Драган Цале Марић

Драган Цале Марић (Београд, 29. мај 1966) је универзитетски професор посвећен менаџменту у области педагогије и уметничког стваралаштва деце и за децу. Његова супруга је српски културолог и дипломата др Јасмина Митровић Марић. Отац је двоје деце: Матија, доктор медицине и Андрија (+1997-2013).

Проф. ма

Драган Цале Марић
Датум рођења(1966-05-29)29. мај 1966.(57 год.)
Место рођењаБеоградСФР Југославија
ДржављанствоРепублика Србија
ОбразовањеФакултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду; Филолошки факултет Универзитета у Београду
ЗанимањеФилмски и тв сниматељ; Професор Опште Лингвистике - мастер
ДеловањеДиректор, Дечји културни центар Београд
СупружникЈасмина Митровић Марић
Деца2
НаградеНаграда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић” за 2023. годину

Образовање уреди

Завршио је ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Београду и Средњу електротехничку школу „Раде Кончар“, смер студијски техничар.

Високо образовање

Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду - дипломирани филмски и ТВ сниматељ (1994) Филолошки факултет Универзитета у Београду - мастер студије Општа лингвистика (2010)

Академска звања и радно искуство уреди

од 2014. Дечји културни центар Београд, директор;
од 1997. Академија уметности, прошао сва академска звања од асистента и доцента шефа Катедре редитеља и професора Саве Мрмка, до звања ванредног професора (од 2011.год) на Катедри за филмску и ТВ камеру на предметима: Електронска камера I и Основе снимања филмском и ТВ камером.
од 2006. Академије уметности, члан Савета;
1994-2003. РТВ БК Телеком, директор фотографије, члан креативног тима задужен за поставку визуелног идентитета;
1992-1994. РТВ Политика, руководилац групације -шеф сниматеља и камермана;
1991-1992. Национална ТВ Холандије (Nederlands Publieke Omroepbestel), руководилац креативног тима сектора слике;
1986-1991. РТВ Београд (РТС), ТВ сниматељ документарног, играног, информативног, забавног и спортског програма, као и мултидисциплинарних, директних и одложених преноса;

Филмски и видео рад (избор) уреди

Директор фотографије, сниматељ или камерман у преко 600 телевизијских остварења различитих ТВ жанpова; Снимио преко 150 документарних филмова, као што су: “Девет страна света”, “Панчевачке беле ноћи”, “Поздрав из Београда”, “Срећна Нова”, “Глисандо - Марина Арсенијевић”, “Мала српска читанка” (серијал од преко 80 епизода), “Сава Шумановић”, “Удешавање гласа”, “Бунтовна Кантанга”, “Досије Хаг”, “Васкршње васкрсавање”, “Улица добре воље”, “Аризани”, “Двобој”…

Менаџмент у области педагогије, стваралаштва деце и младих и за децу и младе уреди

Као директор Дечјег културног центра Београд спаја знања, вештине и искуства из области визуелно-уметничких делатности и академског педагошког рада, што је условило подизање програмског и продукцијског стандарда стваралаштва деце и младих и стваралаштва за децу и младе у овој установи. Последично су унапређени програми и продукцијске поставке постали стандарди у читавој Србији, јер проф. Марић део свог рада посвећује едукацији колега који раде са децом и за децу колико у земљи толико и у региону, али и клубовима и допунским школама српског језика у дијаспори. Први пут у историји, нарочите изазове решава током пандемије Корона вируса када као руководилац примењује кризни менаџмент у раду институције коју води.

а) Кризни менаџмент у ДКЦБ

Март 2020. године је почетак готово двогодишњег трајања пандемије Корона вируса за које нико није имао искуства у пракси. Свестан колико институционализован и стручно вођен креативни рад може да превенира тегобе изазване наглим прекидом редовних животних активности код деце и не ретко суочавањем са смрћу у породици, Драган Цале Марић иницира онлај окупљање тима ДКЦБ-а који први у земљи наставља да ради са децом у онлајн формату, анимира најмлађе широм Србије и расејања, осмишљава и прилагођава програме, акције, такмичења, објављује радове деце из различитих области, не прекида креативно-педагошку подршку најмлађима у новонасталој ситуацији, отвара комуникационе канале које креативни тим ДКЦБ-а, чију посебност директор Марић увек и свуда истиче, посвећено остварује. Тако је ДКЦБ био прва институција културе за децу која запараво није била закључана током пандемије, већ се изузетном брзином пребацила на кризни менаџмент и прилагодила садржаје онлајн окупљању, подршци и стварању деце и младих;

б) Међународна сарадња

Драган Цале Марић обнавља „Међународни клуб пријатељства“[1] који окупља страна дипломатско-конзуларна представништва у Београду са циљем да деца дипломата откривају Србију на креативан начин, упознају културу и лепоту одрастања својих другара, а да наша деца открију културу различитих земаља света и детињства својих вршњака у њима. Посебна пажња посвећена је манифестацији „Свесрпски дечји сабор“[2] коју Драган Цале Марић сматра својимн најзначајнијим доприносом. Сабор окупља нашу децу из дијаспоре од којих се већина први пут сусреће и упознаје земљу свог порекла и која гостују у породицама вршњака из београдских основних школа. Нарочита пажња се посвећује билатералној сарадњи, размени и заједничким програмима са сродним интитуцијама у региону од Љубљане, Сплита, Подгорице, Сарајева, Бањалуке, Скопља, до Будимпеште, Беча, Софије... Унапређена је и традиционална, најстарија међународна дечја манифестација старог континента „Радост Европе“ која последњих година надраста и своје име, те нам се у игри и радости придружују и деца из Кине, Аустралије, Намибије...

в) Унапређење програмског садржаја ДКЦБ

2022. Продуцент програма обележавања 70 година од оснивања Дечјег културног центра Београд, аутор уводног текста и уредник издања монографије “Од игре до слободе“[3] поводом јубилеја, за издавача Дечји културни центар Београд;
2021.
  • Иницијатор обнове и продуцент Међународног клуба пријатељства у оквиру којег успоставља сарадњу са дипломатским мисијама, страним културним центрима у Србији и иностранству, институтима за учење страних језика и култура;
  • Суоснивач и копродуцент манифестације „Дан традиције“ у сарадњи са Удружењем кореографа народних игара Србије (УКНИС);
2019. Руководилац партнерске институције европског пројекта „Young Theatre on the move” реализованог у сарадњи са институцијама и организацијама из Француске, Словеније, Румуније, Пољске и Србијe;
2018. Oснивач и идејни творац манифестације „Свесрпски дечји сабор“, фестивала деце и младих из региона и дијаспоре, под покровитељством председника Републике Србије;
2017-2018.
  • Руководилац партнерске институције европског пројекта „Young Theatre”, реализованог у сарадњи са институцијама и организацијама из Словеније, Румуније, Пољске и Србијe;
  • ЕУ сертификат за промоцију европских вредности у култури у оквиру манифестације „Радост Европе“ - ЕФФЕ - Европа за фестивале, фестивали за Европу;
2017.
  • Уводничар и уредник монографије “Деца су украс света“, поводом 65 година од оснивања Дома пионира (ДКЦБ), за издавача Дечји културни центар Београд;
  • Извршни продуцент перформанса “Реке” у Лондону;
  • Иницијатор фестивала и конкурса „Мој љубимац“;
2016.
  • Извршни продуцент манифестације “Дечје београдско пролеће”;
  • Извршни продуцент програма за децу у оквиру “Београдске зиме”;
  • Извршни продуцент прве српске рок опере за децу “Тесла и битка на Магнетном пољу”, ДКЦБ, на репертоару Народног позоришта;
  • Оснивач националног фестивала дечјег видео клипа “КИДИКЕМ“;
  • Копродуцент фестивала дечјих аматерских позоришта “Глумијада“;
2015. Извршни продуцент фестивала “Плесни сусрети“;
Од 2014. Члан Одбора Међународног сусрета деце Европе „Радост Европе“;
2014. Аутор хуманитарне акције “Осликавање керамичких ускршњих јаја” која је постала традиција деце-сликара у радионицама ДКЦБ-а ;

Од 2014. године, под руководством Драгана Цалета Марића, резултат рада ДКЦБ-а препознаје се по вишеструком порасту броја програма за децу – преко 1000 годишње, уз гостовања програма у региону, Европи и свету, као и броја најмлађих Београђана који дневно посећују програме као учесници или публика – близу 200 000 годишње.

г) Литерарно и музичко издаваштво (за издавача ДКЦБ)

Нарочито је унапређена издавачка књижевна и музичка продукција ДКЦБ-а које, за издавача, потписује Драган Цале Марић иницирајући и двојезична (српско-енглеска) издања за децу из дијаспоре која тако лакше уче језик свог порекла.

  • Сунце се пентра изнад Дечјег културног центра – Слободан Станишић;
  • Илустрована биографија Чика Јове Змаја – Јелена Допуђ;
  • Авантуре Марка Краљевића - Слободан Станишић (двојезично издање);
  • Срце лупа преко реда од разреда до разреда – јубиларна 150. књига Слободана Станишића;
  • Роботи путују - Слободан Станишић;
  • Петак огребао колена - Слободан Станишић;
  • Распуштена песмарица – збирка песама ученика основних школа, приређивач Слободан Станишћ
  • Дечје београдско пролеће 2023
  • Бранко Коцкоца и хор ДКЦБ
  • Пеђолино и Хор ДКЦБ
  • Деца композитори – 27. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва
  • Химне - Хор Дечјег културног центра Београд
  • Кад бих – 26. Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва, деца композитори
  • Дечје београдско пролеће 2021 – рођенданско издање
  • Поздрав из Србије, Миња Субота
  • ФЕДЕХО – VIII регионални фестивал хорова деце и младих 2019
  • Дечје београдско пролеће 4
  • Београд је дивна прича – збирка песама о Београду
  • ФЕДЕХО – VII регионални фестивал хорова деце и младих 2018
  • ФЕДЕХО – VI регионални фестивал хорова деце и младих 2016
  • Мјузикли - издање Хора Дечјег културног центра Београд
  • Круна од нота - збирка вокалних композиција са Републичког фестивала дечјег музичког стваралаштва
  • Док небом шетам и Верујем – збирка вокалних композиција са XVIII и XIX Републичког фестивала дечјег музичког стваралаштва

Стручни иступи и ауторски текстови уреди

Драган Цале Марић нарочито инсистира на научно-стручном раду и усавршавању не само запослених, већ свих оних чији је рад посвећен најмлађима. ДКЦБ се међу институцијама сродних делатности у Србији и региону препознаје као незванични научни институт не само по броју запослених доктора и магистара наука, већ пре свега по броју семинара, конгреса, округлих столова, трибина, научних радионица који су посвећени различитим аспектима и изазовима у одрастању деце и младих, посебно оних са посебним потребама. Циљ је да се размене искуства и унапреди рад са налмлађима у целој Србији. Бројни зборници научних радова са ових скупова сведоче о важности сталне научне потпоре у раду са најмлађима. Једена од практичних последица оваквог приступа јесу и отворена врата ДКЦБ-а са психолошким саветовалиштем и педагошко-креативним радионицама за ученике, професооре и родитеље који имају потребу за стручним превазилажењем траума које су последица трагичних страдања вршњака у ОШ“Владислав Рибникар“ маја 2023. године. Део стручних, научних окупљања ДКЦБ остварује са различитим институцијама као што су: Канцеларија заштитника грађана, Институт за ментално здравље, Радна група за подршку менталном здрављу и сигурности младих Владе Републике Србије, Учитељски, Филозовски, Филолошки факултети и институти при Универзитетима у Београду, Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици.

од 2014. Учесник, подносилац сепарата на научним скуповима, радионицама, трибинама, округлим столовима и сл. у организацији ДКЦБ-а
2007. Приредио скрипту Видео принципи, техничко-технолошки сажетак о савременом функционисању ТВ сигнала намењен студентима прве године ФТВ камере;
2004. Визитинг професор на академији ИВАС у Минхену, Катедра за покретну и непокретну слику Николе Радошевића, тема Улога сниматеља у манипулацији ТВ сликом.

Награде и признања ДКЦБ-а у време руковођења Драгана Марића уреди

2018. Вукова награда Културно–просветне заједнице Србије за 2017. годину;
2017.
  • Сретењски орден трећег степена Републике Србије за доприносе у култури;
  • Светосавска награда Министарства просвете Републике Србије

Награде и признања Проф. ма Драгана Марића (избор) уреди

2023. Награда града Београда „Деспот Стефан Лазаревић“[4]
2013. Златна значка Културно-просветне заједнице Србије;
2001. Награда на Међународном фестивалу документарног, краткометражног и анимираног филма „Кугла”, директор фотографије и сниматељ, редитељ Драган Елчић, продукција Академија уметности БК;
1993. Награда на Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма, директор фотографије и сниматељ „Панчевачке беле ноћи“, документарни телевизијски филм, редитељ Ненад Кркелић, продукција ТВ Политика;
1993. Награда на Фестивалу југословенског документарног и краткометражног филма „Kатарза пре и после“, експериментални уметнички филм, директор фотографије и сниматељ, режија Јасмина Митровић, продукција ТВ Политика;
1991. Награда за најбољу емисију у области културе и уметности на последњем Југословенском телевизијском фестивалу у Неуму „Девет страна света“, телевизијски есеј о култури и уметности, директор фотографије и сниматељ, аутор и редитељ Јасмина Митровић, продукција ТВ Политика.

Референце уреди

Спољашње везе уреди