Драгиша Брашован

српски архитекта

Драгиша Брашован (Вршац, 25. мај 1887Београд, 7. април 1965) је био српски архитекта, један од пионира српске модерне архитектуре и најважнијих архитекти у историји Србије.

Драгиша Брашован
Dragiša Brašovan.jpg
архитекта Драгиша Брашован
Рођење(1887-05-25)25. мај 1887.
Вршац,  Аустроугарска
Смрт7. април 1965.(1965-04-07) (77 год.)
Београд,  Социјалистичка Федеративна Република Југославија

ПочециУреди

Основно и средње образовање Брашован стиче у родном месту, а затим, 1906. године уписује Архитек­тонски факултет Техни­­ч­ког универзитета у Будимпешти. Систем наставе на факултету био је организован кроз осам семестара, а након друге године студија полагао се строги (стручни) испит, што је иначе у то време била уобичајена процедура на свим техничким факултетима и академијама у Средњој Европи.

КаријераУреди

 
Соколски дом у Зрењанину, дело архитекте Брашована

Дипломски рад (који се састојао од дипломског пројекта и завршног испита) положио је 30. септембра

1912. године са оценом „одличан“. Наредних шест година провешће радећи у просла­вљеном Архитектонском атељеу „Тери и Погањ“ у Будимпешти. Након рата враћа се у отаџбину. Неколико година је био запослен на месту градског архитекте у Великом Бечкереку. Отуда је Брашованово дело било поприлично заступљено у овом граду (Соколски дом, вила на Бегеју, адаптација Позоришта), као и у околини (Црква у Орловату).

Међутим, већ почетком двадесетих година прошлог века, Брашован ће своју афирмацију потпуно везати за Београд. У престоници је са својим кумом архитектом Миланом Секулићем основао фирму „Архи­тект“, где је он радио као главни пројектант. Фирма се бавила и извођачким радовима. Од 1925. године Секулић формира грађевинску фирму која се бави предузимачким и извођачким пословима, а Драгиша Брашован од тада ради самостално, под фирмом „Архитекта Драгиша Брашован“, искључиво пројектантске услуге.

Оно по чему је Брашован највише вреднован у историји српске архитектуре везује се за потоњи период, када своје сјајно академско образовање оставља по страни и прихвата основне постулате надолазеће, модерне архитектуре. Тада настају и ње­го­ва најзначајнија дела: Зграда ИВ Војводине у Новом Саду (Бановина), зграда команде ваздухопловства у Земуну, зграда Држав­не штампарије и хотела „Метропол“ у Београду.[1] Поред тога пројектовао је низ стамбених зграда и породичних кућа. У свом родном Вршцу, почетком шездесетих година двадесетог века, на молбу тадашњих градских власти, пројектује зграду средње Пољопривредне школе.

Награде и признањаУреди

 
Личне ствари и намештај Драгише Брашована, Галерија Матице српске
  • Међу многобројним почастима, једна је без преседана у српској архи­тек­тури: био је изабран за почасног члана RIBA - Краљевског института британских архитеката.
  • Улице на Новом Београду, у Новом Саду, Вршцу и Јагодини носе име архитекте Драгише Брашована.

ДелаУреди

Зрењанин:

  • Зграда Српске банке, око 1920.
  • Соколски дом, 1924-1927.
  • Вила на Бегеју, 1926.

Орловат:

Нови Сад:

Београд:

Јагодина:

Чортановци:

Чачак:

  • Робна кућа „Партизан”, 1963.[3]

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ P.U.L.S.E (2017-03-18). „Драгиша Брашован – Отац модерног стила”. pulse.rs (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-15. 
  2. ^ Црква Ваведења Богородице у Орловату
  3. ^ а б в „Gradske priče: Kako je izgrađena Stara robna kuća”. Ozonpress :: internet portal (на језику: српски). 2021-02-19. Приступљено 2021-05-15. 
  4. ^ а б И. Просен, Милан (2007). „РЕЉЕФИ СРЕТЕНА СТОЈАНОВИЋА У РЕЦЕПЦИЈИ СТИЛА АР ДЕКО У СРПСКОЈ АРХИТЕКТУРИ”. Зборник Народног музеја. XVIII–2: 217—234. 
  5. ^ Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд

ЛитератураУреди

  • Kadijević, A. (1989). Dragiša Brašovan (1887-1965) - klasik jugoslovenske arhitekture dvadesetog veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Moment. стр. 90 страна. 
  • Kadijević, A. (1990). Život i delo arhitekte Dragiše Brašovana, 1887-1965. (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd: Godišnjak grada Beograda,GMGB, XXXVII. стр. 141—173 страна. 
  • Manević, Z.; Jovan D. Jovanović. (1999). Leksikon srpskih arhitekata 19. i 20. veka (на језику: (језик: српски)). YU-Beograd. стр. 83 страна. 
  • Ненад Новак Стефановић, Палата Бановине, Додатак-Моја кућа, Политика 27.01.2012, Београд
  • Ненад Новак Стефановић, Моравски стил у Јагодини, Додатак-Моја кућа, Политика 27.04.2012, Београд
  • Blagojević, Ljiljana; Dejan Vlaškalić (2003). Modernism in Serbia: The elusive margins of Belgrade architecture, 1919-1941 (на језику: (језик: енглески)). Cambridge, Massachusetts, London: MIT Press. стр. 286 страна. ISBN 978-0-262-02537-9. 

Спољашње везеУреди