Духовна музика

Духовна музика се изводи и компонује у религијске сврхе.^[1] Ритуална музика, духовна или не, се изводи и компонује за ритуале. Религиозне песме су описане као извор снаге, као и средство за ублажавање бола, побољшање расположења и помоћ у откривању смисла нечије патње. Док се стил и жанр увелико разликују у различитим традицијама, верске групе и даље деле различите музичке праксе и технике.

Религијска музика поприма многе облике и варира у различитим културама. Религије као што су ислам, јудаизам и синизам то показују, раздвајајући је на различите облике и стилове музике који зависе од различитих верских пракси.^[2]^[3]^[4] Религијска музика у различитим културама описује њену употребу сличних инструмената, који се користе у складу са стварањем ових мелодија. бубњеви (и бубњање), на пример, се често виђају у бројним религијама као што су растафари и синизам, док се дувачки инструменти (рог, саксофон, труба и варијације таквих) могу наћи у исламу и јудаизму.^[5]^[6]

У свакој религији, сваки облик религиозне музике, унутар одређене религије, разликује се за различите сврхе. На пример, у исламској музици, неке врсте музике се користе за молитву, док се друге користе за прославе.^[7] Слично, оваква варијација је присутна међу многим другим религијама.

Хришћанска музика

Према неким научницима, најранија музика хришћанства била је музика јеврејског богослужења, са примесама сиријског утицаја.^[8] Сматра се да је ова музика била између певања и говорења, или говорења са неком ритуалном каденцом^[9]. Ипак, постоји још једно мишљење које сматра да је хришћанска црквена музика настала из аскетских монашких редова.^[10]

Хришћанска музика је музика која је писана како би исказала персоналну или заједничку веру у хришћанство. Неке од честих тема хришћанске музике су похвале, богослужења, покајање и ламенти; и њене форме варирају у различитим деловима света.

Као и све остале музичке форме, стварање, извођење, важност, па чак и дефиниција хришћанске музике варира у зависности од културе и друштвеног контекста. Хришћанска музика се изводи и компонује за разне сврхе, од естетског задовољства до религијског или церемонијалног окупљања.

Исламска музика

Исламске "песме" потичу од молитва. Молитве се изводе кроз окретање ка Меки и са коленима на поду у поклонима и рецитовању Светих речи из Курана.^[11] Ове молитве дешавају се дневно (пет пута на дан) и окупљају вернике кроз мелодичне молитве које је често обухвате својом јачином и читав град. У исламу импликација коју носи молитва лежи у томе да је она ритуална, јер директно носи Божију реч која се треба изводити како колективно, тако и индивидуално.^[11]

Историја исламске молитве

"Шта могу рећи о њиховој молитви? Они се моле са таквом фокусираношћу и посвећеношћу да док сам их посматрао остао без даха.", рекао је Риколд де Монте 1228. године.^[11] Уметност исламске молитве лежи у слављењу Бога. Al Salat је најчешће коришћена реч која се односи на институционализовану молитву и једна је од најстаријих молитва у исламском свету^[12]. На исламске молитве, традиције, обичаје и идеје утицале су абрахамске религије^[13]. Исламска молитва настала је када је пророк Мухамед (Божији гласник), по предању, у пећини богослужио Алаху. Верује се да је кроз овај чин богослужења Мухамед комуницирао са абрахамским пророком Мојсијем.^[11] Данас ове молитве изводе се у рецитовању Курана и песама написаним од пророка.

Ширење исламске молитве

Ислам се ширио кроз Арабију уз помоћ пророка, кроз трговинске путеве попут Пута свиле и кроз конфликте и рат. Кроз Пут свиле трговци и чланови ране муслиманске вере стигли су до Кине и подигли џамије око 627. године нове ере.^[14] Како су са Блиског истока мушкарци долазили у Кину, женили су се Азијанткама, што је довело до ширења вере и исламске традиције.

Сик музика

Сик музика је киртанска варијанта певања химни из централног текста сикизма Гуру Грант Сахиба.

Са стварањем и извођењем почела је у касном 16. веку кроз музичке експресије мистичне поезије, уз музички инструмент рабаб. Изводио ју је Баи Мардана, пратилац Гуруа Нанака - оснивача сикизма.^[15] Пратећи Нанака, сви сикистички гуруи певали су у класичном и фолклорном стилу, у пратњи перкусија или жичаних инструмената. Текст је био главна фигура и он је био најбитнији, док је музика имала споредну улогу.

Јеврејска музика

Најранија музика у синагоги била је заснована на истом систему као она која је извођена у Храму у Јерусалему. Традиционално постоји музика која се изводи у синагогама и она која се изводи кроз молитве, а постоји и посебан жанр музике - клезмер. Иако неки елементи јеврејске музике датирају из библијских времена, диференцијације у ритму и звуку могу бити узроковане и самом локацијом јеврејске заједнице. У 19. веку религијска реформа увела је црквену музику у стилу класичне музике. У отприлике то време, академици су почели да се баве и тим питањем у оквиру етномузикологије. Јеврејска музика диференцира кроз јеврејске заједнице и данашњи извођачи ове музике свесни су ових различитих утицаја.

Шинто музика

Шинто музика је церемонијална музика шинтоизма (шинто(神道)). Шинтоизам је нативна религија Јапана.

Кагура или "забава за богове" укључује музику, плес и поезију.

Форме варирају за различите фестивале и празнике, а потичу чак из осмог века наше ере.

Будистичка музика

Будистичка музика је музика креирана или инспирисана будизмом и део је будистичке уметности.

Зороастријска музика

Музика је у зороастризму била од самог оснивања ове религије. Пре доласка ислама у Персију постоје списи који потврђују да је зороастризам одвећ познавао хорске и соло наступе. Већина ових песама се не изводи, али остају забележене и познате данас. Текстови ових песама налазе се или у Авести или Гатасу.

Референце

^ "Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.
^ A. Rasheid, Omar. „Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45”. Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
^ „Jewish Sacred Music | Sacred Music Radio” (на језику: енглески). 2013-08-28. Приступљено 2022-05-20.
^ „InKAS – Korean shamanism”. inkas.org. Приступљено 2022-05-04.
^ „Instruments | Hong Kong Quanzhen Temples Taoist Ritual Music”. daoistmusichk.org. Приступљено 2022-05-04.
^ „BBC – Religions – Rastafari: Worship and customs”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-09.
^ „Muslim Call to Prayer | Smithsonian Folkways Magazine”. folkways.si.edu (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28.
^ Conomos 2003
^ Foley 2008,[page needed].
^ Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.
^ ^а ^б ^в ^г A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
^ Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.
^ Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SALĀT RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.
^ waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.
^ Christopher Shackle; Arvind Mandair. Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. 2013. стр. xxiii—xxiv. ISBN 978-1-136-45108-9.

Литература

Conomos, Dimitri (2003). "Early Christian and Byzantine Music: History and Performance". Monachos.net (February). Reprinted Archdiocesan School of Byzantine Music: Greek Orthodox Archdioces of America, 15 November 2012 (accessed 7 October 2016).
Foley, Edward (2008). From Age to Age: How Christians Have Celebrated the Eucharist. Liturgical Press; Collegeville. ISBN 978-0-8146-3078-5.
Taruskin, Richard; Gibbs, Christopher (2013). The Oxford History of Western Music (College изд.). New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-509762-7.
Fertonani, Cesare; Raffaele Mellace; Cesare Toscani, ур. (2014). La Musica Sacra nella Milano del Settecento. Atti del convegno internazionale. Milano, 17-18 maggio 2011. Cantar sottile 3. Milan: LED Edizioni Universitaire. ISBN 978-88-7916-658-4.
Chen, Pi-Yen (2010). Chinese Buddhist monastic chants. Middleton, Wis.: A-R Editions. ISBN 9780895796721.
Chen, Pi-yen (2002). „The contemporary practice of the Chinese Buddhist daily service: Two case studies of the traditional in the post-traditional world”. Ethnomusicology. 46 (2): 226—249. JSTOR 852780. doi:10.2307/852780.
Indaratana Maha Thera, Elgiriye (2002). Vandana: The Album of Pali Devotional Chanting and Hymns (PDF). Penang, Malaysia: Mahindarama Dhamma Publication. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-14. г.
Khantipalo, Bhikkhu (1982). Lay Buddhist Practice: The Shrine Room, Uposatha Day, Rains Residence. (The Wheel No. 206/207). Kandy, Sri Lanka: Buddhist Publication Society. Transcribed (1995).
Thanissaro Bhikkhu (trans.) (1997). AN 5.57, Upajjhatthana Sutta: Subjects for Contemplation.
„Smot Poetry Chanting”. Cambodian Living Arts. 2014-01-22. Архивирано из оригинала 2014-07-14. г. Приступљено 2014-07-04.
„Ghitassara”. Архивирано из оригинала 2007-11-21. г. Приступљено 2007-11-09.
Loori, John Daido (2007). „Symbol and Symbolized”. Mountain Record: The Zen Practitioner's Journal. XXV (2). Архивирано из оригинала 2010-11-15. г.
Yasuda, Joshu; Anzan, Hoshin. „Gabyo: Painted Rice Cakes by Eihei Dogen Zenji”. White Wind Zen Community. Архивирано из оригинала 2008-03-07. г. Приступљено 2008-03-26.
Loori, John Daido (1997). „Zen Mountain Monastery Dharma Talk”. Mountain Record: The Zen Practitioner's Journal. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г.
„Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-07-22. г. Приступљено 2014-04-24.
„Archived copy”. Архивирано из оригинала 2015-09-23. г. Приступљено 2014-04-24.
„Buddhism In America”. Time. 13. 10. 1997. Архивирано из оригинала 22. 11. 2008. г. Приступљено 25. 4. 2013.
„The transcendental experience behind classical orchestras conducted by Sergiu Celibidache”. Приступљено 2021-03-30.
„"Leonard Cohen Outs Himself As A Pseudo-Buddhist" on AllanShowlater.com”. 12. 7. 2020. Архивирано из оригинала 20. 07. 2023. г. Приступљено 31. 3. 2021.
„Michael Jordan Touchdown Pass Interview”. 6. 4. 2017. Приступљено 5. 3. 2020.
„Japanese Monastics Share Ancient Buddhist Sutras Through Modern Music”. Приступљено 31. 3. 2021.
„Four Buddhist Composers”. 18. 2. 2020. Приступљено 31. 3. 2021.
Larson, Kay (2012). Where the heart beats: John Cage, Zen Buddhism, and the inner life of artists. New York: Penguin Press. ISBN 9781594203404. Архивирано из оригинала 24. 05. 2021. г. Приступљено 19. 07. 2023.
„Beyond Singing: The Journey”. Beyond Singing. Архивирано из оригинала 2009-11-05. г. Приступљено 2009-09-20. <

Спољашње везе

[1] "Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.

[:02-2] A. Rasheid, Omar. „Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45”. Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.

[:6-3] „Jewish Sacred Music | Sacred Music Radio” (на језику: енглески). 2013-08-28. Приступљено 2022-05-20.

[:32-4] „InKAS – Korean shamanism”. inkas.org. Приступљено 2022-05-04.

[:7-5] „Instruments | Hong Kong Quanzhen Temples Taoist Ritual Music”. daoistmusichk.org. Приступљено 2022-05-04.

[:8-6] „BBC – Religions – Rastafari: Worship and customs”. BBC (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-09.

[7] „Muslim Call to Prayer | Smithsonian Folkways Magazine”. folkways.si.edu (на језику: енглески). Приступљено 2022-05-28.

[8] Conomos 2003

[9] Foley 2008,[page needed].

[10] Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.

[:0-11] а ^б ^в ^г A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.

[12] Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.

[13] Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SALĀT RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.

[14] waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.

[15] Christopher Shackle; Arvind Mandair. Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. 2013. стр. xxiii—xxiv. ISBN 978-1-136-45108-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]