Mladost je razdoblje života između detinjstva i odraslosti, a pojam omladina označava osobe koje se nalaze u tom razdoblju.[1][2] Mladost se takođe definiše kao „izgled, svežina, snaga, duh i sl, svojstveni mladima“.[3] Njene definicije specifičnog starosnog raspona variraju, pošto mladost nije definisana hronološki kao faza koja se može vezati za određene starosne grupe; niti se njena krajnja tačka može povezati sa određenim aktivnostima, kao što je uzimanje neplaćenog posla ili seksualni odnosi.[4][5]

Grupa studentkinja u Sjedinjenim Državama, 1973.
Mladi ljudi obučeni u ležernu odeću prisustvuju Vudstok festivalu rok muzike, Poljska, 2011.

Omladina je kako biološka, tako i društvena kategorija. U tradicionalnom društvu omladina kao posebna društvena grupa nije postojala jer je uključivanje u sferu rada započinjalo već u ranom detinjstvu, a deca su automatski postajala odrasli čim su počela privređivati za život. Razvojem tehonolškog društva javlja se potreba za sve kvalifikovanijom radnom snagom, što dovodi do masovnog školovanja, tj. odgađanja ulaska mladih u svet rada.

Omladina postaje predmet proučavanja sociologije nakon uviđanja da je biološka činjenica, poput starosnog doba, poprimila društvene konotacije i postala načelo društvene diferencijacije. Sociolozi omladine nisu saglasni u definisanju termina omladina, kao ni oko godina koje termin obuhvata. Neki kao omladinsko navode razdoblje od 15. do 25. neki do 30, a neki čak do 35. godine, u skladu sa tendencijama produženja mladosti u savremenom društvu.

Najvažnija obeležja omladine su: životno doba, razne socijalne konotacije koje društvo pridaje mladima, raskorak između psihofizičke i društvene zrelosti koji ima za posledicu neravnopravan društveni položaj mladih u odnosu na referentne grupe odraslih i izgrađivanje specifične omladinske svesti koja mlade razlikuje od sveta odraslih.

„Bejbi bum” u SAD posle Drugog svetskog rata je doveo do jačanja omladine kao društvene kategorije i do rađanja niza omladinskih pokreta i potkultura.

Terminologija i definicije уреди

 
Grupa omladine u Švedskoj 2019
 
Studenti američkog univerziteta drže čas na otvorenom, gde razgovaraju o raznim temama dok hodaju.
 
Omladina u Avganistanu

Opšta gledišta уреди

Širom sveta, termini - omladina, adolescent, tinejdžer, dete, mladić i mlada osoba, uglavnom su sinonimni, i često znače istu stvar,[6] ali se povremeno razlikuju. Mladost se može nazvati vremenom života, kada je neko mlad. Ovo uključuje detinjstvo, i vreme života, koje nije ni detinjstvo ni odraslo doba, već negde između.[7][8] Mladost takođe identifikuje poseban način razmišljanja, kao u „On je veoma mlađašan“. Za određene upotrebe, kao što je statistika zapošljavanja, termin se ponekad odnosi i na pojedince od 14 do 21 godine.[9] Međutim, termin adolescencija se odnosi na određeni starosni raspon tokom određenog razvojnog perioda u životu osobe, za razliku od mladosti, koja je društveno konstruisana kategorija.[4]

Ujedinjene nacije definišu mlade kao osobe starosti između 15 i 24 godine, pri čemu su sve statistike UN zasnovane na ovom rasponu, UN navode obrazovanje kao izvor za ove statistike. UN takođe priznaju da ovo varira bez predrasuda u odnosu na druge starosne grupe koje navode zemlje članice, kao što su 18-30 godina. Korisna razlika unutar samih UN može se napraviti između tinejdžera (tj. onih između 13 i 19 godina) i mladih odraslih (onih između 20 i 29 godina). Dok nastoje da nametnu određenu uniformnost statističkim pristupima, UN su svesne kontradiktornosti između pristupa u sopstvenim statutima. Dakle, prema definiciji od 15 do 24 godine (uvedenoj 1981.) deca se definišu kao deca mlađa od 14 godina (neko od 13 godina i mlađi), dok se prema Konvenciji o pravima deteta iz 1979. deca mlađa od 18 godina smatraju deca.[10] UN takođe navode da su svesni da postoji nekoliko definicija za mlade[11] unutar tela UN-a kao što su Omladinski habitat 15–32,[12] NCSL 12-24[13] i Afrička povelja mladih 15–35.

Državna duma Ruske Federacije je 11. novembra 2020. odobrila projekat podizanja granice starosti mladih sa 30 na 35 godina (raspon se sada proteže sa 14 na 35 godina).[14]

Iako je povezana sa biološkim procesima razvoja i starenja, mladost se takođe definiše kao društveni položaj koji odražava značenja koja različite kulture i društva daju pojedincima između detinjstva i odraslog doba. Termin sam po sebi kada se govori o društvenom položaju može biti dvosmislen kada se primeni na nekoga starijeg uzrasta sa veoma niskim društvenim položajem; potencijalno kada još uvek zavise od svojih staratelja.[15] Naučnici tvrde da definicije zasnovane na uzrastu nisu konzistentne u različitim kulturama ili vremenima i da je stoga tačnije fokusirati se na društvene procese u tranziciji ka nezavisnosti odraslih za definisanje mladih.[16]

„Ovaj svet zahteva kvalitete mladosti: ne vreme života, već stanje duha, temperament volje, kvalitet mašte, prevlast hrabrosti nad plahovitošću, apetita za avanturom nad životom koji je lagodan.” – Robert Kenedi[17]

Mladost je faza konstruisanja samopoimanja. Na samopoimanje mladih utiču varijable kao što su vršnjaci, način života, pol i kultura.[18] To je period u životu osobe kada će njeni izbori najverovatnije uticati na njihovu budućnost.[19][20]

Druge definicije уреди

 
Omladinski skejtbord u Meksiku
 
Studenti Perua raspravljaju o poljoprivrednim pitanjima.

U većem delu podsaharske Afrike, izraz „mladi“ se povezuje sa mladićima od 12 do 30 ili 35 godina. Mladi u Nigeriji obuhvataju sve pripadnike Savezne Republike Nigerije u uzrastu od 18 do 35 godina.[21] Mnoge afričke devojke doživljavaju mladost kao kratak prekid između početka puberteta, braka i majčinstva. Ali u urbanim sredinama, siromašne žene se često mnogo duže smatraju mladima, čak i ako rađaju decu van braka. Varijabilno po kulturi, rodne konstrukcije mladih u Latinskoj Americi i jugoistočnoj Aziji razlikuju se od onih u podsaharskoj Africi. U Vijetnamu su široko rasprostranjene predstave o mladima su sociopolitičke konstrukcije za oba pola između 15 i 35 godina.[22]

U Brazilu se izraz omladina odnosi na osobe oba pola od 15 do 29 godina. Ova starosna grupa odražava uticaj međunarodnih organizacija kao što je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) na brazilsko pravo. Takođe je uticajan i pojam adolescencije koji je ušao u svakodnevni život Brazila kroz diskurs o pravima deteta.[22]

OECD definiše mladi kao „osobe između 15 i 29 godina“.[23][24]

Reference уреди

  1. ^ "Youth". Macmillan Dictionary. Macmillan Publishers Limited. Retrieved 2013-8-15.
  2. ^ „Youth”. Merriam-Webster. Приступљено 6. 11. 2012. 
  3. ^ „Youth”. Dictionary.com. Приступљено 6. 11. 2012. 
  4. ^ а б Furlong, Andy (2013). Youth Studies: An Introduction. USA: Routledge. стр. 2—3. ISBN 978-0-415-56476-2. 
  5. ^ Youth participation in political activities: The art of participation in Bhakkar, Punjab Pakistan, Journal of Human Behavior in the Social Environment, 30:6, 760-777, https://doi.org/10.1080/10911359.2020.1745112
  6. ^ Konopka, Gisela. (1973) "Requirements for Healthy Development of Adolescent Youth", Adolescence. 8 (31), p. 24.
  7. ^ „Youth dictionary definition – youth defined”. 
  8. ^ Webster's New World Dictionary.
  9. ^ Altschuler, D.; Strangler, G.; Berkley, K.; Burton, L. (2009); "Supporting Youth in Transition to Adulthood: Lessons Learned from Child Welfare and Juvenile Justice" Архивирано септембар 16, 2012 на сајту Wayback Machine. Center for Juvenile Justice Reform.
  10. ^ Furlong, Andy (2013). Youth Studies: An Introduction. USA: Routledge. стр. 3—4. ISBN 978-0-415-56476-2. 
  11. ^ Youth within UN entities
  12. ^ Youth Habitat 15–32
  13. ^ NCSL 12-24
  14. ^ Youth in Russia, accessed 12 June 2021
  15. ^ Furlong, Andy (2011). Youth Studies: An Introduction. New York: Routledge. ISBN 978-0415564793. 
  16. ^ Tyyskä, Vappu (2005). „Conceptualizing and Theorizing Youth: Global Perspectives”. Contemporary Youth Research: Local Expressions and Global Connections. London: Ashgate Books. стр. 3. ISBN 0-7546-4161-9. 
  17. ^ "Day of Affirmation, University of Cape Town, South Africa. June 6, 1966" Архивирано фебруар 27, 2011 на сајту Wayback Machine, Robert F. Kennedy Memorial. Retrieved 11/9/07.
  18. ^ Thomas, A. (2003) "Psychology of Adolescents", Self-Concept, Weight Issues and Body Image in Children and Adolescents, p. 88.
  19. ^ Wing, John, Jr. "Youth." Windsor Review: A Journal of the Arts 45.1 (2012): 9+. Academic OneFile. Web. 24 Oct. 2012.
  20. ^ Saud, Muhammad; Ida, Rachmah; Mashud, Musta’in (2020). „Democratic practices and youth in political participation: a doctoral study”. International Journal of Adolescence and Youth. 25 (1): 800—808. doi:10.1080/02673843.2020.1746676 . 
  21. ^ „Nigeria 2009 National Youth Policy” (PDF). 
  22. ^ а б Dalsgaard, Anne Line Hansen, Karen Tranberg. "Youth and the City in the Global South" In Tracking Globalization. Bloomington: Indiana University Press. 2008: 9
  23. ^ OECD.org.OECD work on Youth.
  24. ^ „Young people not in education or employment” (PDF). OECD Family Database. 2018. 

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди

  Mediji vezani za članak Omladina na Vikimedijinoj ostavi