Духовна музика

музички жанр

Духовна музика се изводи и компонује у религијске сврхе[1]. Ритуална музика, духовна или не, се изводи и компонује за ритуале.

Хришћанска музикаУреди

Према неким научницима, најранија музика хришћанства била је музика јеврејског богослужења, са примесама сиријског утицаја[2]. Сматра се да је ова музика била између певања и говорења, или говорења са неком ритуалном каденцом[3]. Ипак, постоји још једно мишљење које сматра да је хришћанска црквена музика настала из аскетских монашких редова[4].

Хришћанска музика је музика која је писана како би исказала персоналну или заједничку веру у хришћанство. Неке од честих тема хришћанске музике су похвале, богослужења, покајање и ламенти; и њене форме варирају у различитим деловима света.

Као и све остале музичке форме, стварање, извођење, важност, па чак и дефиниција хришћанске музике варира у зависности од културе и друштвеног контекста. Хришћанска музика се изводи и компонује за разне сврхе, од естетског задовољства до религијског или церемонијалног окупљања.

Исламска музикаУреди

Исламске "песме" потичу од молитва. Молитве се изводе кроз окретање ка Меки и са коленима на поду у поклонима и рецитовању Светих речи из Курана[5]. Ове молитве дешавају се дневно (пет пута на дан) и окупљају вернике кроз мелодичне молитве које је често обухвате својом јачином и читав град. У исламу импликација коју носи молитва лежи у томе да је она ритуална, јер директно носи Божију реч која се треба изводити како колективно, тако и индивидуално[5].

Историја исламске молитвеУреди

"Шта могу рећи о њиховој молитви? Они се моле са таквом фокусираношћу и посвешћеношћу да док сам их посматрао остао без даха.", рекао је Риколд де Монте 1228. године[5]. Уметност исламске молитве лежи у слављењу Бога. Al Salat је најчешће коришћена реч која се односи на институционализовану молитву и једна је од најстаријих молитва у исламском свету[6]. На исламске молитве, традиције, обичаје и идеје утицале су абрахамске религије[7]. Исламска молитва настала је када је пророк Мухамед (Божији гласник), по предању, у пећини богослужио Алаху. Верује се да је кроз овај чин богослужења Мухамед комуницирао са абрахамским пророком Мојсијем[5]. Данас ове молитве изводе се у рецитовању Курана и песама написаним од пророка.

Ширење исламске молитвеУреди

Ислам се ширио кроз Арабију уз помоћ пророка, кроз трговинске путеве попут Пута свиле и кроз конфликте и рат. Кроз Пут свиле трговци и чланови ране муслиманске вере стигли су до Кине и подигли џамије око 627. године нове ере[8]. Како су са Блиског Истока мушкарци долазили у Кину, женили су се Азијанткама, што је довело до ширења вере и исламске традиције.

Сик музикаУреди

Сик музика је киртанска варијанта певања химни из централног текста сикизма Гуру Грант Сахиба.

Са стварањем и извођењем почела је у касном 16. веку кроз музичке експресије мистичне поезије, уз музички иструмент рабаб. Изводио ју је Баи Мардана, пратиоц Гуруа Нанака - оснивача сикизма[9]. Пратећи Нанака, сви сикистички гуруи певали су у класичном и фолклорном стилу, у пратњи перкусија или жичаних инструмената. Текст је био главна фигура и он је био најбитнији, док је музика имала споредну улогу.

Јеврејска музикаУреди

Најранија музика у синагоги била је заснована на истом систему као она која је извођена у Храму у Јерусалему. Традиционално постоји музика која се изводи у синагогама и она која се изводи кроз молитве, а постоји и посебан жанр музике - клезмер. Иако неки елементи јеврејске музике датирају из библијских времена, диференцијације у ритму и звуку могу бити узроковане и самом локацијом јеврејске заједнице. У 19. веку религијска реформа увела је црквену музику у стилу класичне музике. У отприлке то време, акадамици су почели да се баве и тим питањем у оквиру етномузикологије. Јеврејска музика дифренцира кроз јеврејске заједнице и данашњи извођачи ове музике свесни су ових различитих утицаја.

Шинто музикаУреди

Шинто музика је церемонијска музика шинтоизма (шинто(神道)). Шинтоизам је нативна религија Јапана.

Кагура или "забава за богове" укључује музику, плес и поезију.

Форме варирају за различите фестивале и празнике, а потичу чак из осмог века наше ере.

Будистичка музикаУреди

Будистичка музика је музика креирана или инспирисана будизмом и део је будистичке уметности.

Зороастријска музикаУреди

Музика је у зороастризму била од самог оснивања ове религије. Пре доласка ислама у Персију постоје списи који потврђују да је зороастризам одвећ познавао хорске и соло наступе. Већина ових песама се не изводи, али остају забележене и познате данас. Текстови ових песама налазе се или у Авести или Гатасу.

РеференцеУреди

  1. ^ "Religious Music Genre Overview | AllMusic". AllMusic. Retrieved 2018-06-09.
  2. ^ Conomos 2003.
  3. ^ Foley 2008,[page needed].
  4. ^ Taruskin and Gibbs 2013, p. 9.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 A. Rasheid, Omar. "Muslim Prayer and Public Spheres: An Interpretation of the Quranic Verse 29:45". Interpretation: A Journal of Bible and Theology. 68: 41.
  6. ^ Khalee, Mohammed (1999). "The Foundation of Muslim Prayer". Medieval Encounters. 5.
  7. ^ Hienz, Justin (August 2008). "SIXTH AND SEVENTH CENTURY RELIGIOUS INFLUENCES ON THE SALĀT RITUAL". THE ORIGINS OF MUSLIMS PRAYER.
  8. ^ waheed. "Islam Enters the Far East - The Religion of Islam". www.islamreligion.com. Retrieved 2018-10-16.
  9. ^ Christopher Shackle; Arvind Mandair (2013). Teachings of the Sikh Gurus: Selections from the Sikh Scriptures. Routledge. pp. xxiii–xxiv. ISBN 978-1-136-45108-9.

ЛитератураУреди

  • Conomos, Dimitri (2003). "Early Christian and Byzantine Music: History and Performance". Monachos.net (February). Reprinted Archdiocesan School of Byzantine Music: Greek Orthodox Archdioces of America, 15 November 2012 (accessed 7 October 2016).
  • Foley, Edward (2008). From Age to Age: How Christians Have Celebrated the Eucharist. Liturgical Press; Collegeville. ISBN 978-0-8146-3078-5. 
  • Taruskin, Richard; Christopher Gibbs (2013). The Oxford History of Western Music (College изд.). New York: Oxford University Press. Шаблон:Full citation needed
  • Fertonani, Cesare; Raffaele Mellace; Cesare Toscani, ур. (2014). La Musica Sacra nella Milano del Settecento. Atti del convegno internazionale. Milano, 17-18 maggio 2011. Cantar sottile 3. Milan: LED Edizioni Universitaire. ISBN 978-88-7916-658-4. 

Спољашње везеУреди