Дечји културни центар Београд

културни центар који се налази у Београду

Дечји културни центар Београд је културна установа са културним, образовним, уметничким и забавним програмом намењеним деци и младима. Обухвата површину од 2200 квадратних метара у наменски изграђеној згради у улици Таковска број 8 у Београду. Добитници су највиших домаћих и међународних награда за свој рад и мисију[1][2].

Дечји културни центар Београд
Дом пионира
СкраћеницаДКЦБ
ОснивачГрад Београд
Датум оснивања1952. године
Наменакултурна
ЛокацијаБеоград
СедиштеТаковска 8, Град Београд
Службени језицисрпски
Директорпроф. мр Драган Марић
Веб-сајтДКЦБ

Оснивање уреди

Градска управа града Београда је основала Дечји културни центар Београд 1952. године као Дом пионира Београда у Кнез Михаиловој улици број 7. Први управник Дома пионира био је Радомир Гајић, познатији као Друг Гаја. У Кнез Михаиловој улици се Дом пионира налазио до 21. априла 1968. године, када је у Таковској улици број 8 изграђена нова наменска зграда, коју је пројектовао архитекта Иван Антић, пројектант Музеја савремене уметности у Београду, Спомен музеј у Шумарицицама, Зграду Телевизије Београд, Мало позориште „Душко Радовић”, Спортски центар „25. мај”, Дом спортова „Пинки” и др.[3].

Манифестације уреди

Сусрети четвртком уреди

Некадашња манифестација „Сусрети четвртком” била је једна од првих великих манифестација које је приређивао Дом пионира уз подршку Градског савеза друштава за бригу и старање о деци Београда, Савета за културу града, Радио Београда и управе Дома синдиката, били су „Сусрети четвртком“[4]. Ова манифестација се састојала од два програма - „шарени”/актуелни и тематски програм. Наредних десет година у раду „Сусрета четвртком” било је ангаживано 900.000 пионира и 1.300 културних радника[5].


Једна од најзначајнијих манифестација одржана је 18. октобра 1969. године, када су на сцени Дома пионира гостовали астронаути Нил Армстронг, Баз Олдрин и Мајкл Колинс, који су посетили Београд након само три месеца историјског слетања првих људи на Месец. Посада мисије Аполо 11 дочекана је песмом Љубивоја Ршумовића „Драги Едвине, Мајкле и Ниле, добро нам дошли, баш сте силе” у извођењу хора Пионира Југославије[6].

Радост Европе уреди

Шездесетих година 20. века у СФРЈ се оснивају велике и светски познате манифестације као што су БИТЕФ, БЕМУС и ФЕСТ. Давне 1969. године, Дечји културни центар Београд (тадашњи Дом пионира) покренуо је иницијативу да се организује сусрет деце Европе, којим ће бити обележен 5. октобар – Међународни дан детета. Настала је по идеји Донке Шпичек, српске и југословенске новинарке, педагога, уреднице културних програма[7]. Од тада, прве недеље октобра, београдска деца основношколског узраста у својим породицама угосте неколико стотина вршњака из целе Европе. Инострани учесници манифестације су деца узраста од 7 до 15 година, која представљају своје отаџбине кроз музику, плес и културу. Манифестација „Радост Европе” одржава се традиционално од 2. до 5. октобра.

Манифестација је подељена у неколико сегмената:

  • Карневал у центру Београда - дефиле костимираних учесника манифестације;
  • музичко-сценски наступи „Сусрети пријатељства”;
  • Међународни ликовни конкурс „Радост Европе”;
  • полудневни програм на Ади Циганлији;
  • свечани концерт и велика заједничка журка[8].

Пратећи програм манифестације чине креативне радионице и приредбе у школама које су домаћини манифестације. У различитим свакодневним програмима дневно учествује око 1500 деце. Велики завршни концерт прати неколико хиљада деце у дворани и више милиона гледалаца у директном телевизијском преносу.[9][10].


На Радости Европе учествују деца из Албаније, Аустрије, Белорусије[11], Босне и Херцеговине, Бугарске, Велике Британије, Грчке, Италије, Јерменије, Кипра, Литваније, Мађарске, Македоније, Норвешке, Пољске, Румуније, Русије, Словачке, Словеније, Турске, Украјине, Француске, Хрватске, Црне Горе, Чешке, Шведске и Србије. Гости манифестације су често и деца са других континената – деца из Кине, Аустралије и Америке. У време трајања ове велике манифестације, Београд постаје дечја престоница Европе из које у свет шаље позитивну слику својој култури, традицији и гостопримству.[12].

Заштитни знак „Радости Европе” је песма „Здравица”[13] Душана Радовића, која се изводи као својеврсна химна манифестације. Музику за Здравицу је компоновао Миодраг Илић Бели[14], а снимио ју је Драган Лаковић[15] са Хором Колибри.

Манифестација „Радост Европе” добила је престижни међународни сертификат за промоцију европских вредности „Фестивал за Европу - Европа за фестивале”[16].

Свесрпски дечји сабор уреди

Свесрпски дечји сабор за децу српског порекла из региона и дијаспоре одржава се од 2018. године, у периоду од 23. до 28. маја, под покровитељством Председника Републике Србије, у организацији Градске управе града Београда, Дечјег културног центра Београд и Министарства спољних послова Републике Србије - Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Манифестација се реализује уз подршку Министарства културе и информисања[17].

Идеја Дечјег културног центра Београд, као извршног продуцента ове манифестације, је да се једном годишње у Београду окупе деца из расејања, која ће кроз културно-уметнички програм, осмишљен од стране Дечјег културног центра Београд, упознати Србију као земљу свог порекла и побудити осећај припадности српском народу. Циљ је да деца из расејања науче и проговоре српски језик и усвоје ћирилично писмо[18].

Поред прилике да учествују у посебно осмишљеним културно-образовним програмима, деца узраста од 10 до 14 година из дијаспоре и расејања остварују јединствена пријатељства са својим вршњацима из Београда, боравећи у породицама ученика београдских основних школа. Свечани концерт одржава се на Дан словенске писмености - Дан Светих Ћирила и Методија, 24. маја, у Дечјем културном центру Београд. Након свечаног концерта деца упознају Београд, учествујући у интерактивном програму „Београд кроз векове” на Калемегдану и обилазећи знаменитости града - Дом Народне скупштине Р. Србије, музеје и значајне културно-образовне институције. Том приликом организује се и излет у Тршић и посета Образовно-културном центру Вук Караџић[19].

Кординатор манифестације је Ивана Табори Обрадовић[17].

ДЕМУС уреди

Дечије музичке свечаности (ДЕМУС) одржавају се сваке године од 1968. године и обухватају такмичења деце – чланова музичких секција основних школа Београда узраста од 7 до 14 година. ДЕМУС се одржава сваке године од марта до маја месеца, а првонаграђени учесници се представљају на ревији победника. Ова велика манифестација обухвата градско такмичење соло певача „Златна сирена”, такмичење малих вокалних састава (дуети, терцети и квартети), малих инструменталних састава, оркестара и хорова. Такмичење обухвата три нивоа - школски, општински и градски и три жанра - дечја соло песма, изворна народна песма и дечја забавна песма.

Дечји културни центар Београд партнерски реализује ДЕМУС са школама, општинском и градском организацијом „Пријатељи деце Београда”. Покровитељ такмичења је Град Београд, Градска управа – Секретаријат за културу.[20].

КИДИКЕМ уреди

Дечји културни центар Београд од 2016. године организује конкурс за Национални фестивал дечјег видео-клипа „КИДИКЕМ”. На конкурсу могу учествовати деца и млади узраста од 9 до 16 година са својим ауторским филмовима кратке форме (видео-клиповима), у трајању од три минута. Сваке године одређује се нова тема фестивала. Уредница манифестације је Марија Милановић Лазаревски[21].

Циљ фестивала је да се код деце кроз уметничку праксу покрене хумана и креативна страна у примени технологије. Стварајући кратке форме видео записа, деци се пружа прилика да изразе своје мишљење на задату тему. Филмове оцењује стручни жири, али у обзир се узима и број прегледа филма на YouTube каналу ДКЦБ. Аутори најбоље пласираних видео-клипова се награђују. Званичне награде, које додељује главни жири фестивала Гран-при фестивала су „Златни кадар” и „Најгледанији видео клип на YouTube каналу ДКЦБ” као и пет Специјалних признања – диплома[22].

ФЕДЕМУС уреди

Републички фестивал дечјег музичког стваралаштва „Деца композитори“ одржава се од 1995. године, у циљу афирмације младих талената и промоције дечјег стваралаштва и креативног рада одраслих са децом. Прописан је наставним планом и програмом у настави музичке културе Министарства просвете и технолошког развоја Републике Србије. Млади композитори – кантаутори и солисти из разних градова Србије, старости 7-15 година на овом такмичењу изводе своје инструменталне и вокалне композиције. То је једини дечји фестивал на којем они учествују као композитори, аутори текстова и извођачи[23]. У почетку, деца су компоновала и на песме дечјих песника: Љубивоја Ршумовића, Владимира Андрића, Добрице Ерића, Јована Јовановића Змаја, Стевана Раичковића, Драгана Радуловића и других, а од 2000. године сами пишу своје текстове. Музички уредник фестивала је Мирјана Миличић Прокић[24]. На такмичењу учествују деца из целе Србије, а искуства су показала да највећи број деце долази из: Панчева, Вршца, Крушевца, Лазаревца, Ваљева, Беочина, Апатина, Крагујевца, Аранђеловца, Сремске Митровице и Београда. ДКЦБ и фестивал „Деца композитори” створили су генерације младих композитора, солиста и кантаутора. До сада су издате три аудио касете и десет аудио ЦД-а у издању ПГП-а, као и четири самостална ЦД издања. Ова издања прате и нотне збирке у којима се налазе око 270 вокалних композиција.

ФЕДЕХО уреди

Фестивал хорова деце и младих (ФЕДЕХО) окупља хорове основних и средњих школа, музичких основних и средњих школа, као и црквене хорове и хорове при државним и приватним институцијама. Прилику да учествују на фестивалу имају сви дечији хорови из Србије и региона. Учесници фестивала презентују свој таленат, музички жанр и пореде музичка достигнућа. Циљ фестивала је афирмисање дечје хорске музике, сценског музичког извођења и популарисање хорске музике као део нашег културног наслеђа. Најбољи хор, по мишљењу стручног жирија, представља Србију на једном од концерата Међународне манифестације деце Европе „Радост Европе[25][26].


Дечје београдско пролеће уреди

Дечји културни центар Београд је оснивач дечјег музичког фестивала „Дечје београдско пролеће”. Због културног значаја који је овај фестивал имао од самог оснивања 1972. године, у циљу развијања културних потреба и вредности код деце и младих, Дечји културни центар Београд обновио је ову манифестацију априла 2016. године[27].

Фестивал песама за децу „Београдско пролеће”, био је први фестивал тог жанра у тадашњој Југославији и иницирао је оснивање фестивала дечијих песама у свим републикама и покрајинама који се и данас одржавају, као што су: „Златно славејче” у Скопљу, „Мали шлагер сезоне” у Сарајеву, „Мајска песма” у Нишу, „Златно звонце” у Новом Саду и многи други[28].

Песме са фестивала су стицале популарност захваљујући телавизијском преносу и сарадњи са Редакцијом програма за децу и младе РТС-а. Прво Београдско пролеће за децу организовала је Редакција „Сусрети четвртком” Дома пионира 1972. године. Након расписаног конкурса за текст и музику, одабране песме певали су одрасли, познати певачи и глумци, а музичке аранжмане су радили еминентни аранжери. Тако је настао богат фонд квалитетних дечијих песама, које су ушле у многе уџбенике и које се певају и данас у предшколским установама и основним школама. Програме је преносила Дечија редакција Телевизије Београд, а продукција грамофонских плоча РТБ издала је музичке албуме 1972, 1973, 1974. и 1976. године. Од 2016. до 2021. године издато је пет аудио ЦД-а[29][30]. Концерте, на којем су наступали познати певачи, емитовале су телевизије РТС, ТВ Б92, Студио Б, ТВ Корени, ТВ Мост, ТВ Белами, РТРС, АТВ, ТВ Прва (Црна Гора).

Плесни сусрети уреди

„Плесни сусрети” оснивани су 2015. године са идејом да се афирмише дечје плесно стваралаштво и подржи рад плесних педагога који се баве децом узраста од 5 до 18 година. Одржавају се два пута годишње у априлу и новембру кроз низ концерата којима су обухваћени различити стилови: балет, џез балет, модеран балет, савремена уметничка игра, хип-хоп, шоу-денс и брејк денс. Уредник програма је Ивана Табори Обрадовић[31].

Педагози и кореографи имају прилику да у професионалним условима представе свој рад, а деца да развијају своје извођачко умеће. „Плесним сусретима” се скреће пажња јавности на значај оваквих активности за детињство и развој личних и креативних потенцијала деце. „Сусрети” су прилика за повезивање и размену искустава, као и за додатно професионално усавршавање када се организују пратеће плесне радионице. Сваки циклус „Плесних сусрета” окупи око 1000 деце[32].

Глумијада уреди

Фестивал „Глумијада” је међународни фестивал ревијалног карактера на коме се представљају школе глуме за децу од 5 до 19 година из Србије и региона. На фестивалу деца могу да учествују у радионицама, које воде домаћи и страни стручњаци из света позоришта, телевизије и филма. Уредница фестивала је Тијана Кесић Стаменковић[33].

Програм фестивала је усмерен на развијање креативног размишљања и вештине комуникације код деце и младих, као и на побуђивање интересовања за позориште и књижевност код свих узраста. Због свега тога, улаз на све представе и радионице током три дана трајања фестивала је бесплатан[34].

Фестић уреди

Позоришни фестивал представа за децу и младе „Фестић” одржава се на Малој и Великој сцени „Донка Шпичек” Дечјег културног центра Београд, уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, а у организацији Друштва за анимацију и развој дечјег драмског стваралаштва, „Digital & entertainment festivals” и Дечјег културног центра Београд. Координатор програма фестивала је Милорад Јовановић[35].


Као један од ретких и најдуговечнијих фестивала овог типа у Србији, „Фестић” се од 1995. године до данас позиционирао као најзначајнији позоришни фестивал за децу, који школује будућу публику великих позоришта. Од свог оснивања до 2012. године позоришни ФЕСТИЋ се одржавао у позориштима „Бошко Буха” и „Душко Радовић”, а од 2017. године наставља са радом у Дечјем културном центру Београд, окупљајући најбоље представе за децу из региона, као и гостујуће представе из Европе, путем сарадње са европским ASSITEJ организацијама[36].


Фестић образује и усмерава најмлађе да од најранијих дана заволе позоришну уметност. Посећујући квалитетне позоришне представе, млада публика има прилику да развија своје културне навике и да у будућности уме да препозна квалитетне културне садржаје[37].

Мој љубимац – Фото и литерарни наградни конкурс уреди

ДКЦБ у сарадњи са ЈКП „Ветерина Београд” и Организацијом за поштовање и бригу о животињама „ОRCА” - Дечјим клубом „ORkiCA”, 2017. године покренуо је Фото и литерарни конкурс за децу и младе под називом „Мој љубимац”. Циљ програма је да се кроз уметничке медије и креативне радионице код деце и младих развија одговорно понашање према кућним љубимцима. Уредница програма је Весна Крњаић Митровић[38].

Деца узраста од 6 до 16 година на конкурс могу послати фотографију кућних љубимаца и/или песму посвећену њима. Најбоље фотографије и песме, по оцени стручног жирија, објављују се на сајту и друштвеним мрежама ДКЦБ. Додела награда и ревија љубимаца одржава се крајем јуна, на платоу испред ДКЦБ, уз музичко-сценски програм и креативне радионице „Одговорно власништво” за децу узраста од 6 до 10 година. Том приликом ЈКП „Ветерина Београд” организује удомљавање напуштених паса из градског азила, а сви учесници и посетиоци имају прилику да добију бесплатне ветеринарске савете[39].

Секције и атељеи уреди

Музички студио уреди

Хор Дома пионира уреди

Хор Дома пионира је имао 60 чланова и основан је 1966. године. Његов оснивач и руководилац од 1968. до 1980. године био је професор музике и музички педагог Младен Нешовић[40]. Осим Хора Дома пионира, Нешовић је оснивач и градског такмичења у соло певању „Златна сирена”. Хор „Дома Пионира” успешно је наступао пуних тридесет година на многобројним националним и интернационалним фестивалима. Изводили су песме југословенских аутора и композитора. Хор је имао велики број наступа и више пута је награђиван. Осим Младена Нешовића, вође Музичког студија касније су били професори музике и музички педагози Љиљана Бабић (1980—1988), Михаило Ђорђевић, Мирјана Миличић Прокић (1988—2016)[41].

Хор ДКЦБ уреди

После вишегодишње паузе у раду овог хора, 2011. године поново је оформљен хор за децу и младе у Дечјем културном центру Београд. Савремени Хор ДКЦБ окупља талентовану децу предшколског и основношколског узраста, која у области певања показују посебну надареност, креативност и љубав према музици. Овај хор одликује добра вокална техника, чиста интонација, уједначена боја и пре свега музикалност младих извођача[42]. Репертоар хора је разноврстан и обухвата разне музичке жанрове - од дечије, филмске, класичне, народне и староградске до духовне музике домаћих и страних аутора[43].


Руководилац Хора ДКЦБ је магистар дириговања Невена Ивановић[44]. Хор је сарађивао и наступао са оркестрима, првенствено са Дечјом филхармонијом, Симфорнијским оркестром Радио телевизије Србија, Оркестром гарде Републике Србије, ревијским оркестром Министарства одбране „Бинички”, као и са хоровима попут „Мали вокалисти” из Лозане, „Чешколипски дечји хор” из Прага, хором „Чаролија” из Београда и хором „Бранко” из Ниша. Хор ДКЦБ наступао је на многим манифестацијама и фестивалима као што су Радост Европе, Калемегдански сутони, Дечји сајам, Улица отвореног срца, Светосавска академија, Франкофонија и многе друге[45].

Године 2013. Хор ДКЦБ је издао свој први аудио ЦД под називом „Песме света”, 2015. други под називом „Како се слуша Мокрањац“ и трећи 2017. под називом „Мјузикли“. Хор је познат по акустичним концертима у познатим дворанама - Коларчева задужбина, Сава центар, Павиљон Цвијета Зузорић, Дечји културни центар Београд, Народно позориште „Сцена Раша Плаовић”. Хор ДКЦБ је награђиван на републичким и међународним хорским фестивалима, као што су: ФЕДЕХО, Хорови међу фрескама, прве награде на Фестивалима „Ћирило и Методије”, „Звучит Москва” и „Александар Невски” у Русији, на Фестивалу младих хорова у Белгији, ГРАН ПРИ на Фестивалу „Распјеване пахуље” у Босни и Херцеговини. Хор је гостовао са концертима у Ваљеву, Горњем Милановцу, Нишу, Обреновцу, Лазаревцу, као и у Француској и Мађарској[46].

Музичка играоница уреди

Музичку играоницу води дипломирани музички педагог проф. Мирјана Миличић Прокић. Намењена је деци узраста од 3 до 7 година. Идеја одржавања Музичке играонице је подстицање деце од најранијег узраста на различите облике музичког изражавања, развијање основних компоненти музикалности, певање песама по слуху, неговање солистичког и групног музицирања и свирање на једноставним орфовим инструментима. У оквиру часова Музичке играонице деца активно уче и основе енглеског језика кроз едукативне игре, сонгове, бројалице и употребу једноставне комуникације на енглеском језику. Наставу енглеског језика држи дипломирани филолог проф. Јелена Радовановић[47].

Школа певања „Нађи своју звезду” уреди

Школа певања дечије и популарне музике „Нађи своју звезду” намењена је деци узраста од 6 до 18 година. Школу води диригент и музички педагог Снежана Деспотовић, која у раду акценат ставља на развијање вокалне технике и оспособљавање за солистичко певање и певање пратећих вокала. Деца и млади имају прилику да науче да певају дечје забавне песме, песме са фестивала „Деца композитори”, као и поп, рок, староградску и популарну музику[48].

Драмски центар уреди

Драмски студио уреди

Од оснивања Дома пионира пажња се посвећује драмском образовању деце - од групе за рад са лутком до јавних часова глуме и позоришних представа. Драмски студио Дома пионира су водили Зора Бокшан Танурџић[49], а потом Владимир Андрић, уредник РТС-а и дугогодишњи сарадник ДКЦБ. Када је Дом пионира преименован у Дечји културни цнетар Београд Драмски студио је водила Снежана Бећаревић Поповић (2002—2009)а потом Студио културе говора и глуме Миња Филиповић, драмска уметница и педагог (2009—2021). Од сезоне 2021/2022. Студио глуме води Тијана Кесић Стаменковић, дипломирана глумица и драмски педагог[50].

На часовима глуме дете открива и упознаје себе и свет око себе. Кроз дикцијске вежбе, игроказе и вежбе концентрације деца стичу самопоуздање, а помоћу импровизација развијају машту и креативност чији је крајњи резултат представа[51].


Позоришна радионица на енглеском језику уреди

Позоришна радионица на енглеском језику енгл. Belgrade English Language Theatre је основана 2006. године за децу узраста од 9 до 15 година. У забавној атмосфери, полазници уче вештине неопходне за стварање позоришне представе и истовремено уче енглески језик кроз неформалан приступ учењу страног језика. Аутор радионице је др Пол Мареј[52], редитељ и глумац.

Центар за покрет и игру уреди

Године 1970. основан је Студио за народну уметност, под руководством педагога Богданке Ђурић. Две године касније, организују се Студио за ритам и покрет и Школа играња чији је руководилац била Јелена Стијеповић Вујошевић, педагог за модерну игру. Педагог је била и Олга Вучковић, балетски педагог, стручни сарадник за модерну игру, уредник сценских програма и један од уредника манифестације „Радост Европе“. Данас у ДКЦБ ради и Студијо за џез и модеран балет који воде Елена Ковачевић и Драгана Станисављевић[53].

Центар за филм уреди

Центар за филм ради од настанка Дома пионира. Клуб је организовао разна предавања, филмске представе и дискусије. Ту су се одржавали сусрети са филмским радницима и учили појмови филмске технике и уметности. На позицији руководилаца фото и филмског клуба налазе се и: Стеван Пуја Шамшаловић, Драгомир Шамшаловић, Зоран Кочишевић, Срђан Карановић, Милан Мицко Јојкић, Драгослав Дадо Лутовац, Милан Поткоњак, Горана Јешић и други. У истом клубу је настао и први филм, „Пажња, снима се“, који су деца-полазници овог клуба, направила самостално[54].

Ликовни атеље уреди

Ликовни атеље Дечјег културног центра Београд основан је 1956. године при тадашњем Дому пионира. Њиме је руководила Иванка Лукић - Шотра, академски сликар. [55] У септембру 1964. године, Атеље се сели у Таковску 8, где се и данас налази.

Рад са децом преузима мр Лепосава - Лела Туфегџић, сликарка и ликовни педагог изузетног сензибилитета, која је покренула многе годишње изложбе чланова атељеа које су привлачиле пажњу како стручне јавности, тако и грађанства: „Боје и покрет“, „Фреска и дете“, „Необични пејзажи“, „Народне рукотворине у очима детета“, „Сунце на длану“. Поред многобројних других награда, Лепосава Туфегџић је за свој педагошки рад добила изузетно признање Града Београда – Доситејеву награду.

Даљи печат Атељеу дају академски сликар Небојша Здравковић, а од 1986. успешну традицију наставља Горан Симић, ликовни педагог. Уредник ликовних програма, Драган Симоновић покреће Међународни ликовни конкурс „Радост Европе“ и прави прву ретроспективну изложбу овог атељеа.

Кроз Ликовни атеље током деценија рада прошли су многи истакнути уметници и личности из јавног и културног живота: Дарија Качић професор ФЛУ[56], Бранислав Михајловић, сликар у Португалу, Душан Врга сликар у Шпанији, Иван Вуковић електроинжењер у САД, Миша Чоловић сликар у Канади, Велибор Рајковић аудиовизуелни преводилац, Владана Крнетић преводилац у Швајцарској, Душан Јовановић сликар у Италији, Беба Окановић Крнетић модна креаторка, Нада Шербан песникиња, Горан Гвардиол сликар, Тања Тршин архитекта, Душан Глушац дизајнер[57], Миленко Јовановић филмски редитељ[58], Емилија Ковачевић костимограф[59]и многи други.


Радионица графике уреди

 
Час у Графичкој радионици

Радионица графике и екс-либриса ДКЦБ почела је са радом током летњег школског распуста 2019. године. До 2022. реализовано је неколико успешних и веома посећених радионица графике током летњег и зимског распуста где су деца имала прилику да упознају технике линореза, суве игле, бакрописа, акватинте и израде свој оригинални рад од скице до графичког отиска. 2022. Радионица графике и екслибриса уврштена је у редовне програме ДКЦБ и реализује се током целе школске године. Деца радом на графици, од скице до графичког отиска развијају своју визуелну културу као и цртачке/графичке вештине. Радионицу воде ликовни педагози са дугогодишњим искуством: Академски сликар Александар Курузовић и Магистар уметности из области графике Мирјана Филиповић Курузовић.[60]

Библиотека ДКЦБ уреди

Библиотека ДКЦБ садржи 28.000 хиљада монографских публикација, 2.000 серијских публикација, и 100 примерака аудио-визуелне грађе. Доминирају публикације за децу и омладину домаћих и страних аутора. Библиотека је подељена у неколико целина: публикације за децу и одрасле, публикације на српском и страним језицима. Око 700 ауторских књига се налази у оквиру легата познатог дечјег песника Слободана Станишића под називом „Слобин кутак”[61]. Посебна целина су романи и енциклопедије издавачке куће „Лагуна”. У оквиру библиотеке налази се и „Руски кутак”[62], настао сарадњом ДКЦБ са Руским домом у Београду, који је претежно састављен од књига на руском језику, преведених књига са руског на српски језик, као и симболично додатих блиских источнословенских књижевности - на украјинском и белоруском језику.


Библиотека ДКЦБ организује и честе књижевне сусрете и дискусије о најновијим књигама домаћих дечјих аутора, чија је водитељка - библиотекарка Јасмина Атанацковић Гајић[63], а организаторка - уредница културно-образовних програма ДКЦБ - педагог Снежана Станковић[64]. Осим неколико десетина сусрета годишње са домаћим ауторима[65], организују и воде сусрете и са страним ауторима[66].

Управници и директори уреди

  • Радомир Гајић (19521968), први управник Дома пионира
  • Драгица Симин (19681980), директор Дома пионира
  • Златица Настић (19801984), директор Дома пионира – Пионирског града
  • Будимир Нешић (1984), в. д. директора Дома пионира – Пионирског града
  • Сретко Новаковић (19841989), директор Дома пионира – Пионирског града
  • Светлана Хусовић (19891994), директор Дома пионира – Пионирског града / Дечјег културно-образовног центра
  • Аница Поповић (19952000), директор Дечјег културно-образовног центра Београд / Дечјег културног центра Београд
  • Лидија Вукићевић (2000), директор Дечјег културног центра Београд
  • Биљана Илић Јовановић (20002002), директор Дечјег културног центра Београд
  • Снежана Анђелковић (20022006), директор Дечјег културног центра Београд
  • Снежана Станковић (20062010), директор Дечјег културног центра Београд
  • Оливера Јежина (20102014), директор Дечјег културног центра Београд
  • проф. мр Драган Марић од 2014, садашњи директор Дечјег културног центра Београд[67]

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ „Дечји културни центар Београд”. Београд. Приступљено 25. 7. 2021. 
  2. ^ „О нама”. ДКЦБ. Приступљено 25. 7. 2021. 
  3. ^ „Ivan Antić – Svevremeni srpski arhitekta”. 011 Инфо. Приступљено 25. 7. 2021. 
  4. ^ „Радост Европе”. Политика. Приступљено 25. 7. 2021. 
  5. ^ Деца су украс света - 65 година стварања деце за децу у Дому пионира - Дечјем културном центру Београд. Београд: ДКЦБ. 2017. стр. 28. 
  6. ^ Радојичић, Иван. „Како су нам Американци донели Месец”. 011 Инфо. Приступљено 7. 8. 2021. 
  7. ^ „Јунаци нашег детињства - Донка Шпичек”. РТС. Приступљено 25. 7. 2021. 
  8. ^ „РЕ Програм”. ДКЦБ. Приступљено 7. 8. 2021. 
  9. ^ „51. Радост Европе - нови снови”. Дани у Београду. Приступљено 25. 7. 2021. 
  10. ^ „50 godina Radosti Evrope”. Seecult. Приступљено 25. 7. 2021. 
  11. ^ Радост Европе” у мало другачијем формату ове године”. Културни кишобран. Архивирано из оригинала 26. 07. 2021. г. Приступљено 26. 7. 2021. 
  12. ^ М., Б. „Пола века Радости Европе”. БалканМагазин. Приступљено 25. 7. 2021. 
  13. ^ „Здравица - Душко Радовић”. суЗа. Приступљено 25. 7. 2021. 
  14. ^ „Миодраг Илић Бели”. Младеновчани. Приступљено 25. 7. 2021. 
  15. ^ „Драган Лаковић - биографија хероја нашег детињства”. Синеманија. Приступљено 25. 7. 2021. 
  16. ^ „22 festivala iz Srbije dobilo etiketu EFFE i postalo deo evropske mreže festivala”. Europa. Приступљено 22. 8. 2021. 
  17. ^ а б „Свесрпски дечји сабор”. ДКЦБ. Приступљено 22. 8. 2021. 
  18. ^ „Свесрпски дечји сабор од 15. до 24. маја”. Дијаспора. Архивирано из оригинала 22. 08. 2021. г. Приступљено 22. 8. 2021. 
  19. ^ „Свесрпски Дечји сабор”. Добре вести. Приступљено 22. 8. 2021. 
  20. ^ „Одржано Општинско такмичења оркестара, малих инструменталних састава и група певача ДЕМУС 2016/17”. Звездара. Приступљено 25. 7. 2021. 
  21. ^ „VI Национални фестивал дечјег видео клипа КИДИКЕМ”. ДКЦБ. Архивирано из оригинала 03. 08. 2021. г. Приступљено 22. 8. 2021. 
  22. ^ „Кидикем 2021”. ШАФ. Приступљено 22. 8. 2021. 
  23. ^ „Федемус”. ДКЦБ. Приступљено 26. 7. 2021. 
  24. ^ Деца су украс света - 65 година стварања деце за децу у Дому пионира - Дечјем културном центру Београд. Београд: ДКЦБ. 2017. стр. 51. 
  25. ^ „ФЕДЕХО 2021”. Дани у Београду. Приступљено 19. 8. 2021. 
  26. ^ „ФЕДЕХО”. ДКЦБ. Приступљено 19. 8. 2021. 
  27. ^ „Дечје београдско пролеће”. ДКЦБ. Архивирано из оригинала 19. 08. 2021. г. Приступљено 19. 8. 2021. 
  28. ^ „Београдско дечје пролеће 2021”. Б92. Приступљено 19. 8. 2021. 
  29. ^ „Рођенданско издање музичког фестивала „Дечје београдско пролеће” од данас је доступно и на новом музичком ЦД-у”. ДКЦБ. Приступљено 19. 8. 2021. 
  30. ^ „Медела Дечје београдско пролеће”. Дисцогс. Приступљено 19. 8. 2021. 
  31. ^ „Плесни сусрети”. ДКЦБ. Приступљено 23. 8. 2021. 
  32. ^ „Плесни сусрети”. Belgrade Beat. Приступљено 23. 8. 2021. 
  33. ^ „О фестивалу”. Глумијада. Приступљено 23. 8. 2021. 
  34. ^ „Глумијада у ДКЦБ”. Академија уметности. Приступљено 23. 8. 2021. 
  35. ^ „Фестић”. Фестић. Приступљено 23. 8. 2021. 
  36. ^ „Почиње 20. Позоришни фестивал за децу и младе”. Новости. Приступљено 23. 8. 2021. 
  37. ^ „Фестић”. ДКЦБ. Приступљено 23. 8. 2021. 
  38. ^ „Пети литерарни и фото конкурс „Мој љубимац. ДКЦБ. Приступљено 22. 8. 2021. 
  39. ^ „Отворен фото и литерарни наградни конкурс „Мој љубимац. Београд. Приступљено 22. 8. 2021. 
  40. ^ „Најбољи и у онлајн издању”. Новости. Приступљено 25. 7. 2021. 
  41. ^ „Beogradski hor "Doma Pionira" za decu i mlade ponovo počinje da radi”. еКапија. Приступљено 24. 8. 2021. 
  42. ^ „Српска музика деци”. Политика. Приступљено 24. 8. 2021. 
  43. ^ „Хор Дечјег културног центра Београд”. ДКЦБ. Приступљено 24. 8. 2021. 
  44. ^ Младеновић, Јована. „Концерт Хора ДКЦБ”. ИнфоКГ. Приступљено 25. 7. 2021. 
  45. ^ „Mузички сусрет Швајцарске и Србије” (PDF). Коларац. Приступљено 24. 8. 2021. 
  46. ^ Деца су украс света - 65 година стварања деце за децу у Дому пионира - Дечјем културном центру Београд. Београд: ДКЦБ. 2017. стр. 48. 
  47. ^ „Музичка радионица”. ДКЦБ. Приступљено 24. 8. 2021. 
  48. ^ „Школа певања дечје и популарне музике “Нађи своју звезду. ДКЦБ. Приступљено 24. 8. 2021. 
  49. ^ Стевановић, Драгољуб. „Децу не треба превише хвалити”. Политика. Приступљено 26. 7. 2021. 
  50. ^ „Студио глуме”. ДКЦБ. Приступљено 24. 8. 2021. 
  51. ^ „Зашто је глума добра за децу”. Лекарт. Приступљено 24. 8. 2021. 
  52. ^ „Radionica / Paul Murray”. g12hub. Архивирано из оригинала 24. 08. 2021. г. Приступљено 24. 8. 2021. 
  53. ^ Деца су украс света - 65 година стварања деце за децу у Дому пионира - Дечјем културном центру Београд. Београд: ДКЦБ. 2017. стр. 61. 
  54. ^ Деца су украс света - 65 година стварања деце за децу у Дому пионира - Дечјем културном центру Београд. Београд: ДКЦБ. 2017. стр. 71. 
  55. ^ https://www.dkcb.rs/50-godina-likovnog-ateljea-dkc-beograd/
  56. ^ http://www.seecult.org/vest/preminula-darija-kacic
  57. ^ https://www.ulupuds.org.rs/Umetnici/Dizajn/DusanGlusac.htm
  58. ^ https://www.fcs.rs/osoblje/milenko-jovanovic/
  59. ^ https://www.rts.rs/vesti/drustvo/2618298/preminula-kostimografkinja-emilija-kovacevic.html
  60. ^ „Радионица графике”. Дечји културни центар Београд (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-08. 
  61. ^ Слободан кутак“, представљање свеукупног стваралаштва Слободана Станишића поводом поклањања петсто књига Библиотеци ДКЦБ”. ДКЦБ. Приступљено 26. 7. 2021. 
  62. ^ Лазаревић, Дајана. „Руски кутак – радионица руске културе, историје и језика”. ДКЦБ. Приступљено 26. 7. 2021. 
  63. ^ „"Хумор у делима Бранка Ћопића". Блиц. Приступљено 26. 7. 2021. 
  64. ^ „Стрипославија сусрети”. УСУС. Приступљено 26. 7. 2021. 
  65. ^ „"Катарке Београда". Лагуна. Приступљено 26. 7. 2021. 
  66. ^ „Виктор Кажуро”. ОШ "Дринка Павловић". Архивирано из оригинала 26. 07. 2021. г. Приступљено 26. 7. 2021. 
  67. ^ Деца су украс света - 65 година стварања деце за децу у Дому пионира - Дечјем културном центру Београд. Београд: ДКЦБ. 2017. стр. 21. 

Литература уреди

  • Деца су украс света - 65 година стварања деце за децу у Дому пионира - Дечјем културном центру Београд / група аутора. - Београд : ДКЦБ, 2017.

Види још уреди


Спољашње везе уреди