Драгиша Брашован
Драгиша Брашован (Вршац, 25. мај 1887 — Београд, 7. април 1965) је био архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре.
Драгиша Брашован | |
---|---|
![]() архитекта Драгиша Брашован | |
Датум рођења | 25. мај 1887. |
Место рођења | Вршац![]() |
Датум смрти | 7. април 1965.77 год.) ( |
Место смрти | Београд![]() |
ПочециУреди
Основно и средње образовање Брашован стиче у родном месту, а затим, 1906. године уписује Архитектонски факултет Техничког универзитета у Будимпешти. Систем наставе на факултету био је организован кроз осам семестара, а након друге године студија полагао се строги (стручни) испит, што је иначе у то време била уобичајена процедура на свим техничким факултетима и академијама у Средњој Европи.
КаријераУреди
Дипломски рад (који се састојао од дипломског пројекта и завршног испита) положио је 30. септембра 1912. године са оценом „одличан“. Наредних шест година провешће радећи у прослављеном Архитектонском атељеу „Тери и Погањ“ у Будимпешти. Након рата враћа се у отаџбину. Неколико година је био запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку. Отуда је Брашованово дело било поприлично заступљено у овом граду (Соколски дом, вила на Бегеју, адаптација Позоришта), као и у околини (Црква у Орловату).
Међутим, већ почетком двадесетих година прошлог века, Брашован ће своју афирмацију потпуно везати за Београд. У престоници је са својим кумом архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архитект“, где је он радио као главни пројектант. Фирма се бавила и извођачким радовима. Од 1925. године Секулић формира грађевинску фирму која се бави предузимачким и извођачким пословима, а Драгиша Брашован од тада ради самостално, под фирмом „Архитекта Драгиша Брашован“, искључиво пројектантске услуге.
Оно по чему је Брашован највише вреднован у историји српске архитектуре везује се за потоњи период, када своје сјајно академско образовање оставља по страни и прихвата основне постулате надолазеће, модерне архитектуре. Тада настају и његова најзначајнија дела: Зграда ИВ Војводине у Новом Саду (Бановина), зграда команде ваздухопловства у Земуну, зграда Државне штампарије и хотела „Метропол“ у Београду. Поред тога пројектовао је низ стамбених зграда и породичних кућа. У свом родном Вршцу, почетком шездесетих година двадесетог века, на молбу тадашњих градских власти, пројектује зграду средње Пољопривредне школе.
Награде и признањаУреди
- Међу многобројним почастима, једна је без преседана у српској архитектури: био је изабран за почасног члана RIBA - Краљевског института британских архитеката.
- Улице на Новом Београду, у Новом Саду, Вршцу и Јагодини носе име архитекте Драгише Брашована.
ДелаУреди
Зрењанин:
- Зграда Српске банке, око 1920.
- Соколски дом, 1924-1927.
- Вила на Бегеју, 1926.
Орловат:
Орловат ГалеријаУреди
Нови Сад:
- Радничка комора, 1931.
- Зграда Дунавске бановине (данас Влада АП Војводине), 1939.
- Главна пошта, 1961.
Нови Сад ГалеријаУреди
Београд:
- Зграда Музеја Николе Тесле, 1932.
- Зграда Државне штампарије (данашњи БИГЗ) 1934-1941.
- Зграда Команде Ваздухопловства у Земуну, 1939.
- Хотел „Метропол“, 1953.
- Кафана „Руски цар“ у Београду,
- неколико стамбених зграда изграђених тридесетих година XX века (Француска бр. 5, Булевар Ослобођења бр. 2, Булевар деспота Стефана бр. 8, итд.)
Београд ГалеријаУреди
Јагодина:
- стамбени блокови Фабрике каблова Светозарево (ФКС), изграђени крајем педесетих година XX века[2]
Чортановци:
Види јошУреди
- Кружна платформа са лавовима на Теразијама
- Српска православна црква Ваведења Богородичиног у Орловату
- Зграда команде ваздухопловства
- Уметничка група Облик
- Васа Поморишац,
- Петар Палавичини,
- Бранко Поповић (сликар),
- Јован Бијелић,
- Петар Добровић,
- Тома Росандић,
- Вељко Станојевић,
- Сретен Стојановић,
- Сава Шумановић,
- Живорад Настасијевић,
- Зора Петровић,
- Игњат Јоб,
- Ристо Стијовић и
- Иван Радовић
- Списак улица Новог Београда
РеференцеУреди
- ^ Црква Ваведења Богородице у Орловату
- ^ Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
ЛитератураУреди
- Kadijević, A. (1989). Dragiša Brašovan (1887-1965) - klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Moment. стр. 90 страна.
- Kadijević, A. (1990). Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana, 1887-1965. (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Godišnjak grada Beograda,GMGB, XXXVII. стр. 141—173 страна.
- Manević, Z.; Jovan D. Jovanović. (1999). Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd. стр. 83 страна.
- Ненад Новак Стефановић, Палата Бановине, Додатак-Моја кућа, Политика 27.01.2012, Београд
- Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
- Blagojević, Ljiljana; Dejan Vlaškalić (2003). Modernism in Serbia: The elusive margins of Belgrade architecture, 1919-1941 (на језику: (језик: енглески)). Cambridge, Massachusetts, London: MIT Press. стр. 286 страна. ISBN 978-0-262-02537-9.
Спољашње везеУреди
Драгиша Брашован на Викимедијиној остави. |
- Архитектура данас: Драгиша Брашован, РТС Културно - уметнички програм - Званични канал
- Алфиревић, Ђорђе. Експресионизам у српској архитектури. Београд: Орионарт, 2016.
- Биографија на сајту САНУ
- Александар Игњатовић: Две београдске куће архитекте Драгише Брашована, Наслеђе, број 5, 2004. године
- A.Kadijević, O arhitekturi Genčićeve kuće u ulici Krunskoj 51 u Beogradu ostvarenju Dragiše Brašovana (Muzej Nikole Tesle)
- DOPISNICA - CRKVA U ORLOVATU
- SRPSКА PRАVОSLАVNА CRKVА VАVЕDЕNJА BОGОRОDICЕ
- Заоставштина Драгише Брашована у Галерији Матице српске („Политика”, 6. мај 2020)