Википедија

Dečji kulturni centar Beograd

културни центар који се налази у Београду

Dečji kulturni centar Beograd je kulturna ustanova sa kulturnim, obrazovnim, umetničkim i zabavnim programom namenjenim deci i mladima. Obuhvata površinu od 2200 kvadratnih metara u namenski izgrađenoj zgradi u ulici Takovska broj 8 u Beogradu. Dobitnici su najviših domaćih i međunarodnih nagrada za svoj rad i misiju[1][2].

Dečji kulturni centar Beograd
Dom pionira
SkraćenicaDKCB
OsnivačGrad Beograd
Datum osnivanja1952. godine
Namenakulturna
LokacijaBeograd
SedišteTakovska 8, Grad Beograd
Službeni jezicisrpski
Direktorprof. mr Dragan Marić
Veb-sajtDKCB

Osnivanje uredi

Gradska uprava grada Beograda je osnovala Dečji kulturni centar Beograd 1952. godine kao Dom pionira Beograda u Knez Mihailovoj ulici broj 7. Prvi upravnik Doma pionira bio je Radomir Gajić, poznatiji kao Drug Gaja. U Knez Mihailovoj ulici se Dom pionira nalazio do 21. aprila 1968. godine, kada je u Takovskoj ulici broj 8 izgrađena nova namenska zgrada, koju je projektovao arhitekta Ivan Antić, projektant Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Spomen muzej u Šumaricicama, Zgradu Televizije Beograd, Malo pozorište „Duško Radović”, Sportski centar „25. maj”, Dom sportova „Pinki” i dr.[3].

Manifestacije uredi

Susreti četvrtkom uredi

Nekadašnja manifestacija „Susreti četvrtkom” bila je jedna od prvih velikih manifestacija koje je priređivao Dom pionira uz podršku Gradskog saveza društava za brigu i staranje o deci Beograda, Saveta za kulturu grada, Radio Beograda i uprave Doma sindikata, bili su „Susreti četvrtkom“[4]. Ova manifestacija se sastojala od dva programa - „šareni”/aktuelni i tematski program. Narednih deset godina u radu „Susreta četvrtkom” bilo je angaživano 900.000 pionira i 1.300 kulturnih radnika[5].


Jedna od najznačajnijih manifestacija održana je 18. oktobra 1969. godine, kada su na sceni Doma pionira gostovali astronauti Nil Armstrong, Baz Oldrin i Majkl Kolins, koji su posetili Beograd nakon samo tri meseca istorijskog sletanja prvih ljudi na Mesec. Posada misije Apolo 11 dočekana je pesmom Ljubivoja Ršumovića „Dragi Edvine, Majkle i Nile, dobro nam došli, baš ste sile” u izvođenju hora Pionira Jugoslavije[6].

Radost Evrope uredi

Šezdesetih godina 20. veka u SFRJ se osnivaju velike i svetski poznate manifestacije kao što su BITEF, BEMUS i FEST. Davne 1969. godine, Dečji kulturni centar Beograd (tadašnji Dom pionira) pokrenuo je inicijativu da se organizuje susret dece Evrope, kojim će biti obeležen 5. oktobar – Međunarodni dan deteta. Nastala je po ideji Donke Špiček, srpske i jugoslovenske novinarke, pedagoga, urednice kulturnih programa[7]. Od tada, prve nedelje oktobra, beogradska deca osnovnoškolskog uzrasta u svojim porodicama ugoste nekoliko stotina vršnjaka iz cele Evrope. Inostrani učesnici manifestacije su deca uzrasta od 7 do 15 godina, koja predstavljaju svoje otadžbine kroz muziku, ples i kulturu. Manifestacija „Radost Evrope” održava se tradicionalno od 2. do 5. oktobra.

Manifestacija je podeljena u nekoliko segmenata:

  • Karneval u centru Beograda - defile kostimiranih učesnika manifestacije;
  • muzičko-scenski nastupi „Susreti prijateljstva”;
  • Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope”;
  • poludnevni program na Adi Ciganliji;
  • svečani koncert i velika zajednička žurka[8].

Prateći program manifestacije čine kreativne radionice i priredbe u školama koje su domaćini manifestacije. U različitim svakodnevnim programima dnevno učestvuje oko 1500 dece. Veliki završni koncert prati nekoliko hiljada dece u dvorani i više miliona gledalaca u direktnom televizijskom prenosu.[9][10].


Na Radosti Evrope učestvuju deca iz Albanije, Austrije, Belorusije[11], Bosne i Hercegovine, Bugarske, Velike Britanije, Grčke, Italije, Jermenije, Kipra, Litvanije, Mađarske, Makedonije, Norveške, Poljske, Rumunije, Rusije, Slovačke, Slovenije, Turske, Ukrajine, Francuske, Hrvatske, Crne Gore, Češke, Švedske i Srbije. Gosti manifestacije su često i deca sa drugih kontinenata – deca iz Kine, Australije i Amerike. U vreme trajanja ove velike manifestacije, Beograd postaje dečja prestonica Evrope iz koje u svet šalje pozitivnu sliku svojoj kulturi, tradiciji i gostoprimstvu.[12].

Zaštitni znak „Radosti Evrope” je pesma „Zdravica”[13] Dušana Radovića, koja se izvodi kao svojevrsna himna manifestacije. Muziku za Zdravicu je komponovao Miodrag Ilić Beli[14], a snimio ju je Dragan Laković[15] sa Horom Kolibri.

Manifestacija „Radost Evrope” dobila je prestižni međunarodni sertifikat za promociju evropskih vrednosti „Festival za Evropu - Evropa za festivale”[16].

Svesrpski dečji sabor uredi

Svesrpski dečji sabor za decu srpskog porekla iz regiona i dijaspore održava se od 2018. godine, u periodu od 23. do 28. maja, pod pokroviteljstvom Predsednika Republike Srbije, u organizaciji Gradske uprave grada Beograda, Dečjeg kulturnog centra Beograd i Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije - Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu. Manifestacija se realizuje uz podršku Ministarstva kulture i informisanja[17].

Ideja Dečjeg kulturnog centra Beograd, kao izvršnog producenta ove manifestacije, je da se jednom godišnje u Beogradu okupe deca iz rasejanja, koja će kroz kulturno-umetnički program, osmišljen od strane Dečjeg kulturnog centra Beograd, upoznati Srbiju kao zemlju svog porekla i pobuditi osećaj pripadnosti srpskom narodu. Cilj je da deca iz rasejanja nauče i progovore srpski jezik i usvoje ćirilično pismo[18].

Pored prilike da učestvuju u posebno osmišljenim kulturno-obrazovnim programima, deca uzrasta od 10 do 14 godina iz dijaspore i rasejanja ostvaruju jedinstvena prijateljstva sa svojim vršnjacima iz Beograda, boraveći u porodicama učenika beogradskih osnovnih škola. Svečani koncert održava se na Dan slovenske pismenosti - Dan Svetih Ćirila i Metodija, 24. maja, u Dečjem kulturnom centru Beograd. Nakon svečanog koncerta deca upoznaju Beograd, učestvujući u interaktivnom programu „Beograd kroz vekove” na Kalemegdanu i obilazeći znamenitosti grada - Dom Narodne skupštine R. Srbije, muzeje i značajne kulturno-obrazovne institucije. Tom prilikom organizuje se i izlet u Tršić i poseta Obrazovno-kulturnom centru Vuk Karadžić[19].

Kordinator manifestacije je Ivana Tabori Obradović[17].

DEMUS uredi

Dečije muzičke svečanosti (DEMUS) održavaju se svake godine od 1968. godine i obuhvataju takmičenja dece – članova muzičkih sekcija osnovnih škola Beograda uzrasta od 7 do 14 godina. DEMUS se održava svake godine od marta do maja meseca, a prvonagrađeni učesnici se predstavljaju na reviji pobednika. Ova velika manifestacija obuhvata gradsko takmičenje solo pevača „Zlatna sirena”, takmičenje malih vokalnih sastava (dueti, terceti i kvarteti), malih instrumentalnih sastava, orkestara i horova. Takmičenje obuhvata tri nivoa - školski, opštinski i gradski i tri žanra - dečja solo pesma, izvorna narodna pesma i dečja zabavna pesma.

Dečji kulturni centar Beograd partnerski realizuje DEMUS sa školama, opštinskom i gradskom organizacijom „Prijatelji dece Beograda”. Pokrovitelj takmičenja je Grad Beograd, Gradska uprava – Sekretarijat za kulturu.[20].

KIDIKEM uredi

Dečji kulturni centar Beograd od 2016. godine organizuje konkurs za Nacionalni festival dečjeg video-klipa „KIDIKEM”. Na konkursu mogu učestvovati deca i mladi uzrasta od 9 do 16 godina sa svojim autorskim filmovima kratke forme (video-klipovima), u trajanju od tri minuta. Svake godine određuje se nova tema festivala. Urednica manifestacije je Marija Milanović Lazarevski[21].

Cilj festivala je da se kod dece kroz umetničku praksu pokrene humana i kreativna strana u primeni tehnologije. Stvarajući kratke forme video zapisa, deci se pruža prilika da izraze svoje mišljenje na zadatu temu. Filmove ocenjuje stručni žiri, ali u obzir se uzima i broj pregleda filma na YouTube kanalu DKCB. Autori najbolje plasiranih video-klipova se nagrađuju. Zvanične nagrade, koje dodeljuje glavni žiri festivala Gran-pri festivala su „Zlatni kadar” i „Najgledaniji video klip na YouTube kanalu DKCB” kao i pet Specijalnih priznanja – diploma[22].

FEDEMUS uredi

Republički festival dečjeg muzičkog stvaralaštva „Deca kompozitori“ održava se od 1995. godine, u cilju afirmacije mladih talenata i promocije dečjeg stvaralaštva i kreativnog rada odraslih sa decom. Propisan je nastavnim planom i programom u nastavi muzičke kulture Ministarstva prosvete i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Mladi kompozitori – kantautori i solisti iz raznih gradova Srbije, starosti 7-15 godina na ovom takmičenju izvode svoje instrumentalne i vokalne kompozicije. To je jedini dečji festival na kojem oni učestvuju kao kompozitori, autori tekstova i izvođači[23]. U početku, deca su komponovala i na pesme dečjih pesnika: Ljubivoja Ršumovića, Vladimira Andrića, Dobrice Erića, Jovana Jovanovića Zmaja, Stevana Raičkovića, Dragana Radulovića i drugih, a od 2000. godine sami pišu svoje tekstove. Muzički urednik festivala je Mirjana Miličić Prokić[24]. Na takmičenju učestvuju deca iz cele Srbije, a iskustva su pokazala da najveći broj dece dolazi iz: Pančeva, Vršca, Kruševca, Lazarevca, Valjeva, Beočina, Apatina, Kragujevca, Aranđelovca, Sremske Mitrovice i Beograda. DKCB i festival „Deca kompozitori” stvorili su generacije mladih kompozitora, solista i kantautora. Do sada su izdate tri audio kasete i deset audio CD-a u izdanju PGP-a, kao i četiri samostalna CD izdanja. Ova izdanja prate i notne zbirke u kojima se nalaze oko 270 vokalnih kompozicija.

FEDEHO uredi

Festival horova dece i mladih (FEDEHO) okuplja horove osnovnih i srednjih škola, muzičkih osnovnih i srednjih škola, kao i crkvene horove i horove pri državnim i privatnim institucijama. Priliku da učestvuju na festivalu imaju svi dečiji horovi iz Srbije i regiona. Učesnici festivala prezentuju svoj talenat, muzički žanr i porede muzička dostignuća. Cilj festivala je afirmisanje dečje horske muzike, scenskog muzičkog izvođenja i popularisanje horske muzike kao deo našeg kulturnog nasleđa. Najbolji hor, po mišljenju stručnog žirija, predstavlja Srbiju na jednom od koncerata Međunarodne manifestacije dece Evrope „Radost Evrope”[25][26].


Dečje beogradsko proleće uredi

Dečji kulturni centar Beograd je osnivač dečjeg muzičkog festivala „Dečje beogradsko proleće”. Zbog kulturnog značaja koji je ovaj festival imao od samog osnivanja 1972. godine, u cilju razvijanja kulturnih potreba i vrednosti kod dece i mladih, Dečji kulturni centar Beograd obnovio je ovu manifestaciju aprila 2016. godine[27].

Festival pesama za decu „Beogradsko proleće”, bio je prvi festival tog žanra u tadašnjoj Jugoslaviji i inicirao je osnivanje festivala dečijih pesama u svim republikama i pokrajinama koji se i danas održavaju, kao što su: „Zlatno slavejče” u Skoplju, „Mali šlager sezone” u Sarajevu, „Majska pesma” u Nišu, „Zlatno zvonce” u Novom Sadu i mnogi drugi[28].

Pesme sa festivala su sticale popularnost zahvaljujući telavizijskom prenosu i saradnji sa Redakcijom programa za decu i mlade RTS-a. Prvo Beogradsko proleće za decu organizovala je Redakcija „Susreti četvrtkom” Doma pionira 1972. godine. Nakon raspisanog konkursa za tekst i muziku, odabrane pesme pevali su odrasli, poznati pevači i glumci, a muzičke aranžmane su radili eminentni aranžeri. Tako je nastao bogat fond kvalitetnih dečijih pesama, koje su ušle u mnoge udžbenike i koje se pevaju i danas u predškolskim ustanovama i osnovnim školama. Programe je prenosila Dečija redakcija Televizije Beograd, a produkcija gramofonskih ploča RTB izdala je muzičke albume 1972, 1973, 1974. i 1976. godine. Od 2016. do 2021. godine izdato je pet audio CD-a[29][30]. Koncerte, na kojem su nastupali poznati pevači, emitovale su televizije RTS, TV B92, Studio B, TV Koreni, TV Most, TV Belami, RTRS, ATV, TV Prva (Crna Gora).

Plesni susreti uredi

„Plesni susreti” osnivani su 2015. godine sa idejom da se afirmiše dečje plesno stvaralaštvo i podrži rad plesnih pedagoga koji se bave decom uzrasta od 5 do 18 godina. Održavaju se dva puta godišnje u aprilu i novembru kroz niz koncerata kojima su obuhvaćeni različiti stilovi: balet, džez balet, moderan balet, savremena umetnička igra, hip-hop, šou-dens i brejk dens. Urednik programa je Ivana Tabori Obradović[31].

Pedagozi i koreografi imaju priliku da u profesionalnim uslovima predstave svoj rad, a deca da razvijaju svoje izvođačko umeće. „Plesnim susretima” se skreće pažnja javnosti na značaj ovakvih aktivnosti za detinjstvo i razvoj ličnih i kreativnih potencijala dece. „Susreti” su prilika za povezivanje i razmenu iskustava, kao i za dodatno profesionalno usavršavanje kada se organizuju prateće plesne radionice. Svaki ciklus „Plesnih susreta” okupi oko 1000 dece[32].

Glumijada uredi

Festival „Glumijada” je međunarodni festival revijalnog karaktera na kome se predstavljaju škole glume za decu od 5 do 19 godina iz Srbije i regiona. Na festivalu deca mogu da učestvuju u radionicama, koje vode domaći i strani stručnjaci iz sveta pozorišta, televizije i filma. Urednica festivala je Tijana Kesić Stamenković[33].

Program festivala je usmeren na razvijanje kreativnog razmišljanja i veštine komunikacije kod dece i mladih, kao i na pobuđivanje interesovanja za pozorište i književnost kod svih uzrasta. Zbog svega toga, ulaz na sve predstave i radionice tokom tri dana trajanja festivala je besplatan[34].

Festić uredi

Pozorišni festival predstava za decu i mlade „Festić” održava se na Maloj i Velikoj sceni „Donka Špiček” Dečjeg kulturnog centra Beograd, uz podršku Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, a u organizaciji Društva za animaciju i razvoj dečjeg dramskog stvaralaštva, „Digital & entertainment festivals” i Dečjeg kulturnog centra Beograd. Koordinator programa festivala je Milorad Jovanović[35].


Kao jedan od retkih i najdugovečnijih festivala ovog tipa u Srbiji, „Festić” se od 1995. godine do danas pozicionirao kao najznačajniji pozorišni festival za decu, koji školuje buduću publiku velikih pozorišta. Od svog osnivanja do 2012. godine pozorišni FESTIĆ se održavao u pozorištima „Boško Buha” i „Duško Radović”, a od 2017. godine nastavlja sa radom u Dečjem kulturnom centru Beograd, okupljajući najbolje predstave za decu iz regiona, kao i gostujuće predstave iz Evrope, putem saradnje sa evropskim ASSITEJ organizacijama[36].


Festić obrazuje i usmerava najmlađe da od najranijih dana zavole pozorišnu umetnost. Posećujući kvalitetne pozorišne predstave, mlada publika ima priliku da razvija svoje kulturne navike i da u budućnosti ume da prepozna kvalitetne kulturne sadržaje[37].

Moj ljubimac – Foto i literarni nagradni konkurs uredi

DKCB u saradnji sa JKP „Veterina Beograd” i Organizacijom za poštovanje i brigu o životinjama „ORCA” - Dečjim klubom „ORkiCA”, 2017. godine pokrenuo je Foto i literarni konkurs za decu i mlade pod nazivom „Moj ljubimac”. Cilj programa je da se kroz umetničke medije i kreativne radionice kod dece i mladih razvija odgovorno ponašanje prema kućnim ljubimcima. Urednica programa je Vesna Krnjaić Mitrović[38].

Deca uzrasta od 6 do 16 godina na konkurs mogu poslati fotografiju kućnih ljubimaca i/ili pesmu posvećenu njima. Najbolje fotografije i pesme, po oceni stručnog žirija, objavljuju se na sajtu i društvenim mrežama DKCB. Dodela nagrada i revija ljubimaca održava se krajem juna, na platou ispred DKCB, uz muzičko-scenski program i kreativne radionice „Odgovorno vlasništvo” za decu uzrasta od 6 do 10 godina. Tom prilikom JKP „Veterina Beograd” organizuje udomljavanje napuštenih pasa iz gradskog azila, a svi učesnici i posetioci imaju priliku da dobiju besplatne veterinarske savete[39].

Sekcije i ateljei uredi

Muzički studio uredi

Hor Doma pionira uredi

Hor Doma pionira je imao 60 članova i osnovan je 1966. godine. Njegov osnivač i rukovodilac od 1968. do 1980. godine bio je profesor muzike i muzički pedagog Mladen Nešović[40]. Osim Hora Doma pionira, Nešović je osnivač i gradskog takmičenja u solo pevanju „Zlatna sirena”. Hor „Doma Pionira” uspešno je nastupao punih trideset godina na mnogobrojnim nacionalnim i internacionalnim festivalima. Izvodili su pesme jugoslovenskih autora i kompozitora. Hor je imao veliki broj nastupa i više puta je nagrađivan. Osim Mladena Nešovića, vođe Muzičkog studija kasnije su bili profesori muzike i muzički pedagozi Ljiljana Babić (1980—1988), Mihailo Đorđević, Mirjana Miličić Prokić (1988—2016)[41].

Hor DKCB uredi

Posle višegodišnje pauze u radu ovog hora, 2011. godine ponovo je oformljen hor za decu i mlade u Dečjem kulturnom centru Beograd. Savremeni Hor DKCB okuplja talentovanu decu predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta, koja u oblasti pevanja pokazuju posebnu nadarenost, kreativnost i ljubav prema muzici. Ovaj hor odlikuje dobra vokalna tehnika, čista intonacija, ujednačena boja i pre svega muzikalnost mladih izvođača[42]. Repertoar hora je raznovrstan i obuhvata razne muzičke žanrove - od dečije, filmske, klasične, narodne i starogradske do duhovne muzike domaćih i stranih autora[43].


Rukovodilac Hora DKCB je magistar dirigovanja Nevena Ivanović[44]. Hor je sarađivao i nastupao sa orkestrima, prvenstveno sa Dečjom filharmonijom, Simfornijskim orkestrom Radio televizije Srbija, Orkestrom garde Republike Srbije, revijskim orkestrom Ministarstva odbrane „Binički”, kao i sa horovima poput „Mali vokalisti” iz Lozane, „Češkolipski dečji hor” iz Praga, horom „Čarolija” iz Beograda i horom „Branko” iz Niša. Hor DKCB nastupao je na mnogim manifestacijama i festivalima kao što su Radost Evrope, Kalemegdanski sutoni, Dečji sajam, Ulica otvorenog srca, Svetosavska akademija, Frankofonija i mnoge druge[45].

Godine 2013. Hor DKCB je izdao svoj prvi audio CD pod nazivom „Pesme sveta”, 2015. drugi pod nazivom „Kako se sluša Mokranjac“ i treći 2017. pod nazivom „Mjuzikli“. Hor je poznat po akustičnim koncertima u poznatim dvoranama - Kolarčeva zadužbina, Sava centar, Paviljon Cvijeta Zuzorić, Dečji kulturni centar Beograd, Narodno pozorište „Scena Raša Plaović”. Hor DKCB je nagrađivan na republičkim i međunarodnim horskim festivalima, kao što su: FEDEHO, Horovi među freskama, prve nagrade na Festivalima „Ćirilo i Metodije”, „Zvučit Moskva” i „Aleksandar Nevski” u Rusiji, na Festivalu mladih horova u Belgiji, GRAN PRI na Festivalu „Raspjevane pahulje” u Bosni i Hercegovini. Hor je gostovao sa koncertima u Valjevu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Obrenovcu, Lazarevcu, kao i u Francuskoj i Mađarskoj[46].

Muzička igraonica uredi

Muzičku igraonicu vodi diplomirani muzički pedagog prof. Mirjana Miličić Prokić. Namenjena je deci uzrasta od 3 do 7 godina. Ideja održavanja Muzičke igraonice je podsticanje dece od najranijeg uzrasta na različite oblike muzičkog izražavanja, razvijanje osnovnih komponenti muzikalnosti, pevanje pesama po sluhu, negovanje solističkog i grupnog muziciranja i sviranje na jednostavnim orfovim instrumentima. U okviru časova Muzičke igraonice deca aktivno uče i osnove engleskog jezika kroz edukativne igre, songove, brojalice i upotrebu jednostavne komunikacije na engleskom jeziku. Nastavu engleskog jezika drži diplomirani filolog prof. Jelena Radovanović[47].

Škola pevanja „Nađi svoju zvezdu” uredi

Škola pevanja dečije i popularne muzike „Nađi svoju zvezdu” namenjena je deci uzrasta od 6 do 18 godina. Školu vodi dirigent i muzički pedagog Snežana Despotović, koja u radu akcenat stavlja na razvijanje vokalne tehnike i osposobljavanje za solističko pevanje i pevanje pratećih vokala. Deca i mladi imaju priliku da nauče da pevaju dečje zabavne pesme, pesme sa festivala „Deca kompozitori”, kao i pop, rok, starogradsku i popularnu muziku[48].

Dramski centar uredi

Dramski studio uredi

Od osnivanja Doma pionira pažnja se posvećuje dramskom obrazovanju dece - od grupe za rad sa lutkom do javnih časova glume i pozorišnih predstava. Dramski studio Doma pionira su vodili Zora Bokšan Tanurdžić[49], a potom Vladimir Andrić, urednik RTS-a i dugogodišnji saradnik DKCB. Kada je Dom pionira preimenovan u Dečji kulturni cnetar Beograd Dramski studio je vodila Snežana Bećarević Popović (2002—2009)a potom Studio kulture govora i glume Minja Filipović, dramska umetnica i pedagog (2009—2021). Od sezone 2021/2022. Studio glume vodi Tijana Kesić Stamenković, diplomirana glumica i dramski pedagog[50].

Na časovima glume dete otkriva i upoznaje sebe i svet oko sebe. Kroz dikcijske vežbe, igrokaze i vežbe koncentracije deca stiču samopouzdanje, a pomoću improvizacija razvijaju maštu i kreativnost čiji je krajnji rezultat predstava[51].


Pozorišna radionica na engleskom jeziku uredi

Pozorišna radionica na engleskom jeziku engl. Belgrade English Language Theatre je osnovana 2006. godine za decu uzrasta od 9 do 15 godina. U zabavnoj atmosferi, polaznici uče veštine neophodne za stvaranje pozorišne predstave i istovremeno uče engleski jezik kroz neformalan pristup učenju stranog jezika. Autor radionice je dr Pol Marej[52], reditelj i glumac.

Centar za pokret i igru uredi

Godine 1970. osnovan je Studio za narodnu umetnost, pod rukovodstvom pedagoga Bogdanke Đurić. Dve godine kasnije, organizuju se Studio za ritam i pokret i Škola igranja čiji je rukovodilac bila Jelena Stijepović Vujošević, pedagog za modernu igru. Pedagog je bila i Olga Vučković, baletski pedagog, stručni saradnik za modernu igru, urednik scenskih programa i jedan od urednika manifestacije „Radost Evrope“. Danas u DKCB radi i Studijo za džez i moderan balet koji vode Elena Kovačević i Dragana Stanisavljević[53].

Centar za film uredi

Centar za film radi od nastanka Doma pionira. Klub je organizovao razna predavanja, filmske predstave i diskusije. Tu su se održavali susreti sa filmskim radnicima i učili pojmovi filmske tehnike i umetnosti. Na poziciji rukovodilaca foto i filmskog kluba nalaze se i: Stevan Puja Šamšalović, Dragomir Šamšalović, Zoran Kočišević, Srđan Karanović, Milan Micko Jojkić, Dragoslav Dado Lutovac, Milan Potkonjak, Gorana Ješić i drugi. U istom klubu je nastao i prvi film, „Pažnja, snima se“, koji su deca-polaznici ovog kluba, napravila samostalno[54].

Likovni atelje uredi

Likovni atelje Dečjeg kulturnog centra Beograd osnovan je 1956. godine pri tadašnjem Domu pionira. Njime je rukovodila Ivanka Lukić - Šotra, akademski slikar. [55] U septembru 1964. godine, Atelje se seli u Takovsku 8, gde se i danas nalazi.

Rad sa decom preuzima mr Leposava - Lela Tufegdžić, slikarka i likovni pedagog izuzetnog senzibiliteta, koja je pokrenula mnoge godišnje izložbe članova ateljea koje su privlačile pažnju kako stručne javnosti, tako i građanstva: „Boje i pokret“, „Freska i dete“, „Neobični pejzaži“, „Narodne rukotvorine u očima deteta“, „Sunce na dlanu“. Pored mnogobrojnih drugih nagrada, Leposava Tufegdžić je za svoj pedagoški rad dobila izuzetno priznanje Grada Beograda – Dositejevu nagradu.

Dalji pečat Ateljeu daju akademski slikar Nebojša Zdravković, a od 1986. uspešnu tradiciju nastavlja Goran Simić, likovni pedagog. Urednik likovnih programa, Dragan Simonović pokreće Međunarodni likovni konkurs „Radost Evrope“ i pravi prvu retrospektivnu izložbu ovog ateljea.

Kroz Likovni atelje tokom decenija rada prošli su mnogi istaknuti umetnici i ličnosti iz javnog i kulturnog života: Darija Kačić profesor FLU[56], Branislav Mihajlović, slikar u Portugalu, Dušan Vrga slikar u Španiji, Ivan Vuković elektroinženjer u SAD, Miša Čolović slikar u Kanadi, Velibor Rajković audiovizuelni prevodilac, Vladana Krnetić prevodilac u Švajcarskoj, Dušan Jovanović slikar u Italiji, Beba Okanović Krnetić modna kreatorka, Nada Šerban pesnikinja, Goran Gvardiol slikar, Tanja Tršin arhitekta, Dušan Glušac dizajner[57], Milenko Jovanović filmski reditelj[58], Emilija Kovačević kostimograf[59]i mnogi drugi.


Radionica grafike uredi

 
Čas u Grafičkoj radionici

Radionica grafike i eks-librisa DKCB počela je sa radom tokom letnjeg školskog raspusta 2019. godine. Do 2022. realizovano je nekoliko uspešnih i veoma posećenih radionica grafike tokom letnjeg i zimskog raspusta gde su deca imala priliku da upoznaju tehnike linoreza, suve igle, bakropisa, akvatinte i izrade svoj originalni rad od skice do grafičkog otiska. 2022. Radionica grafike i ekslibrisa uvrštena je u redovne programe DKCB i realizuje se tokom cele školske godine. Deca radom na grafici, od skice do grafičkog otiska razvijaju svoju vizuelnu kulturu kao i crtačke/grafičke veštine. Radionicu vode likovni pedagozi sa dugogodišnjim iskustvom: Akademski slikar Aleksandar Kuruzović i Magistar umetnosti iz oblasti grafike Mirjana Filipović Kuruzović.[60]

Biblioteka DKCB uredi

Biblioteka DKCB sadrži 28.000 hiljada monografskih publikacija, 2.000 serijskih publikacija, i 100 primeraka audio-vizuelne građe. Dominiraju publikacije za decu i omladinu domaćih i stranih autora. Biblioteka je podeljena u nekoliko celina: publikacije za decu i odrasle, publikacije na srpskom i stranim jezicima. Oko 700 autorskih knjiga se nalazi u okviru legata poznatog dečjeg pesnika Slobodana Stanišića pod nazivom „Slobin kutak”[61]. Posebna celina su romani i enciklopedije izdavačke kuće „Laguna”. U okviru biblioteke nalazi se i „Ruski kutak”[62], nastao saradnjom DKCB sa Ruskim domom u Beogradu, koji je pretežno sastavljen od knjiga na ruskom jeziku, prevedenih knjiga sa ruskog na srpski jezik, kao i simbolično dodatih bliskih istočnoslovenskih književnosti - na ukrajinskom i beloruskom jeziku.


Biblioteka DKCB organizuje i česte književne susrete i diskusije o najnovijim knjigama domaćih dečjih autora, čija je voditeljka - bibliotekarka Jasmina Atanacković Gajić[63], a organizatorka - urednica kulturno-obrazovnih programa DKCB - pedagog Snežana Stanković[64]. Osim nekoliko desetina susreta godišnje sa domaćim autorima[65], organizuju i vode susrete i sa stranim autorima[66].

Upravnici i direktori uredi

  • Radomir Gajić (1952–1968), prvi upravnik Doma pionira
  • Dragica Simin (1968–1980), direktor Doma pionira
  • Zlatica Nastić (1980–1984), direktor Doma pionira – Pionirskog grada
  • Budimir Nešić (1984), v. d. direktora Doma pionira – Pionirskog grada
  • Sretko Novaković (1984–1989), direktor Doma pionira – Pionirskog grada
  • Svetlana Husović (1989– 1994), direktor Doma pionira – Pionirskog grada / Dečjeg kulturno-obrazovnog centra
  • Anica Popović (1995–2000), direktor Dečjeg kulturno-obrazovnog centra Beograd / Dečjeg kulturnog centra Beograd
  • Lidija Vukićević (2000), direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd
  • Biljana Ilić Jovanović (2000–2002), direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd
  • Snežana Anđelković (2002–2006), direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd
  • Snežana Stanković (2006–2010), direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd
  • Olivera Ježina (2010–2014), direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd
  • prof. mr Dragan Marić od 2014, sadašnji direktor Dečjeg kulturnog centra Beograd[67]

Galerija uredi

  •  
    Dečji kulturni centar Beograd
  •  
    Dečji kulturni centar Beograd
  •  
    Dečji kulturni centar Beograd

Reference uredi

  1. ^ „Dečji kulturni centar Beograd”. Beograd. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  2. ^ „O nama”. DKCB. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  3. ^ „Ivan Antić – Svevremeni srpski arhitekta”. 011 Info. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  4. ^ „Radost Evrope”. Politika. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  5. ^ Deca su ukras sveta - 65 godina stvaranja dece za decu u Domu pionira - Dečjem kulturnom centru Beograd. Beograd: DKCB. 2017. str. 28. 
  6. ^ Radojičić, Ivan. „Kako su nam Amerikanci doneli Mesec”. 011 Info. Pristupljeno 7. 8. 2021. 
  7. ^ „Junaci našeg detinjstva - Donka Špiček”. RTS. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  8. ^ „RE Program”. DKCB. Pristupljeno 7. 8. 2021. 
  9. ^ „51. Radost Evrope - novi snovi”. Dani u Beogradu. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  10. ^ „50 godina Radosti Evrope”. Seecult. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  11. ^ „„Radost Evrope” u malo drugačijem formatu ove godine”. Kulturni kišobran. Arhivirano iz originala 26. 07. 2021. g. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  12. ^ M., B. „Pola veka Radosti Evrope”. BalkanMagazin. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  13. ^ „Zdravica - Duško Radović”. suZa. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  14. ^ „Miodrag Ilić Beli”. Mladenovčani. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  15. ^ „Dragan Laković - biografija heroja našeg detinjstva”. Sinemanija. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  16. ^ „22 festivala iz Srbije dobilo etiketu EFFE i postalo deo evropske mreže festivala”. Europa. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  17. ^ a b „Svesrpski dečji sabor”. DKCB. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  18. ^ „Svesrpski dečji sabor od 15. do 24. maja”. Dijaspora. Arhivirano iz originala 22. 08. 2021. g. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  19. ^ „Svesrpski Dečji sabor”. Dobre vesti. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  20. ^ „Održano Opštinsko takmičenja orkestara, malih instrumentalnih sastava i grupa pevača DEMUS 2016/17”. Zvezdara. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  21. ^ „VI Nacionalni festival dečjeg video klipa KIDIKEM”. DKCB. Arhivirano iz originala 03. 08. 2021. g. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  22. ^ „Kidikem 2021”. ŠAF. Arhivirano iz originala 22. 08. 2021. g. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  23. ^ „Fedemus”. DKCB. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  24. ^ Deca su ukras sveta - 65 godina stvaranja dece za decu u Domu pionira - Dečjem kulturnom centru Beograd. Beograd: DKCB. 2017. str. 51. 
  25. ^ „FEDEHO 2021”. Dani u Beogradu. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
  26. ^ „FEDEHO”. DKCB. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
  27. ^ „Dečje beogradsko proleće”. DKCB. Arhivirano iz originala 19. 08. 2021. g. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
  28. ^ „Beogradsko dečje proleće 2021”. B92. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
  29. ^ „Rođendansko izdanje muzičkog festivala „Dečje beogradsko proleće” od danas je dostupno i na novom muzičkom CD-u”. DKCB. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
  30. ^ „Medela Dečje beogradsko proleće”. Discogs. Pristupljeno 19. 8. 2021. 
  31. ^ „Plesni susreti”. DKCB. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  32. ^ „Plesni susreti”. Belgrade Beat. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  33. ^ „O festivalu”. Glumijada. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  34. ^ „Glumijada u DKCB”. Akademija umetnosti. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  35. ^ „Festić”. Festić. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  36. ^ „Počinje 20. Pozorišni festival za decu i mlade”. Novosti. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  37. ^ „Festić”. DKCB. Pristupljeno 23. 8. 2021. 
  38. ^ „Peti literarni i foto konkurs „Moj ljubimac””. DKCB. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  39. ^ „Otvoren foto i literarni nagradni konkurs „Moj ljubimac””. Beograd. Pristupljeno 22. 8. 2021. 
  40. ^ „Najbolji i u onlajn izdanju”. Novosti. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  41. ^ „Beogradski hor "Doma Pionira" za decu i mlade ponovo počinje da radi”. eKapija. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  42. ^ „Srpska muzika deci”. Politika. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  43. ^ „Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd”. DKCB. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  44. ^ Mladenović, Jovana. „Koncert Hora DKCB”. InfoKG. Pristupljeno 25. 7. 2021. 
  45. ^ „Muzički susret Švajcarske i Srbije” (PDF). Kolarac. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  46. ^ Deca su ukras sveta - 65 godina stvaranja dece za decu u Domu pionira - Dečjem kulturnom centru Beograd. Beograd: DKCB. 2017. str. 48. 
  47. ^ „Muzička radionica”. DKCB. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  48. ^ „Škola pevanja dečje i popularne muzike “Nađi svoju zvezdu””. DKCB. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  49. ^ Stevanović, Dragoljub. „Decu ne treba previše hvaliti”. Politika. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  50. ^ „Studio glume”. DKCB. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  51. ^ „Zašto je gluma dobra za decu”. Lekart. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  52. ^ „Radionica / Paul Murray”. g12hub. Arhivirano iz originala 24. 08. 2021. g. Pristupljeno 24. 8. 2021. 
  53. ^ Deca su ukras sveta - 65 godina stvaranja dece za decu u Domu pionira - Dečjem kulturnom centru Beograd. Beograd: DKCB. 2017. str. 61. 
  54. ^ Deca su ukras sveta - 65 godina stvaranja dece za decu u Domu pionira - Dečjem kulturnom centru Beograd. Beograd: DKCB. 2017. str. 71. 
  55. ^ https://www.dkcb.rs/50-godina-likovnog-ateljea-dkc-beograd/
  56. ^ http://www.seecult.org/vest/preminula-darija-kacic
  57. ^ https://www.ulupuds.org.rs/Umetnici/Dizajn/DusanGlusac.htm
  58. ^ https://www.fcs.rs/osoblje/milenko-jovanovic/
  59. ^ https://www.rts.rs/vesti/drustvo/2618298/preminula-kostimografkinja-emilija-kovacevic.html
  60. ^ „Radionica grafike”. Dečji kulturni centar Beograd (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-08. 
  61. ^ „„Slobodan kutak“, predstavljanje sveukupnog stvaralaštva Slobodana Stanišića povodom poklanjanja petsto knjiga Biblioteci DKCB”. DKCB. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  62. ^ Lazarević, Dajana. „Ruski kutak – radionica ruske kulture, istorije i jezika”. DKCB. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  63. ^ „"Humor u delima Branka Ćopića"”. Blic. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  64. ^ „Striposlavija susreti”. USUS. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  65. ^ „"Katarke Beograda"”. Laguna. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  66. ^ „Viktor Kažuro”. OŠ "Drinka Pavlović". Arhivirano iz originala 26. 07. 2021. g. Pristupljeno 26. 7. 2021. 
  67. ^ Deca su ukras sveta - 65 godina stvaranja dece za decu u Domu pionira - Dečjem kulturnom centru Beograd. Beograd: DKCB. 2017. str. 21. 

Literatura uredi

  • Deca su ukras sveta - 65 godina stvaranja dece za decu u Domu pionira - Dečjem kulturnom centru Beograd / grupa autora. - Beograd : DKCB, 2017.

Vidi još uredi


Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дечји_културни_центар_Београд&oldid=27718153”