Младост је раздобље живота између детињства и одраслости, а појам омладина означава особе које се налазе у том раздобљу.[1][2] Младост се такође дефинише као „изглед, свежина, снага, дух и сл, својствени младима“.[3] Њене дефиниције специфичног старосног распона варирају, пошто младост није дефинисана хронолошки као фаза која се може везати за одређене старосне групе; нити се њена крајња тачка може повезати са одређеним активностима, као што је узимање неплаћеног посла или сексуални односи.[4][5]

Група студенткиња у Сједињеним Државама, 1973.
Млади људи обучени у лежерну одећу присуствују Вудсток фестивалу рок музике, Пољска, 2011.

Омладина је како биолошка, тако и друштвена категорија. У традиционалном друштву омладина као посебна друштвена група није постојала јер је укључивање у сферу рада започињало већ у раном детињству, а деца су аутоматски постајала одрасли чим су почела привређивати за живот. Развојем техонолшког друштва јавља се потреба за све квалификованијом радном снагом, што доводи до масовног школовања, тј. одгађања уласка младих у свет рада.

Омладина постаје предмет проучавања социологије након увиђања да је биолошка чињеница, попут старосног доба, попримила друштвене конотације и постала начело друштвене диференцијације. Социолози омладине нису сагласни у дефинисању термина омладина, као ни око година које термин обухвата. Неки као омладинско наводе раздобље од 15. до 25. неки до 30, а неки чак до 35. године, у складу са тенденцијама продужења младости у савременом друштву.

Најважнија обележја омладине су: животно доба, разне социјалне конотације које друштво придаје младима, раскорак између психофизичке и друштвене зрелости који има за последицу неравноправан друштвени положај младих у односу на референтне групе одраслих и изграђивање специфичне омладинске свести која младе разликује од света одраслих.

„Бејби бум” у САД после Другог светског рата је довео до јачања омладине као друштвене категорије и до рађања низа омладинских покрета и поткултура.

Терминологија и дефиниције уреди

 
Група омладине у Шведској 2019
 
Студенти америчког универзитета држе час на отвореном, где разговарају о разним темама док ходају.
 
Омладина у Авганистану

Општа гледишта уреди

Широм света, термини - омладина, адолесцент, тинејџер, дете, младић и млада особа, углавном су синонимни, и често значе исту ствар,[6] али се повремено разликују. Младост се може назвати временом живота, када је неко млад. Ово укључује детињство, и време живота, које није ни детињство ни одрасло доба, већ негде између.[7][8] Младост такође идентификује посебан начин размишљања, као у „Он је веома млађашан“. За одређене употребе, као што је статистика запошљавања, термин се понекад односи и на појединце од 14 до 21 године.[9] Међутим, термин адолесценција се односи на одређени старосни распон током одређеног развојног периода у животу особе, за разлику од младости, која је друштвено конструисана категорија.[4]

Уједињене нације дефинишу младе као особе старости између 15 и 24 године, при чему су све статистике УН засноване на овом распону, УН наводе образовање као извор за ове статистике. УН такође признају да ово варира без предрасуда у односу на друге старосне групе које наводе земље чланице, као што су 18-30 година. Корисна разлика унутар самих УН може се направити између тинејџера (тј. оних између 13 и 19 година) и младих одраслих (оних између 20 и 29 година). Док настоје да наметну одређену униформност статистичким приступима, УН су свесне контрадикторности између приступа у сопственим статутима. Дакле, према дефиницији од 15 до 24 године (уведеној 1981.) деца се дефинишу као деца млађа од 14 година (неко од 13 година и млађи), док се према Конвенцији о правима детета из 1979. деца млађа од 18 година сматрају деца.[10] УН такође наводе да су свесни да постоји неколико дефиниција за младе[11] унутар тела УН-а као што су Омладински хабитат 15–32,[12] НЦСЛ 12-24[13] и Афричка повеља младих 15–35.

Државна дума Руске Федерације је 11. новембра 2020. одобрила пројекат подизања границе старости младих са 30 на 35 година (распон се сада протеже са 14 на 35 година).[14]

Иако је повезана са биолошким процесима развоја и старења, младост се такође дефинише као друштвени положај који одражава значења која различите културе и друштва дају појединцима између детињства и одраслог доба. Термин сам по себи када се говори о друштвеном положају може бити двосмислен када се примени на некога старијег узраста са веома ниским друштвеним положајем; потенцијално када још увек зависе од својих старатеља.[15] Научници тврде да дефиниције засноване на узрасту нису конзистентне у различитим културама или временима и да је стога тачније фокусирати се на друштвене процесе у транзицији ка независности одраслих за дефинисање младих.[16]

„Овај свет захтева квалитете младости: не време живота, већ стање духа, темперамент воље, квалитет маште, превласт храбрости над плаховитошћу, апетита за авантуром над животом који је лагодан.” – Роберт Кенеди[17]

Младост је фаза конструисања самопоимања. На самопоимање младих утичу варијабле као што су вршњаци, начин живота, пол и култура.[18] То је период у животу особе када ће њени избори највероватније утицати на њихову будућност.[19][20]

Друге дефиниције уреди

 
Омладински скејтборд у Мексику
 
Студенти Перуа расправљају о пољопривредним питањима.

У већем делу подсахарске Африке, израз „млади“ се повезује са младићима од 12 до 30 или 35 година. Млади у Нигерији обухватају све припаднике Савезне Републике Нигерије у узрасту од 18 до 35 година.[21] Многе афричке девојке доживљавају младост као кратак прекид између почетка пубертета, брака и мајчинства. Али у урбаним срединама, сиромашне жене се често много дуже сматрају младима, чак и ако рађају децу ван брака. Варијабилно по култури, родне конструкције младих у Латинској Америци и југоисточној Азији разликују се од оних у подсахарској Африци. У Вијетнаму су широко распрострањене представе о младима су социополитичке конструкције за оба пола између 15 и 35 година.[22]

У Бразилу се израз омладина односи на особе оба пола од 15 до 29 година. Ова старосна група одражава утицај међународних организација као што је Светска здравствена организација (СЗО) на бразилско право. Такође је утицајан и појам адолесценције који је ушао у свакодневни живот Бразила кроз дискурс о правима детета.[22]

ОЕЦД дефинише млади као „особе између 15 и 29 година“.[23][24]

Референце уреди

  1. ^ "Yоутх". Мацмиллан Дицтионарy. Мацмиллан Публисхерс Лимитед. Ретриевед 2013-8-15.
  2. ^ „Yоутх”. Мерриам-Wебстер. Приступљено 6. 11. 2012. 
  3. ^ „Yоутх”. Дицтионарy.цом. Приступљено 6. 11. 2012. 
  4. ^ а б Фурлонг, Андy (2013). Yоутх Студиес: Ан Интродуцтион. УСА: Роутледге. стр. 2—3. ИСБН 978-0-415-56476-2. 
  5. ^ Yоутх партиципатион ин политицал ацтивитиес: Тхе арт оф партиципатион ин Бхаккар, Пуњаб Пакистан, Јоурнал оф Хуман Бехавиор ин тхе Социал Енвиронмент, 30:6, 760-777, https://doi.org/10.1080/10911359.2020.1745112
  6. ^ Конопка, Гисела. (1973) "Реqуирементс фор Хеалтхy Девелопмент оф Адолесцент Yоутх", Адолесценце. 8 (31), п. 24.
  7. ^ „Yоутх дицтионарy дефинитион – yоутх дефинед”. 
  8. ^ Wебстер'с Неw Wорлд Дицтионарy.
  9. ^ Алтсцхулер, D.; Странглер, Г.; Берклеy, К.; Буртон, L. (2009); "Суппортинг Yоутх ин Транситион то Адултхоод: Лессонс Леарнед фром Цхилд Wелфаре анд Јувениле Јустице" Архивирано септембар 16, 2012 на сајту Wayback Machine. Центер фор Јувениле Јустице Реформ.
  10. ^ Фурлонг, Андy (2013). Yоутх Студиес: Ан Интродуцтион. УСА: Роутледге. стр. 3—4. ИСБН 978-0-415-56476-2. 
  11. ^ Yоутх wитхин УН ентитиес
  12. ^ Yоутх Хабитат 15–32
  13. ^ НЦСЛ 12-24
  14. ^ Yоутх ин Руссиа, аццессед 12 Јуне 2021
  15. ^ Фурлонг, Андy (2011). Yоутх Студиес: Ан Интродуцтион. Неw Yорк: Роутледге. ИСБН 978-0415564793. 
  16. ^ Тyyскä, Ваппу (2005). „Цонцептуализинг анд Тхеоризинг Yоутх: Глобал Перспецтивес”. Цонтемпорарy Yоутх Ресеарцх: Лоцал Еxпрессионс анд Глобал Цоннецтионс. Лондон: Асхгате Боокс. стр. 3. ИСБН 0-7546-4161-9. 
  17. ^ "Даy оф Аффирматион, Университy оф Цапе Тоwн, Соутх Африца. Јуне 6, 1966" Архивирано фебруар 27, 2011 на сајту Wayback Machine, Robert F. Kennedy Memorial. Retrieved 11/9/07.
  18. ^ Thomas, A. (2003) "Psychology of Adolescents", Self-Concept, Weight Issues and Body Image in Children and Adolescents, p. 88.
  19. ^ Wing, John, Jr. "Youth." Windsor Review: A Journal of the Arts 45.1 (2012): 9+. Academic OneFile. Web. 24 Oct. 2012.
  20. ^ Saud, Muhammad; Ida, Rachmah; Mashud, Musta’in (2020). „Democratic practices and youth in political participation: a doctoral study”. International Journal of Adolescence and Youth. 25 (1): 800—808. doi:10.1080/02673843.2020.1746676 . 
  21. ^ „Nigeria 2009 National Youth Policy” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 29. 04. 2023. г. Приступљено 28. 04. 2023. 
  22. ^ а б Dalsgaard, Anne Line Hansen, Karen Tranberg. "Youth and the City in the Global South" In Tracking Globalization. Bloomington: Indiana University Press. 2008: 9
  23. ^ OECD.org.OECD work on Youth.
  24. ^ „Young people not in education or employment” (PDF). OECD Family Database. 2018. 

Literatura уреди

Спољашње везе уреди

  Медији везани за чланак Омладина на Викимедијиној остави