбе изјавом: „моје руке и руке мојих људи којима сам ја командовао су чисте.”[7] У септембру 2019, Бакир Изетбеговић, предсједник Дома народа Босне и Херцеговине, судски поступак је оквалификовао као „судско разапињање”.[8]

Приватни живот уреди

Ожењен је и има једно дијете.

Крајем маја 2012. године, Викић је приступио Савезу за бољу будућност БиХ.[9]

Признања и одликовања уреди

Као командант Специјалне јединице МУП-а Републике Босне и Херцеговине више пута је одликован. Најистакнутија одликовања су Плакета безбједности и Орден рада са сребреним цијенцем.

Са својом јединицом Босна добија највиша почасна одликовања за храброст и заслуге: Златна полицијска значка, Специјална значка и Златни љиљан.

Опјеван је у пјесми Младена Војичића Тифе „Понеси заставу, Драгане Викићу”.

Добитник је Шестоаприлске награде Града Сарајева 2004. године.

Референце уреди

  1. ^ Robertson, William Glenn; Yates, Lawrence A. (2003). Block by Block: The Challenges of Urban Operations (на језику: енглески). U.S. Army Command and General Staff College Press. стр. 256. ISBN 978-1-78039-671-2. Приступљено 1. 1. 2022. 
  2. ^ Deprez, Philippe (6. 4. 2002). „Bosnie-Herzégovine Il y a dix ans, les forces serbes commençaient le siège de la capitale Sarajevo retrouve la force de son pluralisme ethnique Le fil de trois ans et demi passés sous les bombes et les tirs de snipers Un geste d'ouverture en République serbe - Le Soir”. www.lesoir.be (на језику: француски). Архивирано из оригинала 02. 01. 2022. г. Приступљено 1. 1. 2022. 
  3. ^ „ICTY Case Prlic transcription 11/03/2009 p. 37932”. www.icty.org (на језику: енглески). Приступљено 1. 1. 2022. 
  4. ^ „26. GODINA OD FORMIRANJA SPECIJALNE JEDINICE MUP-a RBIH – ODREDA POLICIJE „BOSNA". Federalno ministarstvo boraca i invalida odbrambeno-oslobodilačkog rata (на језику: бошњачки). 5. 4. 2018. Приступљено 1. 1. 2022. 
  5. ^ „Bosnian Croats sue 357 for war crimes”. B92.net (на језику: енглески). 22. 3. 1992. Приступљено 1. 1. 2022. 
  6. ^ „Des policiers de Sarajevo accusés d'avoir exécuté des prisonniers serbes pendant la guerre”. 7sur7.be (на језику: француски). 29. 12. 2016. Приступљено 2. 1. 2022. 
  7. ^ „BiH: Počelo suđenje bivšim policijskim zvaničnicima za ratne zločine”. Balkan Insight (на језику: српски). 21. 3. 2017. Приступљено 2. 1. 2022. 
  8. ^ „56th report of the High Representative for Implementation of the Peace Agreement on Bosnia and Herzegovina”. Office of the High Representative (на језику: енглески). 5. 11. 2019. Приступљено 2. 1. 2022. 
  9. ^ „Dragan Vikić pristupio Savezu za bolju budućnost BiH”. www.klix.ba (на језику: хрватски). 28. 5. 2012. Приступљено 2. 1. 2022.